Рајица Марковић
Početnik
- Poruka
- 6
Народна трагедија
Није ми намера да будем србски организатор фејсбук револуције, јер сам од оних који верују да обична смена власти не решава проблем у коме јесмо. Наш проблем није само власт која нас роби, него политички систем који јој то омогућава. Без промене политичког система сви су избори узалудно трошење пара и енергије. Овакав какав је, систем владајућу елиту диже у богове, који нису обавезни да људима подносе никаве рачуне. Шта ћемо ми људи које богови не желе да чују, шта друго него да се за помоћ обратимо једном и једином Богу над боговима и људима. Али не лези враже, ми то обраћање морамо да обавимо на законски начин преко парохијског свештеника а он ће наше молбе пренети надлежном епископу и тако у круг. Нит нас чују богови нит нам се даје могућност да нас Бог чује. Као да нас нека невидљива рука затвори испод овог мутног неба где само тама царује.
Демократски систем власти који себе преко својих медија лажно представља као владавину народа није владавина народа него је народна обмана. Ова обмана се спроводи из једног ауторитативног центра који управља светском демократијом. Народ и власт, два су дела једне исте гласачке машине на два различита нивоа. Народ, шири део ове гласаче машине има право да бира онај ужи део гласаче машине, који доби право да буде биран. Народ верује да бира свог представника који ће се борити да њему народу буде боље. Уласком у власт ужи део гласачке машине добија привилегије које следују владарској касти и које тај ужи део гласачког механизма издижу изнад народног пука. Ове привилегије добијају се из невидљивог ауторитативног демократског центра, а за узврат из истог овог центра добијају се готови предлози закона и политичке идеје, које ова ужа гласачка машина треба усвојити и заступати као своје. Овде се круг власти затвара а даље траје позориште, комедија која се завршава трагедијом.
Није ми намера да будем србски организатор фејсбук револуције, јер сам од оних који верују да обична смена власти не решава проблем у коме јесмо. Наш проблем није само власт која нас роби, него политички систем који јој то омогућава. Без промене политичког система сви су избори узалудно трошење пара и енергије. Овакав какав је, систем владајућу елиту диже у богове, који нису обавезни да људима подносе никаве рачуне. Шта ћемо ми људи које богови не желе да чују, шта друго него да се за помоћ обратимо једном и једином Богу над боговима и људима. Али не лези враже, ми то обраћање морамо да обавимо на законски начин преко парохијског свештеника а он ће наше молбе пренети надлежном епископу и тако у круг. Нит нас чују богови нит нам се даје могућност да нас Бог чује. Као да нас нека невидљива рука затвори испод овог мутног неба где само тама царује.
Демократски систем власти који себе преко својих медија лажно представља као владавину народа није владавина народа него је народна обмана. Ова обмана се спроводи из једног ауторитативног центра који управља светском демократијом. Народ и власт, два су дела једне исте гласачке машине на два различита нивоа. Народ, шири део ове гласаче машине има право да бира онај ужи део гласаче машине, који доби право да буде биран. Народ верује да бира свог представника који ће се борити да њему народу буде боље. Уласком у власт ужи део гласачке машине добија привилегије које следују владарској касти и које тај ужи део гласачког механизма издижу изнад народног пука. Ове привилегије добијају се из невидљивог ауторитативног демократског центра, а за узврат из истог овог центра добијају се готови предлози закона и политичке идеје, које ова ужа гласачка машина треба усвојити и заступати као своје. Овде се круг власти затвара а даље траје позориште, комедија која се завршава трагедијом.
