Quantcast

Народна библиотека Србије - искуства корисника

Ројалиста

Poznat
Moderator
Poruka
8.671
Покрећем ову тему бивајући по већ ко зна који пут револтиран неозбиљношћу рада ове националне установе.

Још пре доста година, када дошао у ситуацију да ми је требала нека књига, коју је само ова библиотека имала на располагању, јавио сам им се мејлом с упитом да ли је могуће на даљину поручити копирање/скенирање једног сегмента који ме је интересовао. Тада ми је било важно доћи до тога, а нисам био у Београду, и једина могућност ми је била да то поручим на даљину. Одговор је изостао.

После тога мејла, послао сам још један, с друге адресе, не верујући да немају комуникаицју с корисницима, и сматрајући да је можда мој упит завршио у спаму. Поново се нико није нашао да одговори. Стекао сам утисак да, или немају културу таквог вида комуникације с корисницима, или да можда једноставно не користе електронску пошту као вид комуникације, иако су на свом сајту осавили листу од можда стотину мејлова разних одељења и запослених.

Неколико година касније, поново се јави слична потреба, и рачунајући да су напредовали, опет им се обратим (тачно конкретном одељењу, задуженом за оно што ми треба), и одговор је поново изостао. То ме избаци из такта, и одлучим послати исти мејл на већи број мејлова које су на сајту оставили. Резултат поново исти, нико се није јавио.

Затим сам дошао у прилику да се учланим у НБС и дођем у непосредни контакт са установом и са запосленима. То је био благи шок, почевши прво од лоше организованости самог система рада у библиотеци, па до кадра који ради с корисницима, а кога често одликују неузрозност, умишљеност и нељубазност. Ово треће посебно долази до изражаја када им на њиховом примеру покажете да греше, што је најчешће резултат њиховог немара и лењости.

Ових дана желећи да проверим радно време библиотеке, с обзиром да за време ванредног стања није радила, а да је касније наставила рад с измењеним радним временом, такође због последица које је изазвала појава Covid-19, утврдим да им ни сајт не ради (https://www.nb.rs/).

И наравно, да не генералишем, ово се не односи на све запослене, јер сам имао прилику да комуницирам и с другима, који по свим својим квалитетима одговарају месту на коме раде. Али тај немали број оних који су ме подстакли да сада отворим тему, наноси срамоту не само тој установи, већ и свим грађанима којима требају бити на располагању.

Надам се да ће бити још форумаша који имају искуства у раду и комуникацији с овом, подсећам, националном установом, и да ће поделити с нама своја искуства.
 
Poslednja izmena:

gost 420053

Domaćin
Poruka
4.956
Ceo svet digitalizuje sve knjige , i uz nadoknadu mozes da pristupis njima.
..........................................................................................................................
I mene interesuje jedna knjiga ,znam gde se nalazi u kojoj biblioteci , ,jedna jedina takva , i ne znam kako bi dali da se preslika . Jer oni to sigurno nece uraditi a sigurno jos manje dati da je neko vidi.
 

Ројалиста

Poznat
Moderator
Poruka
8.671
Ceo svet digitalizuje sve knjige , i uz nadoknadu mozes da pristupis njima.
..........................................................................................................................
I mene interesuje jedna knjiga ,znam gde se nalazi u kojoj biblioteci , ,jedna jedina takva , i ne znam kako bi dali da se preslika . Jer oni to sigurno nece uraditi a sigurno jos manje dati da je neko vidi.
Све библиотеке имају правилнике свог рада, који би пре свега морали бити у потпуности усклађени са законом о заштити заштити ауторских права, што за већину књига подразумева различита ограничења, првенствено у погледу њиховог умножавања на било који начин. Поред тога, неке библиотеке имају и додатна ограничења.

Нпр. НБС дозвољава умножавање до 1/3 било које књиге, без обзира да ли су над њом истекла сва ауторска права или нису. Ако вам треба књига чији је аутор преминуо пре више од 70 година, и та књига има 30 страна, ви можете затражити умножавање 10 страна. При том попуњавате и једну врсту изјаве о томе за шта вам то треба и сагласности да ћете позвати на библиотеку, уколико тај материјал негде одлучите приказати.

Поменута библиотека на пољу дигитализације, од њених почетних корака који су обећавали, већ сигурно дуже од деценију ништа видљиво корисно није урадила. Дигитализована литературе не мора бити свима јавно доступна, али било би логично да то бар учини за своје чланове, макар преглед тих материјала захтевао посету читаоници библиотеке, тј. да му се не приступа уз посредство лозинке са било ког рачунара.

Осим тога, држава је до сада уложила масу новца на дигитализацију, а резултати тог посла су готово апсолутно непознати. У поређењу са неким светом коме тежимо, ми смо готово невидљиви на том пољу, да не поредимо достигнућа која данас дигитализацију значе.

Као узорног примера, увек се сетим Мађара и њихове Hungaricana.hu. Србија за таквим подухватом касни буквално читаву деценију. А разлог није ни новац, ни опрема, ни кадар, већ искључиво немар, лењост и бахатост оних који воде установе које би требале бити вође у таквим пројектима, а што је код нас управо Народна библиотека Србије.

Да не помињемо бруку да Народна библиотека Србије није успела за све ове године информатичке ере направити сопствени електронски каталог, већ се користи словеначким Кобисом, коме годишње плаћају десетине хиљада евра за одржавање.
 

gost 420053

Domaćin
Poruka
4.956
Све библиотеке имају правилнике свог рада, који би пре свега морали бити у потпуности усклађени са законом о заштити заштити ауторских права, што за већину књига подразумева различита ограничења, првенствено у погледу њиховог умножавања на било који начин. Поред тога, неке библиотеке имају и додатна ограничења.

Нпр. НБС дозвољава умножавање до 1/3 било које књиге, без обзира да ли су над њом истекла сва ауторска права или нису. Ако вам треба књига чији је аутор преминуо пре више од 70 година, и та књига има 30 страна, ви можете затражити умножавање 10 страна. При том попуњавате и једну врсту изјаве о томе за шта вам то треба и сагласности да ћете позвати на библиотеку, уколико тај материјал негде одлучите приказати.

Поменута библиотека на пољу дигитализације, од њених почетних корака који су обећавали, већ сигурно дуже од деценију ништа видљиво корисно није урадила. Дигитализована литературе не мора бити свима јавно доступна, али било би логично да то бар учини за своје чланове, макар преглед тих материјала захтевао посету читаоници библиотеке, тј. да му се не приступа уз посредство лозинке са било ког рачунара.

Осим тога, држава је до сада уложила масу новца на дигитализацију, а резултати тог посла су готово апсолутно непознати. У поређењу са неким светом коме тежимо, ми смо готово невидљиви на том пољу, да не поредимо достигнућа која данас дигитализацију значе.

Као узорног примера, увек се сетим Мађара и њихове Hungaricana.hu. Србија за таквим подухватом касни буквално читаву деценију. А разлог није ни новац, ни опрема, ни кадар, већ искључиво немар, лењост и бахатост оних који воде установе које би требале бити вође у таквим пројектима, а што је код нас управо Народна библиотека Србије.

Да не помињемо бруку да Народна библиотека Србије није успела за све ове године информатичке ере направити сопствени електронски каталог, већ се користи словеначким Кобисом, коме годишње плаћају десетине хиљада евра за одржавање.
Kmiga je stara vise vekova , ne znaci mi da je celu ne procitam , za to bi mi trebao poznavalac csrkvenoslovenskog.
Mene ne interesuje ni umnozavanje ni dalje koriscenje samo da mi je neko procita , iz tog razloga treba snimak listova , koji bi vratio ,dalje mi ne bi trebali. Sam je sigurno ne mogu procitati , jer nije na modernom Spskom jeziku.
 

Ројалиста

Poznat
Moderator
Poruka
8.671
Ово је нешто друго, то је под посебним статусом и то се може разумети, али таква грађа углавном бива дигитализована од самих установа. Управо како би се то ретко сачувало, а опет учинило широко доступним. Србија свакако нема хиљаде таквих књига. Ову бројку могли су давних дана дигитализовати и учинити доступном у целости.

Библиотека Матице српске је доста на томе урадила, али Народна библиотека Србије, одавно на том плану ништа није направила.
 

gost 420053

Domaćin
Poruka
4.956
Ово је нешто друго, то је под посебним статусом и то се може разумети, али таква грађа углавном бива дигитализована од самих установа. Управо како би се то ретко сачувало, а опет учинило широко доступним. Србија свакако нема хиљаде таквих књига. Ову бројку могли су давних дана дигитализовати и учинити доступном у целости.

Библиотека Матице српске је доста на томе урадила, али Народна библиотека Србије, одавно на том плану ништа није направила.
Mogli su . to je neprocenjivo kulturno nasledje koje treba da ugleda svetlost dana.
Ali mislim da nece dozvoliti digitalizaciju nekolko knjiga ni u kom slucaju .
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.