Napustiše nas Rusi...

Dvanaeste nas napustiše Rusi. Car Aleksandar u pismu Đorđu, veli: “... Sažaljevam što je Rusija prinuđena da sada ostavi Srbiju i usmeri sve sile protiv Bonaparte, radi spasavanja sebe..."
Ovamo, opet, na skupštini u Vraćevšnici, na Veliku Gospojinu, Ivelić traži da se zakunemo da ćemo poštovati volju ruskoga cara. Veli da car ruski nije promenio milost prema narodu srpskom i da će i odsad jedina i glavna njegova briga biti sreća i blagostanje Srba!
U početku bune hteli smo da izvučemo narod iz janičarskog jarma. Kako smo Turke suzbijali, našima zinu dupe za vlast, pa oće kraljevinu i carevinu, ko što je bilo u Dušanovo vreme.
- Radije ćemo - vele - propasti, no od toga odustati.
Ruski komandant Prozorovski, u Jašu, veli našim deputatima:
- Ne želite vi ni srpsko kraljevstvo, ni carstvo, već oćete negdašnje grčko carstvo, Vizantiju da obnovite. Oćete, valjda, da vam Carigrad bude prestonica?
Kad im ne pođe za rukom da Đorđa suzbiju po svom računu, i kad smo ušli u savez sa Rusima, neki od starešina oće rusku vlast. Oće gubernatora, od cara Aleksandra potvrđenog, da Srbijom upravlja, da narod u poredak privede. Oće ruske činovnike, i vojne i narodske. Oće da se u srpskim gradovima inštaliraju garnizoni ruske regularne vojske i pred njima Rus za komandanta.
Navaljivaše i na Đorđa. Kad mu dojadi, ljutito im odbrusi:
- Kojekude, idite u Karavlašku te tražite cara i dovedite Ruse, pa, po duši vas, nek najpre jebu moju ženu...

GLAVAŠ, monodrama
 

Back
Top