Napadi panike i anksioznost povezani su sa određenim nedostatkom vitamina i minerala

[Sensei]

Nedavni naučni uvidi bacaju svetlo na to zašto bi neki ljudi mogli da dožive ozbiljne napade anksioznosti i panike. U srcu svega je serotonin — neurotransmiter koji pomaže da naše raspoloženje bude pod kontrolom. Ali evo zavrzlame: našem telu je potrebna aminokiselina triptofan za proizvodnju serotonina, a ovaj proces zavisi od vitamina B6 i gvožđa.

 

[Sensei]

Istraživači sa Univerziteta Okaiama odlučili su da istraže ovu fascinantnu vezu upoređujući pacijente koji su požurili u hitnu pomoć zbog teških napada panike ili epizoda hiperventilacije sa zdravim osobama.

Njihovi nalazi?

Oni koji su imali napade panike imali su znatno niže nivoe vitamina B6 i gvožđa. Iako je potrebno više istraživanja, ovo otkriće sugeriše da bi nedostaci ovih vitalnih hranljivih materija mogli biti skriveni okidač za napade panike.

 

[Sensei]

Jednostavni saveti za ublažavanje anksioznosti

Dok čekamo dalja otkrića u istraživanju, evo nekoliko blagih, svakodnevnih strategija koje će pomoći da se anksioznost zadrži na odstojanju:

• Povećajte unos hranljivih materija:
  Uključite hranu bogatu vitaminom B6 i gvožđem u svoju ishranu. Zamislite nemasnu ribu, lisnato povrće, pasulj i integralne žitarice. Ove namirnice mogu pomoći u proizvodnji serotonina, koji igra veliku ulogu u održavanju uravnoteženog raspoloženja.
• Prihvatite duboko disanje:
  Kada anksioznost počne da se uvlači, zastanite na trenutak. Polako udahnite kroz nos, nakratko zadržite dah, a zatim lagano izdahnite kroz usta. Nekoliko rundi dubokog disanja može učiniti čuda u smirivanju vašeg uma.
• Pomeri se malo:
  Ne morate da trčite maraton – brza šetnja ili nekoliko minuta laganog istezanja mogu osloboditi endorfine, prirodne hemikalije tela za dobro raspoloženje, pomažući da se ublaži stres i anksioznost.
• Napravite opuštajuću rutinu:
  Pronađite svakodnevni ritual koji vam pomaže da se opustite - bilo da je to čitanje omiljene knjige, slušanje smirujuće muzike ili prepuštanje meditaciji. Malo vremena za mene može napraviti veliku razliku u upravljanju stresom.
• Obratite se za podršku:
  Ako vam je anksioznost nepodnošljiva, sasvim je u redu da tražite pomoć. Bilo da se radi o ćaskanju sa prijateljem od poverenja, pridruživanju grupi za podršku ili traženju stručnog uputstva, razgovor o svojim osećanjima je snažan korak ka boljem osećanju.

 

[Salatail]

U pravoslavlju, anksioznost se posmatra kao duhovni, psihološki i telesni izazov koji proizilazi iz nesigurnosti, straha i nedostatka poverenja u Božiju promisao. Sveta predanja i duhovnici uče da je uzrok mnogih strahova i strepnji odvojenost od Boga, preterana vezanost za prolazne stvari i želja za kontrolom sopstvene sudbine.

Kako pravoslavlje gleda na anksioznost?​

1. Nedostatak vere i poverenja u Boga – Strah i briga često dolaze zbog preterane usredsređenosti na ovozemaljske probleme i zaboravljanja da je Bog taj koji vodi život svakog čoveka. Sv. Serafim Sarovski je govorio: „Stekni mir u sebi, i hiljade oko tebe će se spasiti.“
2. Borba sa pomislima – Pravoslavlje uči da je anksioznost često posledica duhovne borbe sa negativnim mislima. Starac Pajsije Svetogorac savetovao je: „Kad čovek neprestano analizira probleme i brine, stvara sebi tamnicu u umu. Ključ izlaska je molitva i predavanje Bogu.“
3. Poniznost i prepuštanje Božijoj volji – Anksioznost se može javiti kada osoba pokušava da sama reši sve probleme, umesto da se osloni na Božiju pomoć. Gospod Isus Hristos kaže:
   „Ne brinite se dakle za sutra, jer će se sutra brinuti za se; dosta je svakome danu zla svoga.“ (Matej 6, 34).
4. Molitva kao lek za anksioznost – Mnogi duhovnici preporučuju Isusovu molitvu („Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me grešnog/grišnu“) kao sredstvo smirenja i vraćanja unutrašnjeg mira. Takođe, Psalam 50 („Pomiluj me, Bože“) i čitanje Evanđelja donose utehu.
5. Liturgijski život i sveta tajna ispovesti – Redovno učestvovanje u Svetoj Liturgiji, pričešće i ispovest donose duhovni mir. Sveti Oci govore da je sveti dar pričešća lek za dušu i telo, jer nas sjedinjuje sa Hristom.
6. Podvig i telesna disciplina – Fizička aktivnost, post i trud u svakodnevnom životu mogu pomoći u oslobađanju od stresa. Pravoslavlje ne odobrava lenjost i pasivnost, već poziva na aktivnu borbu sa strahovima kroz rad i molitvu.

Kako pobediti anksioznost kroz pravoslavlje?​

• Poverenje u Boga – „Gospod je pastir moj, ništa mi neće nedostajati…“ (Psalam 22, 1).
• Život u pokajanju i smirenju – Sv. Siluan Atonski je govorio: „Drži um svoj u paklu i ne očajavaj.“
• Praktikovanje molitve i posta – Ne kao kaznu, već kao duhovno osnaženje.
• Učestvovanje u svetim tajnama – Posebno pričešće i ispovest donose olakšanje.
• Duhovno vođstvo – Razgovor sa duhovnikom može pomoći da se prebrode strahovi.

U suštini, pravoslavlje ne ignoriše anksioznost, već nudi put ka unutrašnjem miru kroz veru, molitvu i smirenje.