NAJVIŠE ZAHTEVA ZA AZIL U NEMAČKOJ PODNELI GRAĐANI SRBIJE
BERLIN - Državljani Srbije i Makedonije najbrojniji su među strancima koji su prošlog meseca zatražili azil u Nemačkoj. Kako je saopštilo Ministarstvo unutrašnjih poslova u Berlinu, od 4.755 zahteva u oktobru 2010. godine, čak 1.083 su podneli državljani Srbije. Građani Makedonije podneli su 746 zahteva za azil.
U avgustu je 255 ljudi iz Srbije podnelo zahtev za politički azil u Nemačkoj, a u septembru je taj broj skočio na 800. Od početka godine, od kada važi bezvizni režim putovanja u zemlje "šengenskog" sporazuma, 3.032 osobe iz Srbije zatražile su azil u Nemačkoj. Više je bilo samo azilanata iz Iraka i Avganistana. Od januara do oktobra ove godine su građani Makedonije zatražili azil u 1.790 slučajeva. Pri tome ni 2009. ni 2008. godine Makedonci i Srbi nisu uopšte bili na listi 10 zemalja iz kojih je došlo najviše azilanata u Nemačku.
Nemačke vlasti su još prošlog meseca ocenile da veliki broj državljana Srbije azil traži pre svega sa namerom da potom iskoristi novčanu pomoć koju država plaća odbijenim azilantima koji se dobrovoljno vrate u domovinu. Ta pomoć iznosi 600 evra za odrasle i 300 evra za decu, uz plaćene putne troškove. Zato je savezna država za građane Srbije i Makedonije obustavila isplatu svog dela pomoći, a isto su postupile i savezne pokrajine koje finansiraju ostatak pomoći za povratak.
Više evropskih i nemačkih političara upozorilo je vlasti u Srbiji da bi mogla da bude suspendovana odluka o ukidanju viza za građane Srbije i Makedonije ukoliko vlasti ovih država ne uspeju da smanje navalu ljudi koji podnose zahteve za azil. U saopštenju ministra unutrašnjih poslova Bavarske Joahima Hermana, posle prošlonedeljnog susreta sa srpskim ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem u Minhenu, još jednom je naglašeno da je pomoć za azilante iz Srbije ukinuta i da će oni "dosledno i bez oklevanja biti proterivani". Herman je, imajući u vidu drastično povećanje broja azilanata iz Srbije, tom prilikom ocenio da je "apsolutno nužno da se pomno prati razvoj situacije posle odluke o ukidanju viza za BiH i Albaniju".
"Svima mora da bude jasno da odluka o putovanju bez viza nije neopoziva", rekao je Herman naglašavajući da "bezvizno putovanje nije smišljeno da bi se omogućile zloupotrebe prava na azil". Iako zvanično ova tema nije na dnevnom redu konferencije saveznog i pokrajinskih ministara unutrašnjih poslova Nemačke koja večeras počinje u Hamburgu, nije isključeno da će oni ipak razgovarati i o drastičnom povećanju broja azilanata iz Srbije i Makedonije posle ukidanja viza.
