Najveći izazov roditeljstva

Pinocchio

Elita
Moderator
Poruka
19.264
Kako deca rastu tako se i izazovi menjaju, od strpljenja preko granica do doslednosti.

Moj trenutni je kako naći i gde postaviti granicu između prijatelja i roditelja jer sam kao roditelj sve u jednom.

Koji je vaš najveći izazov kao roditelj?
 
Kako deca rastu tako se i izazovi menjaju, od strpljenja preko granica do doslednosti.

Moj trenutni je kako naći i gde postaviti granicu između prijatelja i roditelja jer sam kao roditelj sve u jednom.

Koji je vaš najveći izazov kao roditelj?
🤔 pa sve mi je bilo izazov..

Najveći izazov je bio to što pojma nemam šta da radim. :lol: Ono kao
niko me nije tome učio i oko sebe imam toliko negativnih primera, a
svećom da tražiš nešto pozitivno.

Granica bi bila to da prijateljstvo nije obostrano. Ja sam njima prijatelj,
a oni nisu u obavezi da uzvrate. Što znači da oni na mene mogu uvek
da se oslone, al ja ne smem da se oslanjam na njih.
 
Kako deca rastu tako se i izazovi menjaju, od strpljenja preko granica do doslednosti.

Moj trenutni je kako naći i gde postaviti granicu između prijatelja i roditelja jer sam kao roditelj sve u jednom.

Koji je vaš najveći izazov kao roditelj?

Не лупај главу,
једноставно се понашај као најбољи друг, пријатељ, отац.

Не постављај границе међу тим улогама - оне се преплићу !
 
Djeca drugare treba da imaju u vrtiću, školi, na fakultetu, na ulici, u kafiću. U roditelju treba da imaju oslonac u svim životnim fazama, ljubav u svim situacijama, razumijevanje i povjerenje. Autoritet kojem temelj nije strogoća i kažnjavanje je vještina dobrog roditelja.
To da ali ja želim i da sam prijatelj svojoj deci što i jesam.

To se stiče razumevanjem i poverenjem. Kada nalete na neki problem, nedoumicu, koje dele sa svojim prijateljima, oni me pozovu ili dođu i izlože mi sve i traže i moje mišljenje i moj savet. To je ono što smatram uspehom ali i taj deo uvek vagam jer tražim granicu između razumevanja, podrške i kritike.
Treba naći granicu dokle mogu da idem jer ne želim da misle da to što ih razumem ne znači da odobravam sve i da su neke stvari u redu samo zato što ih ne kritikujem suviše.
 
Ne slažem se sa tobom jer autoritet nije strogoća, a drugarstvo nije gledanje kroz prste.
Drugarstvo u ovom slučaju može da se gleda i kao razumevanje određenog starosnog doba, poistovećivanja sa detetom i njegovim problemima, neodumicama i veliko poverenje.
u Bibliji sam procitao clanak iz Prve Mojsijeve, "i pokaja se Bog........" istog momenta sam izgubio apsolutno poverenje u svemoguceg, nepogresivog, mocnog Boga jer, eto, i on je "od krvi i mesa" kao i mi , ljudi, .....................i od tada je prestao biti savrsenstvo u mojim ocima.
 
Појмови, појмови ...
Стално инсистирам на томе !

Мој речник:
- Пријатељ је онај чији ти поступци пријају, који ти даје више него ти њему.
- Другарство је фер однос међу људима, "колко ја теби - тол'ко ти мени"

Са дететом треба имати и једно и друго !
Има шта му дајем а да не тражим реванш (и самим тим сам му пријатељ),
а има и шта тражим да ми врати истом мером - рецимо поштовање.
 
Појмови, појмови ...
Стално инсистирам на томе !

Мој речник:
- Пријатељ је онај чији ти поступци пријају, који ти даје више него ти њему.
- Другарство је фер однос међу људима, "колко ја теби - тол'ко ти мени"

Са дететом треба имати и једно и друго !
Има шта му дајем а да не тражим реванш (и самим тим сам му пријатељ),
а има и шта тражим да ми врати истом мером - рецимо поштовање.
Lepo rečeno. :ortaci2:
 
U mom slučaju majka.
Da, baš tako, prepliću se.

Roditelj je prijatelj deteta od početka. Mislim, sasvim je besmisleno
biti mu neprijatelj.

Malo se ovde mešaju neki pojmovi. Drugar ne mora nužno da bude
prijatelj. Ono, trebalo bi, al ne mora. Deca naravno treba da imaju
vršnjake sa kojima se druže i da iz tih iskustava uče. Bilo bi lepo i
da steknu prijatelje.
Ali, ako bi podržao dete u nečemu lošem, pa još i sa njim u tome
učestvovao, to ne bi značilo da si mu prijatelj, već suprotno. Što
važi i za ostale prijatelje.
 
Treba naći granicu dokle mogu da idem jer ne želim da misle da to što ih razumem ne znači da odobravam sve i da su neke stvari u redu samo zato što ih ne kritikujem suviše.
Majka moje najbolje drugarice nam je jednom priznala, kada smo već
svoju decu imale, da je pila lekove za smirenje pre nego što sedne
sa nama da popije kafu.. :lol:
Mojoj ništa nismo ni pričale. Ona je strogoćom ta vrata zatvorila. I
negde mislim da je to neka vrsta odbrane, samozaštite i da je malo
sebično. ''Radi šta hoćeš, al da ja ne znam. Uostalom, tebi će se
i obiti o glavu'' Uvek ima siguran izgovor ''Nisam znala. Ona meni
ništa ne priča''.
Dok je ova druga ponela taj teret da zna i mogla je po malo i da
usmerava. Tek smo kasnije shvatile koliko joj je bilo teško, a tada
smo samo mislile da je kul lik i sve smo joj pričale.
 
Izazova je mnogo, tesko je reci sta je najveci izazov. Kada sa 40+ postanes roditelj, drugacije je nego kada se to desi u mladjim danima.
Ja sam vec ostvario sve svoje i decacke i momacke snove, tako da mi uopste nije problem da se 100% posvetim detetu.
Da li cu mu biti drug? Naravno!
Najvaznjji cilj u vaspitanju mi upravo jeste da dete shvati da sam mu ja prijatelj - i da ne mora nikada nista da laze, da zna da sam uvek na njegovoj strani i da sam uvek i za sve tu!
Kada je tako - onda postoji nesto sto se zove savrsena komunikacija.
Kada postoji savrsena komunikacija - problemi se lako definisu.
Kada se problemi definisu - mogu i da se rese.

Koliko cu uspeti u tome, videcemo. Jos je rano, ali mislim da idem u tom smeru.
 

Back
Top