Postavljač teme ne veruje ni u šta, zato što zna. Ko veruje? Onaj ko ne zna, pa zato veruje. Onaj ko zna on ne veruje. Ja ne mogu reći da verujem kako će sutra svanuti dan - zato što znam da će svanuti.
Magija, i crna i bela, su veoma moćne, a idu zajedno. Onaj ko laže u nečije ime ima da nauči lekciju. Kako on prema nekome tako i taj neko prema njemu. Uz izmenjeno stanje svesti poslati nekome energiju u smislu pravedne kletve, koja ne počinje sa "dabogda", veoma je opasno po onoga ko je pravedno pogođen.
Kad neko laže u njegovo ime, a onaj u čije ime se laže poželi nešto loše njemu, uz pravednu kletvu, ona će ga pogoditi. I, da, to nije nikakav greh. Niti će ikada biti.
Greh je promašaj u savršenom služenju bogu. Vršenje male nužde po vatri je veoma veliki greh. Bilo šta što se uradi bilo kom pripadniku sopstvene životinjske vrste nije nikakav greh, odnosno promašaj u savršenom služenju bogu. Reč bog pišem malim slovom, jer je u pitanju titula, kao recimo profesor, a ne vlastito ime. Ako neki pripadnik sopstvene životinjske vrste (svi ljudi su primati iz reda sisara, a svi primati i svi sisari su životinje) zlonamerno napadne na nekoga, napadnuti ima pravo da se brani na sve načine i da ga u toj odbrani bukvalno zgazi. Po prirodnom zakonu. Po prirodnom zakonu život bube i slona, kao i život žabe i čoveka, vrede isto. Pametnom dosta.
- - - - - - - - - -
Moje prvo ubistvo (ako ne računam svog nerođenog brata blizanca, koga sam ugušio u majčinoj utrobi, odnosno koji je umro na porođaju, i neodređen broj insekata, koje sam gazio i ubijao na mnoge druge načine kao malo dete) dogodilo se u proleće 1982. godine. Početkom te godine majka je nabavila nekog malog psića, meni nepoznate rase, koga je mnogo volela. On me je strašno nervirao, lajao je i bio mi nepodnošljiv, najzad i prljav, i stalno sam ga kinjio. Jednom prilikom kad mi je namestila batine, ispričavši ocu kako sam u školi pretukao jednog dečaka, u meni se probudio neopisiv bes. Iskalio sam ga na psu Kristofu. Ubacio sam ga kroz dimnjački otvor u dimnjački kanal, koga niko u zgradi nije koristio, jer smo imali centralno grejanje. Pretpostavljam da je pri padu polomio sve četiri noge. Ali bio je živ. Čuo sam njegovo lajanje sa dna dimnjačkog kanala. Dokrajčio sam ga tako što sam u kanal sipao vodu. Imao sam malo godina i hladnokrvno sam počinio monstruozan zločin. Ta slika mi se urezala u pamćenje. Sećam se da sam tada doživeo erekciju i da sam se strahovito uzbudio, da mi je srce ubrzano kucalo i da mi je bilo mnogo lepo. Erekciju bih, takođe, doživljavao kad god bih u nekom filmu video ubistvo. Što bi ubistvo bilo brutalnije to mi je erekcija bila jača, a ja bih se više uzbudio. Majci sam rekao da je pas pobegao vani. Nikada mi nije oprostila to što sam, bez njenog odobrenja, “pustio Kristofa da izađe iz stana”. I u odnosu na vršenje male nužde na vatru - sve što sam učinio je ništa... vršenje male nužde na vatru - najgori, neoprostivi greh. Nadam se da će mi biti oprošteno.
