Scientist welder
Buduća legenda
- Poruka
- 37.694
U šest tragedija je POGINULO 934 LJUDI, a odgovarali su samo malobrojni.
U šest nesreća u kojima je ukupno poginulo 934 ljudi, kažnjeni su samo oni koji su bili na dnu ljestvice odgovornosti
RUDNIK KREKA 1990.GODINE - 190 POGINULIH
Ako bi se išlo hronološki unatrag, jedna od najvećih tragedija bila je pogibija rudara u jami Dobrnja-Mramor rudnika Kreka kod Tuzle, BiH, gde je došlo do eksplozije u oknu. Na svetlost dana više nije izašlo živo čak 190 ljudi. Nestala je u detonaciji čitava smena, tek je jedan rudar ostao živ, mada teško povređen. Sve se desilo 26. avgusta 1990. godine. Na poslednjem ispraćaju stradalih iz kruga rudnika po prvi put nakon 1945. godine služena je verska služba islamskih i hrišćanskih sveštenika, a kuriozitet je da je sveštenik SPC koji je držao opelo bio danas famozni Pahomije.
Nije potrebno mnogo mašte da se zamisli kakav šok bi danas izazvalo stradanje tolikog broja ljudi na radnom mestu, i na šta bi ličio svet objava na društvenim mrežama nakon toga. Koliko bi bilo vapijućih povika za pravdom, gnevnih poziva za kaznu odgovornih, itd, i to je razumljivo. Ipak, u toj idličnoj nekadašnjoj zemlji, gde su prava radnika i nižeg socijalnog staleža bila na pijedestalu, nakon pogibije 190 rudara – nije odgovarao niko.
Jednostavno, tako. Niko.
Iza stradalih je ostalo, zabeleženo je, čak 365 dece, i za njih je ubrzo osnovan fond koji je trebalo da im nekako zameni podršku poginulih očeva u finansiranju školovanja i odrastanja. Pitanje odgovornosti se nije postavljalo, a kada je Bosna za samo godinu i po dana kasnije upala u strašan i ubistven građanski rat, i mrtvi krenuli da se broje daleko većim ciframa od broja raznetih rudara Kreke, pitanje krivice za njihovu smrt više niko nije podizao. Desilo se, šta će se…
RUDNIK ALEKSINAC 1989.GODINE - 90 STRADALIH
Pitanje odgovornosti i krivice nikada nije bilo postavljeno ni u slučaju još jedne rudarske katastrofe koja se desila samo nepunu godinu ranije, na drugom kraju tadašnje prostrane Jugoslavije, u rudniku kod Aleksinca, na jugu Srbije, 17. novembra 1989. godine. Iako je Srbija tada drhtala u transu dolaska novog vođe na vlast, i povijala se pod talasima nabujalog i odvezanog nacionalizma koga su kao besnog konja mamuzali vođi odani mediji (doduše, drugih u tom poretku i nije bilo, opoziciona štampa će u Srbiju doći tek sa uvođenjem demokratije, krajem 1990.), stradanje u Aleksincu je uzdrmalo društvo, bar za nekoliko dana.
Duboko u jami, razneti eksplozijom koju je izazvalo, ustanoviće se kasnije, potpuno bahato varenje u oknu i odsustvo svake kontrole, ostalo je čak 90 ljudi. Mučnini ove nesreće doprinelo je i to što je operacija vađenja tela trajala predugo, čak mesec dana. Rudnik je posle tragedije ostao zauvek zatvoren, do danas. Iako su rudarski stručnjaci nedvosmisleno ustanovili da je katastrofi prethodio niz problematičnih procedura i nepravilna upotreba adekvatne opreme za izbegavanje faktora nesreće, što je sve zajedno dalo dobru osnovu za pokretanje sudskog procesa, do toga nikada nije došlo. I tu je važilo uprošćeno pravilo koje će ubrzo biti primenjeno i u Tuzli: desilo se, ******. Idemo dalje.
SUDAR AVIONA IZNAD ZAGREBA 1976.GODINE - 167 POGINULIH
Osećaj selektivne pravde primenjen prema najnižoj karici u lancu događaja koji je doveo do katastrofe registrovan je i u slučaju još jedne avionske nesreće, sudara dva aviona na nebu iznad Zagreba 1976. godine.
https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/...ulo-934-ljudi-a-odgovarali-su-samo-malobrojni
U šest nesreća u kojima je ukupno poginulo 934 ljudi, kažnjeni su samo oni koji su bili na dnu ljestvice odgovornosti
RUDNIK KREKA 1990.GODINE - 190 POGINULIH
Ako bi se išlo hronološki unatrag, jedna od najvećih tragedija bila je pogibija rudara u jami Dobrnja-Mramor rudnika Kreka kod Tuzle, BiH, gde je došlo do eksplozije u oknu. Na svetlost dana više nije izašlo živo čak 190 ljudi. Nestala je u detonaciji čitava smena, tek je jedan rudar ostao živ, mada teško povređen. Sve se desilo 26. avgusta 1990. godine. Na poslednjem ispraćaju stradalih iz kruga rudnika po prvi put nakon 1945. godine služena je verska služba islamskih i hrišćanskih sveštenika, a kuriozitet je da je sveštenik SPC koji je držao opelo bio danas famozni Pahomije.
Nije potrebno mnogo mašte da se zamisli kakav šok bi danas izazvalo stradanje tolikog broja ljudi na radnom mestu, i na šta bi ličio svet objava na društvenim mrežama nakon toga. Koliko bi bilo vapijućih povika za pravdom, gnevnih poziva za kaznu odgovornih, itd, i to je razumljivo. Ipak, u toj idličnoj nekadašnjoj zemlji, gde su prava radnika i nižeg socijalnog staleža bila na pijedestalu, nakon pogibije 190 rudara – nije odgovarao niko.
Jednostavno, tako. Niko.
Iza stradalih je ostalo, zabeleženo je, čak 365 dece, i za njih je ubrzo osnovan fond koji je trebalo da im nekako zameni podršku poginulih očeva u finansiranju školovanja i odrastanja. Pitanje odgovornosti se nije postavljalo, a kada je Bosna za samo godinu i po dana kasnije upala u strašan i ubistven građanski rat, i mrtvi krenuli da se broje daleko većim ciframa od broja raznetih rudara Kreke, pitanje krivice za njihovu smrt više niko nije podizao. Desilo se, šta će se…
RUDNIK ALEKSINAC 1989.GODINE - 90 STRADALIH
Pitanje odgovornosti i krivice nikada nije bilo postavljeno ni u slučaju još jedne rudarske katastrofe koja se desila samo nepunu godinu ranije, na drugom kraju tadašnje prostrane Jugoslavije, u rudniku kod Aleksinca, na jugu Srbije, 17. novembra 1989. godine. Iako je Srbija tada drhtala u transu dolaska novog vođe na vlast, i povijala se pod talasima nabujalog i odvezanog nacionalizma koga su kao besnog konja mamuzali vođi odani mediji (doduše, drugih u tom poretku i nije bilo, opoziciona štampa će u Srbiju doći tek sa uvođenjem demokratije, krajem 1990.), stradanje u Aleksincu je uzdrmalo društvo, bar za nekoliko dana.
Duboko u jami, razneti eksplozijom koju je izazvalo, ustanoviće se kasnije, potpuno bahato varenje u oknu i odsustvo svake kontrole, ostalo je čak 90 ljudi. Mučnini ove nesreće doprinelo je i to što je operacija vađenja tela trajala predugo, čak mesec dana. Rudnik je posle tragedije ostao zauvek zatvoren, do danas. Iako su rudarski stručnjaci nedvosmisleno ustanovili da je katastrofi prethodio niz problematičnih procedura i nepravilna upotreba adekvatne opreme za izbegavanje faktora nesreće, što je sve zajedno dalo dobru osnovu za pokretanje sudskog procesa, do toga nikada nije došlo. I tu je važilo uprošćeno pravilo koje će ubrzo biti primenjeno i u Tuzli: desilo se, ******. Idemo dalje.
SUDAR AVIONA IZNAD ZAGREBA 1976.GODINE - 167 POGINULIH
Osećaj selektivne pravde primenjen prema najnižoj karici u lancu događaja koji je doveo do katastrofe registrovan je i u slučaju još jedne avionske nesreće, sudara dva aviona na nebu iznad Zagreba 1976. godine.
https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/...ulo-934-ljudi-a-odgovarali-su-samo-malobrojni
