Гамбино
Elita
- Poruka
- 16.435
Највећа звезда буџета је ЕXПО 2027: Више новца него за образовање и заштиту животне средине заједно
Да је ЕXПО 2027 највећа „звезда“ буџета за наредну годину и апсолутни приоритет Владе показује и списак министарстава са чијих раздела ће се финансирати овај пројекат. Фискални савет је у својој анализи Закона о буџету за 2025. годину утврдио да држава планира да са раздела Министарства финансија у наредној години за ЕXПО издвоји 46 милијарди динара. Поред тога, за Национални фудбалски стадион, као саставни део тог пројекта, планирано је 18,6 милијарди динара. Притом, још две милијарде динара ће реализовати Министарство унутрашње и спољне трговине.
Ни ту, међутим, није крај трошкова за ЕXПО. Наиме, ту је и линијска инфраструктура за овај комплекс. Она се помиње и у Ревидираној фискалној стратегији за 2025. на списку 56 инфраструктурних пројеката које држава намерава да финансира и гради у наредне три године.
„Уз ове трошкове, 12,4 милијарде динара је апропријација за линијску инфраструктуру, али не постоје детаљнија објашњења шта је то. На бази преименовања појединих буџетских ставки у односу на раније планове може се само претпоставити да је реч о пратећој инфраструктури за потребе ЕXПО и Национални стадион“, каже Фискални савет у својој оцени Предлога закона о буџету за 2025. У документу се наводи да линијска инфраструктура подразумева канализацију, саобраћајнице, електроенергетске и гасне инсталације…
Због ЕXПО опадају инвестиције у здравство
Они додају да је давање приоритета тим пројектима резултатирало тиме да неки други сектори остану без инвестиција у обиму у којем су им потребне. Примера ради, јавне инвестиције у здравству чак опадају, док у области просвете и заштите животне средине бележе чак и благи раст капиталних издатака. Тај раст би свакако могао бити и већи, сматра Фискални савет.
„Инвестиције усмерене у међународну изложбу ЕXПО са пратећом инфраструктуром, према очекивањима, имају значајно место у буџету за 2025. За пројектну линију ЕXПО Београд 2027 са раздела Министарства финансија планирано је 46 милијарди динара јавних инвестиција у 2025”, каже Фискални савет.
Ово је друга трећина процењене вредности ове инвестиције, пошто трећина треба да се реализује ове године, а трећина 2026.
“Поред ових капиталних издатака, још неколико ставки у Закону о буџету представљају пројекти који су директно повезани са Међународном изложбом ЕXПО. То су Национални фудбалски стадион (18,6 милијарди динара јавних инвестиција), подршка реализацији ЕXПО од две милијарде динара и саобраћајнице које воде до комплекса, а коштају 18,4 милијарде динара.
За ЕXПО из различитих каса
“У ову групу, по свему судећи, треба укључити и пројекте линијске инфраструктуре од 12,4 милијарде динара и изградњу акваријума са пратећим садржајем што је још 2,3 милијарде динара“.
Експо 2027
Када се саберу вредности свих ових пројеката, долази се до броја од близу 100 милијарди динара капиталних расхода који се тичу ЕXПО-а у буџету за 2025. Приближно толико ће, према плановима, бити уложено и 2026. Поређења ради, овај износ је већи од годишњег нивоа инвестиционих издатака опште државе у образовању и заштити животне средине заједно”, констатују у Фискалном савету.
Осим са раздела Министарства финансија, новац за пројекат у Сурчину дели се и из буџета других министарстава, попут Министарства привреде, Министарства рударства и енергетике, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, па и оног којег је до пре неки дан водио Томислав Момировић, Министарства унутрашње и спољне трговине.
https://forbes.n1info.rs/novac/najv...brazovanje-i-zastitu-zivotne-sredine-zajedno/
На први поглед просечном грађанину ово звучи као нека катастрофа, јер 850 милиона евра (100 милијарди динара) ће бити ''бачено'' на овај пројекат.
Међутим, да држава, домаћи предузетници, економисти, финансијски стручњаци и грађани, односно народ да имају мало памети, као што немају, само из српских сламарица (процена око 15 милијарди евра) би могло да се финансира око 18 пројеката као што је ЕКСПО 2027. Дакле, тако велики пројекат за српску сламарицу коју инфлација годишње једе од 3-10%, је дечија игра.
Е сад, што се тиче девизне штедње грађана, ту су цифре транспарентне и то су чињенице, да у српским банкама грађани чувају такође 15 милијарди евра.
Зашто грађани држе евре у банкама, ако је годишња каматна стопа 1 до 2 %, практично немају никакву добит ? Они се одлучују, ради заштите од лопова, мишева, термита, дакле сигурности, јер и да банка банкротира, држава даје гаранцију до 50.000 евра, али грађани улажи и због финансијске неписмености. Онај ко има рецимо 5.000-10.000 евра, има само три могућности, сламарица, банка или да купи стан, али пошто за стан је то мало, остаје му само банка. Ништа даље од тога не постоји.
Сламаричари се деле на оне који не верују у динар и банке, али се не плаше инфлације, лопова и мишева, и на сламаричаре који се не плаше инфлације, али се плаше лопова и мишева, па им банка служи као сламарица. Закуцани динар је створио услове да 3% сламаричара почну да штеде у динарима, што јесте неки помак, јер ту је камата нешто боља, али ту се налази само милијарда евра у вредности динара.
Држава и приватни сектор би могли да оснују инвестициони фонд за инфраструктуру и разне секторе, који би грађанима гарантовао рецимо макар 5% годишње РОИ, принос на инвестицију или чак и дивиденде или неки други модел где би добили и више, јер ако домаћи инвестициони фонд који се бави соларном енергијом, гарантује 5%, а нуди до 7,5%, онда сваки модел би био добар у односу на минус који постоји у банакама са каматама.
Инвестициони фонд за некретнине, нуди чак 11-12% добити, уз могућност да тај проценат буде и виши, ако се успостави виша тржишна цена, али постоји и ризик да буде и мања, али опет све је боље од 1% камате у банкама.
Да је ЕXПО 2027 највећа „звезда“ буџета за наредну годину и апсолутни приоритет Владе показује и списак министарстава са чијих раздела ће се финансирати овај пројекат. Фискални савет је у својој анализи Закона о буџету за 2025. годину утврдио да држава планира да са раздела Министарства финансија у наредној години за ЕXПО издвоји 46 милијарди динара. Поред тога, за Национални фудбалски стадион, као саставни део тог пројекта, планирано је 18,6 милијарди динара. Притом, још две милијарде динара ће реализовати Министарство унутрашње и спољне трговине.
Ни ту, међутим, није крај трошкова за ЕXПО. Наиме, ту је и линијска инфраструктура за овај комплекс. Она се помиње и у Ревидираној фискалној стратегији за 2025. на списку 56 инфраструктурних пројеката које држава намерава да финансира и гради у наредне три године.
„Уз ове трошкове, 12,4 милијарде динара је апропријација за линијску инфраструктуру, али не постоје детаљнија објашњења шта је то. На бази преименовања појединих буџетских ставки у односу на раније планове може се само претпоставити да је реч о пратећој инфраструктури за потребе ЕXПО и Национални стадион“, каже Фискални савет у својој оцени Предлога закона о буџету за 2025. У документу се наводи да линијска инфраструктура подразумева канализацију, саобраћајнице, електроенергетске и гасне инсталације…
Због ЕXПО опадају инвестиције у здравство
Они додају да је давање приоритета тим пројектима резултатирало тиме да неки други сектори остану без инвестиција у обиму у којем су им потребне. Примера ради, јавне инвестиције у здравству чак опадају, док у области просвете и заштите животне средине бележе чак и благи раст капиталних издатака. Тај раст би свакако могао бити и већи, сматра Фискални савет.
„Инвестиције усмерене у међународну изложбу ЕXПО са пратећом инфраструктуром, према очекивањима, имају значајно место у буџету за 2025. За пројектну линију ЕXПО Београд 2027 са раздела Министарства финансија планирано је 46 милијарди динара јавних инвестиција у 2025”, каже Фискални савет.
Ово је друга трећина процењене вредности ове инвестиције, пошто трећина треба да се реализује ове године, а трећина 2026.
“Поред ових капиталних издатака, још неколико ставки у Закону о буџету представљају пројекти који су директно повезани са Међународном изложбом ЕXПО. То су Национални фудбалски стадион (18,6 милијарди динара јавних инвестиција), подршка реализацији ЕXПО од две милијарде динара и саобраћајнице које воде до комплекса, а коштају 18,4 милијарде динара.
За ЕXПО из различитих каса
“У ову групу, по свему судећи, треба укључити и пројекте линијске инфраструктуре од 12,4 милијарде динара и изградњу акваријума са пратећим садржајем што је још 2,3 милијарде динара“.
Експо 2027
Када се саберу вредности свих ових пројеката, долази се до броја од близу 100 милијарди динара капиталних расхода који се тичу ЕXПО-а у буџету за 2025. Приближно толико ће, према плановима, бити уложено и 2026. Поређења ради, овај износ је већи од годишњег нивоа инвестиционих издатака опште државе у образовању и заштити животне средине заједно”, констатују у Фискалном савету.
Осим са раздела Министарства финансија, новац за пројекат у Сурчину дели се и из буџета других министарстава, попут Министарства привреде, Министарства рударства и енергетике, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, па и оног којег је до пре неки дан водио Томислав Момировић, Министарства унутрашње и спољне трговине.
https://forbes.n1info.rs/novac/najv...brazovanje-i-zastitu-zivotne-sredine-zajedno/
На први поглед просечном грађанину ово звучи као нека катастрофа, јер 850 милиона евра (100 милијарди динара) ће бити ''бачено'' на овај пројекат.
Међутим, да држава, домаћи предузетници, економисти, финансијски стручњаци и грађани, односно народ да имају мало памети, као што немају, само из српских сламарица (процена око 15 милијарди евра) би могло да се финансира око 18 пројеката као што је ЕКСПО 2027. Дакле, тако велики пројекат за српску сламарицу коју инфлација годишње једе од 3-10%, је дечија игра.
Е сад, што се тиче девизне штедње грађана, ту су цифре транспарентне и то су чињенице, да у српским банкама грађани чувају такође 15 милијарди евра.
Зашто грађани држе евре у банкама, ако је годишња каматна стопа 1 до 2 %, практично немају никакву добит ? Они се одлучују, ради заштите од лопова, мишева, термита, дакле сигурности, јер и да банка банкротира, држава даје гаранцију до 50.000 евра, али грађани улажи и због финансијске неписмености. Онај ко има рецимо 5.000-10.000 евра, има само три могућности, сламарица, банка или да купи стан, али пошто за стан је то мало, остаје му само банка. Ништа даље од тога не постоји.
Сламаричари се деле на оне који не верују у динар и банке, али се не плаше инфлације, лопова и мишева, и на сламаричаре који се не плаше инфлације, али се плаше лопова и мишева, па им банка служи као сламарица. Закуцани динар је створио услове да 3% сламаричара почну да штеде у динарима, што јесте неки помак, јер ту је камата нешто боља, али ту се налази само милијарда евра у вредности динара.
Држава и приватни сектор би могли да оснују инвестициони фонд за инфраструктуру и разне секторе, који би грађанима гарантовао рецимо макар 5% годишње РОИ, принос на инвестицију или чак и дивиденде или неки други модел где би добили и више, јер ако домаћи инвестициони фонд који се бави соларном енергијом, гарантује 5%, а нуди до 7,5%, онда сваки модел би био добар у односу на минус који постоји у банакама са каматама.
Инвестициони фонд за некретнине, нуди чак 11-12% добити, уз могућност да тај проценат буде и виши, ако се успостави виша тржишна цена, али постоји и ризик да буде и мања, али опет све је боље од 1% камате у банкама.
