Најтежи дани младости

gost 434892

Veoma poznat
Poruka
12.912
Са непуних 19 година сам завршио на дечијој психијатрији јер сам престао да говорим услед врло стресних догађаја који су се одвијали за кратко време, а стално су ми се враћали, и ништа ми није било потаман. Десило се пар варница које су окинуле то да будем баш лоше, и на крају ме затворе на псиџу.

На псиџи сам упознао много момака и девојака мојих година. Тамо су великом већином суицидални клинци, депресивци и деликвенти. Није било "правих лздака", тј, јако мало.

Сестре су биле, да не кажем, као хитлери. Ниси смео нити могао са њима ништа, а биле су ту читав дан. Дане сам проводио слушајући музику на радију накси планета, уз електрични оргазам и покојног (тада још увек живог) масима савића, групу валентино и тако даље... Слушање радија је била моја главна активност.

Било је ту доста тешких ситуација. Једна девојка се изрезала јер нисам хтео да имам односе са њом. Друг са којим сам се много зближио, једноставно смо остали без контакта када смо изашли, иако смо се договодили да ћемо да наставимо наше пријатељство.

Било је свега и свачега. Тежак период у који се не бих враћао
 
Много се затвараш брате... Зато си ''креково''...

Мора живот да ти је испуњен (без доколице) - шетњама у природи, разговорима уживо са људима и сл, да неуроза (стрес) не би прешле у психозу (пуцање мозга тј. антикомуникацију са светом)... Блејање цео дан по кући, само појачава незадовољство собом, са којим се сви младићи морају суочити пред зрелост тј. самосталност без прејаких ломова

Ако можеш, направи себи мали распоред часова и недељни план социјализације и ресоцијализаце, али немој о својој болести да причаш са свима ко стрина, већ покушај да је заборавиш и да живиш за будуће, а не у прошлости...

И наравно, ту ти је Бог, Он ће ти помоћи увек кад ни људи ни сам себи не можеш да помогнеш у разведравању...

Зато, само ведро и весело, без бедачења и самосажаљевања за ''пропуштеним''
 
Много се затвараш брате... Зато си ''креково''...

Мора живот да ти је испуњен (без доколице) - шетњама у природи, разговорима уживо са људима и сл, да неуроза (стрес) не би прешле у психозу (пуцање мозга тј. антикомуникацију са светом)... Блејање цео дан по кући, само појачава незадовољство собом, са којим се сви младићи морају суочити пред зрелост тј. самосталност без прејаких ломова

Ако можеш, направи себи мали распоред часова и недељни план социјализације и ресоцијализаце, али немој о својој болести да причаш са свима ко стрина, већ покушај да је заборавиш и да живиш за будуће, а не у прошлости...

И наравно, ту ти је Бог, Он ће ти помоћи увек кад ни људи ни сам себи не можеш да помогнеш у разведравању...

Зато, само ведро и весело, без бедачења и самосажаљевања за ''пропуштеним''
Слажем се брате са свим.

Не причам ја са свима о томе но, отворим тему у нади да ће се скупити форумаши да причају, а све се сведе само на коментарисање онога што сам ја написао

Нема везе, но, имаш право, али ја радим много ствари преко дана. Не уживам и не могу себе да терам да шетам у природи и шта ти ја већ знам све док стварно немам неке користи од тога
 
Слажем се брате са свим.

Не причам ја са свима о томе но, отворим тему у нади да ће се скупити форумаши да причају, а све се сведе само на коментарисање онога што сам ја написао

Нема везе, но, имаш право, али ја радим много ствари преко дана. Не уживам и не могу себе да терам да шетам у природи и шта ти ја већ знам све док стварно немам неке користи од тога
Мора бар нека физичка активност, лењост и учмалост праве доколицу и гомиле страхова... Од лењости и оће крек... Рачунај да је то корист од кретања, додуше неопипљива корист

Можеш бајс, или нешто слично, наравно не увек, али не ни ретко, поготову сад кад је лепо време...

Сунце јако разведрава расположење, зато и треба да му се препустимо са времена на време, да нас одмрачи са обе стране ... и душевне и телесне
 
Мора бар нека физичка активност, лењост и учмалост праве доколицу и гомиле страхова... Од лењости и оће крек... Рачунај да је то корист од кретања, додуше неопипљива корист

Можеш бајс, или нешто слично, наравно не увек, али не ни ретко, поготову сад кад је лепо време...

Сунце јако разведрава расположење, зато и треба да му се препустимо са времена на време, да нас одмрачи са обе стране ... и душевне и телесне
Сваки дан кардио радим, било је периида када сам трчао по 15,16 км у тури по сат и по нонстоп. И ништа...

Све су то само добронамерне претпоставке да ће бити боље, но...
 
Najgore sto sad mozes uraditi za sebe je biti na netu,itekako je setnja dobra ali ne da se bedacis nego da nadjes smisao u sitnicama koje su uvek i svima oduvek dostupne,jer mislim da su mnogi nerealni u proceni svojih mogucnosti i misle da mora da im se desavaju u zivotu ludilo laseri,ono navuku se na drogu beze od neke dosadne praznine umesto da uzivaju u svakom danu jbt zivi su i zdravi
 
Najgore sto sad mozes uraditi za sebe je biti na netu,itekako je setnja dobra ali ne da se bedacis nego da nadjes smisao u sitnicama koje su uvek i svima oduvek dostupne,jer mislim da su mnogi nerealni u proceni svojih mogucnosti i misle da mora da im se desavaju u zivotu ludilo laseri,ono navuku se na drogu beze od neke dosadne praznine umesto da uzivaju u svakom danu jbt zivi su i zdravi
Да али ја да није било нета не би знао научио и радио ни десетину ствари које данас радим и знам
 
Сваки дан кардио радим, било је периида када сам трчао по 15,16 км у тури по сат и по нонстоп. И ништа...

Све су то само добронамерне претпоставке да ће бити боље, но...
Па добро си поставио тело, али не и ум...

Мораш да се надаш да ће бити боље, тј. да будеш оптимиста да ће ти се разведрити у души... Нада јача од вере, нарочито у Бога

Ако нема наде (чак ни у себе), онда не помаже ништа... КАд је има, све се оптимизује... (верска) нада значи оптимизација на секуларном језику
 
Па добро си поставио тело, али не и ум...

Мораш да се надаш да ће бити боље, тј. да будеш оптимиста да ће ти се разведрити у души... Нада јача од вере, нарочито у Бога

Ако нема наде (чак ни у себе), онда не помаже ништа... КАд је има, све се оптимизује... (верска) нада значи оптимизација на секуларном језику
Хвала на саветима. Ал јако је тешко посаветоват људе "на дну".

Јер самим тим ти људи из личног искуства нису више оптимисти. Зато и падну у бедак и страх од будућег
 
Да али ја да није било нета не би знао научио и радио ни десетину ствари које данас радим и знам
Па да, добар је за учење...

Ал ако се навучеш само на учење, а не и да живиш у реали, то је болест зависности... ко дрога...

Зато мора све по мало, мало нета мало ријллајфа
 
Па да, добар је за учење...

Ал ако се навучеш само на учење, а не и да живиш у реали, то је болест зависности... ко дрога...

Зато мора све по мало, мало нета мало ријллајфа
Ту се скроз слажем, лепа поента❣️
 
Mislis nas kojih solimo pamet:lol:bezi i ne okreci se
Ође ти је мој добри Џорџе све из прве руке. Читаш занимљивости, вести из света музике, политике, свега... Питаш нешто добијеш 100 одговора па размишљаш о томе, упоређујеш са својим искуствима...

Форум ми је од инстаграма и тиктока бољи и кориснији 300%
 
Ође ти је мој добри Џорџе све из прве руке. Читаш занимљивости, вести из света музике, политике, свега... Питаш нешто добијеш 100 одговора па размишљаш о томе, упоређујеш са својим искуствима...

Форум ми је од инстаграма и тиктока бољи и кориснији 300%
Pitacu te za 10 god protracenih kad vidis da ovaj zivot na netu nema smisao
 
Pitacu te za 10 god protracenih kad vidis da ovaj zivot na netu nema smisao
Па не живим ја само на нету стварам пишем компонујем... Јесте, ипак за већину ствари користим нет, комп и телефон али није да ништа не урадим

Форум ми је стварно помогао мени лично око много нових сазнања и нечега што би ми могло помоћи сутра
 
Хвала на саветима. Ал јако је тешко посаветоват људе "на дну".

Јер самим тим ти људи из личног искуства нису више оптимисти. Зато и падну у бедак и страх од будућег
Па то и јесте чар наде... она окреће ум ка горе, узноси у вис свако схватање о себи и другима

НПР КАжеш себи ''могло је и требало много горе да буде са мном него што је било...слава Богу што ме сачуво дна без уздизања''... (више пута понављаш то себи, док се осећање благодарности и оптимизма не појави у срцу)

Дакле прво себе оптимизујеш надом, па тек онда друге... можда си почео од саветовања прво других, пре себе, а то је погрешно...

Прво мораш себе да просветљујеш надом, па тек онда друге људе...
 
Па то и јесте чар наде... она окреће ум ка горе, узноси у вис свако схватање о себи и другима

НПР КАжеш себи ''могло је и требало много горе да буде са мном него што је било...слава Богу што ме сачуво дна без уздизања''... (више пута понављаш то себи, док се осећање благодарности и оптимизма не појави у срцу)

Дакле прво себе оптимизујеш надом, па тек онда друге... можда си почео од саветовања прво других, пре себе, а то је погрешно...

Прво мораш себе да просветљујеш надом, па тек онда друге људе...
Могуће. Но милион пута ме разочарало то што сам се надао да ће бити добро, а буде баш онако како не треба.
 
Додај му смисао, да те не би бедачило... Не смеш бедак дуго да прежвакаваш
Како ја то да применим? Мој смисао је стварање и да се на тај начин представим свету, кад на овај најједноставнији слабије умем

И док не добијем рикогнајз што енглези кажу, нећу бити миран. Тек тад.
 
Могуће. Но милион пута ме разочарало то што сам се надао да ће бити добро, а буде баш онако како не треба.
Зато треба бити упоран оптимиста... све што неваља, претвориш прво у нешто средње, да не би било суво зло... типа могло је десет пута горе, ал није

Само оптимизацијом свега и доброг и лошег стичеш праву животну чврстину... пошто је то процес, процесуирај
 

Back
Top