- Poruka
- 19.297
U NJEMU SU PISALE SAMO DVE REČENICE...
Posle ultimatuma koji nijedna onovremena država nije mogla da prihvati, a da pri tom ne izgubi svoju nezavisnost,
i krajnje popustljivog odgovora Srbije koji je među saveznicima dočekan sa odobravanjem i kao dokaz krajnje
diplomatske veštine, 28. jula 1914. godine, u običnom telegramu, poštom, Austrougarska monarhija objavila je rat Srbiji.
Ovaj događaj, konačno je prešao granicu bez povratka i svet gurnuo u četvorogodišnje krvoproliće koje je Srbiji donelo
pobedu, ali i odnelo generacije mladih i preko trećine stanovništva – izginulo je ili pomrlo zbog epidemija više od 1.100.000
ljudi, 450.000 vojnika i 650.000 civila, što je bilo oko 26 odsto stanovnika Kraljevine Srbije.
Austrougarska objava rata po načinu na koji je stigla predstavljala je presedan.
Nikada ranije u istoriji ratovanja jedna zemlja nije objavila rat drugoj poštom, u običnom telegramu koji su svi mogli da pročitaju.
Zbog neobičnog i surovog načina na koji je stigla austrougarska nota mnogi nisu poverovali u njenu autentičnost.
Zato se u popodnevnim časovima dogodio još jedan presedan – Politika je na naslovnoj strani objavila pogrešnu vest!
U vanrednom izdanju koje je besplatno deljeno Beograđanima preko cele prve strane je pisalo: “Rat nije objavljen”.
A onda je pala noć… Austrougarska vojska počela je da bombarduje Beograd.
Prvi meci su ispaljeni na Savi, u današnjoj Savamali.
Napad je trajao narednih šest dana i noći, a svet je nepovratno hrlio ka otpočinjanu najvećeg ratnog sukoba do tada.
Objava rata pokrenula je mehanizam niza tajnih i javnih sporazuma koji su postojali među svetskim silama širom Evrope.
Rusija je još 28. jula naredila mobilizaciju, a na ovo je reagovala Nemačka koja je 1. avgusta objavila rat Rusiji.
Dva dana kasnije, u rat je ušla Francuska, kao ruska saveznica, a zatim i Britanija.
Prvi svetski rat mogao je da počne.
Posle ultimatuma koji nijedna onovremena država nije mogla da prihvati, a da pri tom ne izgubi svoju nezavisnost,
i krajnje popustljivog odgovora Srbije koji je među saveznicima dočekan sa odobravanjem i kao dokaz krajnje
diplomatske veštine, 28. jula 1914. godine, u običnom telegramu, poštom, Austrougarska monarhija objavila je rat Srbiji.
Ovaj događaj, konačno je prešao granicu bez povratka i svet gurnuo u četvorogodišnje krvoproliće koje je Srbiji donelo
pobedu, ali i odnelo generacije mladih i preko trećine stanovništva – izginulo je ili pomrlo zbog epidemija više od 1.100.000
ljudi, 450.000 vojnika i 650.000 civila, što je bilo oko 26 odsto stanovnika Kraljevine Srbije.
Austrougarska objava rata po načinu na koji je stigla predstavljala je presedan.
Nikada ranije u istoriji ratovanja jedna zemlja nije objavila rat drugoj poštom, u običnom telegramu koji su svi mogli da pročitaju.
Dve rečenice koje su izazvale krvoproliće
Zbog neobičnog i surovog načina na koji je stigla austrougarska nota mnogi nisu poverovali u njenu autentičnost.
Zato se u popodnevnim časovima dogodio još jedan presedan – Politika je na naslovnoj strani objavila pogrešnu vest!
U vanrednom izdanju koje je besplatno deljeno Beograđanima preko cele prve strane je pisalo: “Rat nije objavljen”.
A onda je pala noć… Austrougarska vojska počela je da bombarduje Beograd.
Prvi meci su ispaljeni na Savi, u današnjoj Savamali.
Napad je trajao narednih šest dana i noći, a svet je nepovratno hrlio ka otpočinjanu najvećeg ratnog sukoba do tada.
Objava rata pokrenula je mehanizam niza tajnih i javnih sporazuma koji su postojali među svetskim silama širom Evrope.
Rusija je još 28. jula naredila mobilizaciju, a na ovo je reagovala Nemačka koja je 1. avgusta objavila rat Rusiji.
Dva dana kasnije, u rat je ušla Francuska, kao ruska saveznica, a zatim i Britanija.
Prvi svetski rat mogao je da počne.
