- Poruka
- 60.814
Otkrivena najstarija drvena kontstrukcija ikada napravljena? Veruje se da je delo mašte i veštine naših rođaka
Prethodno otkrivena drvena konstrukcija datovana je u period od pre 9.000 godina, što novo otkriće svrstava u red izvanrednih i pomalo neverovatnih. Evo i zašto
Arheolozi su danas otkrili da su iskopali najstariju drvenu strukturu ikad otkrivenu, koja datira od pre gotovo pola miliona godina, što ukazuje na to da su naši preci možda bili napredniji nego što se mislilo.
Izuzetno dobro očuvana drvena konstrukcija otkrivena je na vodopadima Kalambo na severu Zambije u blizini granice s Tanzanijom.
Datira od pre najmanje 476.000 godina, puno pre evolucije homo sapiensa, prema studiji koja opisuje ovo otkriće u časopisu Nature.
Na drvetu su uočeni tragovi koji ukazuju da su korišćeni kameni alati kako bi se spojila dva velikih trupaca i tako napravila konstrukcija - za koju se veruje da je platforma - staza ili uzdignuta građevina za držanje naših rođaka iznad vode.
Na lokalitetu je takođe otkrivena zbirka drvenih alata, uključujući klin i štap za kopanje.
Poznato je da su u to vreme naši preci koristili drvo, ali u ograničene svrhe, poput paljenja vatre ili lova.
"Slučajno otkriće"
Leri Baram, arheolog s britanskog Univerziteta u Liverpulu i glavni autor studije, rekao je za AFP da, prema njegovim saznanjima, prethodni rekorder za najstariju drvenu strukturu datira od pre oko 9.000 godina.Barham je rekao da je struktura bila "slučajno otkriće" do kog se došlo 2019. godine tokom iskapanja na lokaciji koja se nalazi na obalama reke Kalambo - iznad vodopada visokog 235 metara.
Retka su otkrića koja uključuju ostatke drva, jer je sklono truljenju. Ali veruje se da je visoka količina vode na Kalambo vodopadima očuvala strukturu tom vekova.
Iskopavanja na nalazištu Kalambo 1950-ih i 1960-ih godina otkrila su nešto drveta, ali nije ga bilo moguće tačno datovati.
Međutim, ovaj put arheolozi su upotrebili novu metodu nazvanu luminiscencijsko datovanje, koja određuje starost merenjem vremena kada su minerali poslednji put bili izloženi sunčevoj svetlosti.
Ono je otkrilo da je struktura mnogo starija nego što su mislili i da potiče iz period od oko 476.000 godina.
Najraniji dokazi o homo sapiensu potiču od pre oko 300.000 godina.
Ali fosili ljudskog rođaka homo heidelbergensisa, za kojeg se smatra da je živeo pre 700.000 do 200.000 godina, pronađeni su u regiji, rekao je Baram.
"Mašta i veštine"
Otkriće drvene konstrukcije "promenilo je moje mišljenje o tim ljudima", dodao je Baram."Transformisali su svoje okruženje kako bi život učinili lakšim, čak i ako su samo napravili platformu na kojoj su mogli sedeti uz reku i obavljati svoje svakodnevne poslove", rekao je.
"Upotrebili su inteligenciju, maštu i veštine kako bi stvorili nešto što nikad pre nisu videli, nešto što nikada pre nije postojalo."
To ukazuje na apstraktno razmišljanje i "verovatno jezik", dodao je.
Sofie Arkambult de Beune, arheolog sa francuskog Univerziteta Lion 3 koja nije bila uključena u studiju, rekla je da struktura "pretpostavlja kognitivne sposobnosti kao što su planiranje i sposobnost vizualizacije gotovog proizvoda".
