Kao što sam i očekivao, forumaši humorom reaguju na temu kako bi se branili od neprijatnosti, umesto da odgovore konkretno. Nije erotika samo prost seksualni odnos, ima tu mnogo više nijasni, psiholoških pogotovu. Mene kao patološkog seksualnog sadistu je recimo uvek više zanimao psihološki mazohizam neke osobe nego samo prosta fizička brutalnost, taj neki apsolutni momenat degradacije koji partner/ka prihvata jer joj donosi seksualno zadovoljstvo. Ispitivanje i prelaženje granica. Evo da iznesem jedno moje iskustvo (molim da čitate otvorenog uma, jer je i tema takva):
Poznavao sam jednu okorelu narkomanku, u kasnim dvadesetim godinama, koja je bila u krizi. Igrom slučaja sam imao kvoter (1/4 grama) heroina kod sebe i ponudio joj da mi pruži neke "usluge" a zauzvrat ja ću da joj dam taj kvoter da olakša sebi, što je ona rado prihvatila jer je stvarno bila u bedaku. Ovakvih osoba (i muških i ženskih) inače po Beogradu ima koliko hoćete, ne znam kako je u manjim gradovima ali u BG-u je to baš redovna pojava, naročito na Novom Beogradu. Uglavnom, da se vratim na priču i da dopunim malo o njoj. Još uvek je bila relativno lepa, imala je doduše taj izmučeni izgled tipičan za narkomane sa stažom, ali je bila relativno privlačnog izgleda, ništa posebno ali okej. Imala je majku, otac nije bio živ koliko se sećam, imala je i brata koji je bio na radu negde u inostranstvu. Uglavnom bila je duboko zagrizla u taj svet droge, krenula je još u srednjoj sa tim, navukla se itd.
Ja sam je otvoreno pitao šta je sve spremna da uradi za taj jedan kvoter, ona je rekla "sve što hoćeš" i tad kad sam je pogledao u oči (izvinite na pesničkom izražavanju) video sam onaj ugašen pogled što ga tipično imaju ljudi koji su potpuno mrtvi iznutra, znači to se tačno vidi, ne znam kako da bolje objasnim ali kao da čovek nema dušu više, nema ničeg u njemu, živi mrtvac koji postoji samo zbog te jedne potrebu i čeka na smrt. I to nije pogled ekskluzivno vezan za narkomane nego ga imaju i mnogi drugi ljudi, nezavisno od pola, rase, godišta, tipa kad je čovek izmučen depresijom pa se pomiri sa životom ili neko kog je život baš gazio i uništavao, on isto ima to. Ali to je nepogrešivo primetiti u tim trenutima, kad su ljudskom biću popili dušu, to mu se u očima tačno vidi, ta apsolutna lišenost svakog minimuma dostojanstva, minimuma zdravog razuma, minimuma ponosa. Ne postoje granice, sve može i sve prolazi samo da se domogne onog što ga tera dalje u smrt.
Ja kad sam video taj pogled u ovoj mučenici meni se, s oproštenjem, tako digao jer sam shvatio da imam šansu kakva se ne pruža dvaput u životu. Kao seksualnom sadisti to mi se svidelo jer sam video da je ova stvarno na sve spremna, da nema granice šta će uraditi za ter dopa. Uglavnom, prvo sam je terao da me baš onako brutalno oralno zadovoljava,doslovno dok ne povrati od muke, urinirao sam joj u usta, gurao joj glavu u WC šolju, terao je da mi liže anus, vršio veliku nuždu pravo njoj u usta, naravno jebao je i analno i oralno i vaginalno i izmedju sisa i sve što ide uz to. Ali stvar je poprimila vrhunac prljavosti i perverzije u trenutku kad sam je, onako uzbudjen, pitao koji je broj telefona njene majke, što mi je ona saopštila bez pogovora, pa sam je naterao da nazove rodjenu kevu i razgovara sa njom preko telefona na neke random životne teme dok joj radim neke od onih stvari gore navedenih.
Molio bih da primite ovo što sam gore napisao otvorenog uma i srca, dakle ja nisam neko ko mrzi ženski rod niti smatram da ih na bilo koji način treba ponižavati, štaviše poznajem ogroman broj sjajnih, pametnih, duhovitih i prelepih ženskih osoba koje vrede daleko više od mnogih muškaraca koji su dno dna (pa i od mene samog). Ovde sam samo naveo šta sam u jednom trenutku radio kao rob svojih nagona (a svi ih imamo, zar nije tako) i kako bih malo usmerio pravac u kom će se razvijati tema pošto sam je, jelte, ja i započeo. Znači opišite svoje iskustvo kakvo god da je, pa makar to bilo i masturbiranje dok gledate komšinicu iz susedne zgrade.
kao i sve ostalo na net.
