- Poruka
- 68.714
Iskreno nikada nisam čula za njih...Da nastavim...Ne znam ni za jedan bend iz Vojvodine a sigurno ih ima...Mislim znam da postoje, da svaki grad ima svoje bendove ali šta pevuše pojma nemam. 
Dakle...
Koji je po vama najbolji bend poreklom iz Vojvodine?
Inače da se vratim na svoju prvu rečenicu iz posta.
Evo šta kažu...
Jači od Brene i Tine Tarner: Ovaj bend prodao je najviše ploča u istoriji Jugoslavije
I nama je odmah na pamet palo Bijelo dugme, ali statistike kažu da je Mrtva priroda Riblje čorbe postigla rekord među Yu-rock bendovima. Samo što rokeri nisu bili najprodavaniji ni u danima najveće slave, bolje je išlo narodnjačkim zabavnjacima poput Magazina i Plavog orkestra.
Još je bolje išlo punokrvnim narodnjacima.
A iznad svih njih bili su momcii o kojima ovde pišemo.
Gledate u sliku i uopšte nemate pojma ko su oni? Niste jedini.
Svadbeni rok
Priča započinje i više nego skromno: 1975. u bačkom selu Jermenovcu (mađarski Ürményháza), braća Zoltan, Janos i Gyula Bugyi odlučili su osnovati rok bend. Bila su to vremena kad se rok komercijalno probio u Jugoslaviji, a spomenuti Dugmići prodali su svoj prvi album u više od 140 hiljada primeraka. Trojici braće pridružio se basist Lajos Tancos i dali su sebi matematičko ime 3 + 1.
Iako su, kako kažu zapisi, u početku bili klasičan rock bend, uskoro su shvatili da takva muzika ne prolazi baš najbolje po Bačkoj. Zato su počeli svirati ono što su nazvali “lakodalmas rok” – svadbeni rok. Električna muzika za plesanje po stolu i napijanje do zore, otprilike.
Postali su legende pevajući po celoj Bačkoj na mađarskom, srpskom i engleskom.
Genijalna poslovna ideja
Prošlo je tako deset godina i momci su se upoznali s Janosom Hajdukom, tada producentom na novosadskom radiju. On im je na nekim pesmama svirao i klavijature postavši peti član, tako da su promenili ime u 3 + 2.
Neki im je vlasnik trgovine ploča u Subotici 1986. godine sugerisao da bi mogli te svoje pesmice negde i snimiti. Odabrali su studio Gabora Lendjela, najpoznatijeg kao osnivača i klavijaturistu benda Teška industrija. Gabor je bio u svemu prirodan odabir – i kao Mađar i kao muzičar koji je izgradio svoju karijeru na spajanju folka i roka.
Sad je samo taj materijal trebalo nekako i negde objaviti.
Mađari nisu hteli ni da čuju
Znam da bi vama prva ideja bila da se snimak mađarskih svadbenih rokera pošalje nekoj mađarskoj izdavačkoj kući. To ne bi prošlo: tamošnje komunističke vlasti uvele su vrlo stroge kriterijume ko sme objaviti ploču. Između ostalog, muzičari su morali imati završenu barem srednju muzičku, što svadbeni veseljaci iz Temerina nisu nikada ni probali.
Stoga se ploča mogla objaviti samo u Jugoslaviji, a tu je prva adresa bila zagrebački Jugoton.
U kojemu, pogađate, nikada nisu čuli za 3 + 2 iz Jermenovca pa su objavljivanje ploče uslovili time da im neko zajamči barem 10 hiljada prodanih primeraka.
Onaj subotički trgovac bio je uveren da će svadbeni rokeri bez problema dostići taj tiraž.
I ugovor je sklopljen, a Jugoton je i ne sluteći povukao svoj istorijski najbolji poslovni potez.
Bleda ruža jesenja
I tako je 1986. godine svetlost dana ugledao album Halvány őszi rózsa (Bleda ruža jesenja). Sad je to nekome trebalo prodati. Genijalnost ove poslovne ideje je pre svega u jednostavnosti – bend veselih Mađara iz Vojvodine prodavaće se u Mađarskoj, u kojoj se tako nešto nije moglo naći po trgovinama.
Ali nije bilo prepreke da Mađari dođu u Vojvodinu i tu kupe ploču. Mnogi od vas sećaju se kako smo devedesetih masovno odlazili preko granice po jeftiniju hranu. Godinama pre toga Mađari su u velikom broju dolazili kod nas – da kupe ploču svojih sunarodnika iz Temerina.
Urednici u Jugotonu nisu se mogli načuditi kad su videli u kojem tiražu ide Blijeda ruža jesenja. Zdravko Čolić je s albumom Ako priđeš bliže bio prvi koji je prešao magičnu granicu od milion primeraka. Par godina kasnije s 1.1 miliona nadmašili su ga Lepa Brena i Slatki greh.
A 3 + 2 prodali su svoj debitantski album u, verovali ili ne, milion i po primeraka. I time ostvarili večni rekord za jugoslovenski bend i izdavača. Mađarima su se svideli ti noviji aranžmani i slobodniji tekstovi (ovo drugo ćemo verovati na reč). Ako znate da Mađarska ima nešto manje od 10 miliona stanovnika, onda ispada da su Blijedu ružu jesenju kupili praktično svi koji su imali gramofon. Osim onih koji su završili srednju muzičku.
Gledaniji od Tine Tarner
Ubrzo su 3 + 2 počeli svirati i po mađarskim gradovima, a na koncertima je vladala prava ludnica. Vrhunac turneje je bio u Sportskoj dvorani Budimpešta u februaru 1987. godine. Vlasti su bile spremne zabraniti koncert benda koji je previše pucao na zabavu, a premalo na umetnički dojam. Kulturni radnici su se zgražavali, štampa je besnela, što je poslužilo samo još kao dodatna reklama. Na kraju je koncert odobren jer je interes publike (a i mogući profit) bio nezapamćen.
Sve liberalnijom Mađarskom u to su vreme protutnjale i večne pop ikone poput Eltona Johna i Tine Tarner.
Svejedno, po prodaji karata nadmašili su ih junaci naše priče iz Temerina. Kažu da takav dernek Budimpešta nikada nije doživela.
Zlatna koka Jugotona
Zabava nije trajala samo jedno leto – objavili su još četiri albuma za Jugoton, dva su dostigla platinasti tiraž, jedan zlatni. Istina, interes je počeo lagano jenjavati, nije tu bilo nekih stilskih zaokreta i novih rešenja, ali su zagrebački diskografi uspeli prodati oko dva miliona ploča mađarskog svadbenog rocka. Da im je neko to ranije rekao…
A momci sviraju i danas. Doduše, od one najslavnije postave ostao je samo pevač Zoltan, ostali su već mahom pomrli. Prošle je godine tragično skončao i 49-godišnji klavijaturista Zsolt Vojnić-Tunić. Ipak ne posustaju, ima ih svuda, evo u junu nastupaju od Doroslova kod Sombora do slovačkog Barsvárada. Svugde ih čekaju šatori krcati publike koja peva i pleše do iznemoglosti.
Uprkos tome što su opet kvartet, i dalje se zovu 3 + 2, odnosno, da to jednom i slovima napišemo, Három plusz kettő. Matematika im nije bitna iako je oduvek bila na njihovoj strani.
https://www.facebook.com/photo/?fbi...m.1321325051806494&idorvanity=188254745113536
Dakle...
Koji je po vama najbolji bend poreklom iz Vojvodine?
Inače da se vratim na svoju prvu rečenicu iz posta.
Evo šta kažu...
Jači od Brene i Tine Tarner: Ovaj bend prodao je najviše ploča u istoriji Jugoslavije
I nama je odmah na pamet palo Bijelo dugme, ali statistike kažu da je Mrtva priroda Riblje čorbe postigla rekord među Yu-rock bendovima. Samo što rokeri nisu bili najprodavaniji ni u danima najveće slave, bolje je išlo narodnjačkim zabavnjacima poput Magazina i Plavog orkestra.
Još je bolje išlo punokrvnim narodnjacima.
A iznad svih njih bili su momcii o kojima ovde pišemo.
Gledate u sliku i uopšte nemate pojma ko su oni? Niste jedini.
Svadbeni rok
Priča započinje i više nego skromno: 1975. u bačkom selu Jermenovcu (mađarski Ürményháza), braća Zoltan, Janos i Gyula Bugyi odlučili su osnovati rok bend. Bila su to vremena kad se rok komercijalno probio u Jugoslaviji, a spomenuti Dugmići prodali su svoj prvi album u više od 140 hiljada primeraka. Trojici braće pridružio se basist Lajos Tancos i dali su sebi matematičko ime 3 + 1.
Iako su, kako kažu zapisi, u početku bili klasičan rock bend, uskoro su shvatili da takva muzika ne prolazi baš najbolje po Bačkoj. Zato su počeli svirati ono što su nazvali “lakodalmas rok” – svadbeni rok. Električna muzika za plesanje po stolu i napijanje do zore, otprilike.
Postali su legende pevajući po celoj Bačkoj na mađarskom, srpskom i engleskom.
Genijalna poslovna ideja
Prošlo je tako deset godina i momci su se upoznali s Janosom Hajdukom, tada producentom na novosadskom radiju. On im je na nekim pesmama svirao i klavijature postavši peti član, tako da su promenili ime u 3 + 2.
Neki im je vlasnik trgovine ploča u Subotici 1986. godine sugerisao da bi mogli te svoje pesmice negde i snimiti. Odabrali su studio Gabora Lendjela, najpoznatijeg kao osnivača i klavijaturistu benda Teška industrija. Gabor je bio u svemu prirodan odabir – i kao Mađar i kao muzičar koji je izgradio svoju karijeru na spajanju folka i roka.
Sad je samo taj materijal trebalo nekako i negde objaviti.
Mađari nisu hteli ni da čuju
Znam da bi vama prva ideja bila da se snimak mađarskih svadbenih rokera pošalje nekoj mađarskoj izdavačkoj kući. To ne bi prošlo: tamošnje komunističke vlasti uvele su vrlo stroge kriterijume ko sme objaviti ploču. Između ostalog, muzičari su morali imati završenu barem srednju muzičku, što svadbeni veseljaci iz Temerina nisu nikada ni probali.
Stoga se ploča mogla objaviti samo u Jugoslaviji, a tu je prva adresa bila zagrebački Jugoton.
U kojemu, pogađate, nikada nisu čuli za 3 + 2 iz Jermenovca pa su objavljivanje ploče uslovili time da im neko zajamči barem 10 hiljada prodanih primeraka.
Onaj subotički trgovac bio je uveren da će svadbeni rokeri bez problema dostići taj tiraž.
I ugovor je sklopljen, a Jugoton je i ne sluteći povukao svoj istorijski najbolji poslovni potez.
Bleda ruža jesenja
I tako je 1986. godine svetlost dana ugledao album Halvány őszi rózsa (Bleda ruža jesenja). Sad je to nekome trebalo prodati. Genijalnost ove poslovne ideje je pre svega u jednostavnosti – bend veselih Mađara iz Vojvodine prodavaće se u Mađarskoj, u kojoj se tako nešto nije moglo naći po trgovinama.
Ali nije bilo prepreke da Mađari dođu u Vojvodinu i tu kupe ploču. Mnogi od vas sećaju se kako smo devedesetih masovno odlazili preko granice po jeftiniju hranu. Godinama pre toga Mađari su u velikom broju dolazili kod nas – da kupe ploču svojih sunarodnika iz Temerina.
Urednici u Jugotonu nisu se mogli načuditi kad su videli u kojem tiražu ide Blijeda ruža jesenja. Zdravko Čolić je s albumom Ako priđeš bliže bio prvi koji je prešao magičnu granicu od milion primeraka. Par godina kasnije s 1.1 miliona nadmašili su ga Lepa Brena i Slatki greh.
A 3 + 2 prodali su svoj debitantski album u, verovali ili ne, milion i po primeraka. I time ostvarili večni rekord za jugoslovenski bend i izdavača. Mađarima su se svideli ti noviji aranžmani i slobodniji tekstovi (ovo drugo ćemo verovati na reč). Ako znate da Mađarska ima nešto manje od 10 miliona stanovnika, onda ispada da su Blijedu ružu jesenju kupili praktično svi koji su imali gramofon. Osim onih koji su završili srednju muzičku.
Gledaniji od Tine Tarner
Ubrzo su 3 + 2 počeli svirati i po mađarskim gradovima, a na koncertima je vladala prava ludnica. Vrhunac turneje je bio u Sportskoj dvorani Budimpešta u februaru 1987. godine. Vlasti su bile spremne zabraniti koncert benda koji je previše pucao na zabavu, a premalo na umetnički dojam. Kulturni radnici su se zgražavali, štampa je besnela, što je poslužilo samo još kao dodatna reklama. Na kraju je koncert odobren jer je interes publike (a i mogući profit) bio nezapamćen.
Sve liberalnijom Mađarskom u to su vreme protutnjale i večne pop ikone poput Eltona Johna i Tine Tarner.
Svejedno, po prodaji karata nadmašili su ih junaci naše priče iz Temerina. Kažu da takav dernek Budimpešta nikada nije doživela.
Zlatna koka Jugotona
Zabava nije trajala samo jedno leto – objavili su još četiri albuma za Jugoton, dva su dostigla platinasti tiraž, jedan zlatni. Istina, interes je počeo lagano jenjavati, nije tu bilo nekih stilskih zaokreta i novih rešenja, ali su zagrebački diskografi uspeli prodati oko dva miliona ploča mađarskog svadbenog rocka. Da im je neko to ranije rekao…
A momci sviraju i danas. Doduše, od one najslavnije postave ostao je samo pevač Zoltan, ostali su već mahom pomrli. Prošle je godine tragično skončao i 49-godišnji klavijaturista Zsolt Vojnić-Tunić. Ipak ne posustaju, ima ih svuda, evo u junu nastupaju od Doroslova kod Sombora do slovačkog Barsvárada. Svugde ih čekaju šatori krcati publike koja peva i pleše do iznemoglosti.
Uprkos tome što su opet kvartet, i dalje se zovu 3 + 2, odnosno, da to jednom i slovima napišemo, Három plusz kettő. Matematika im nije bitna iako je oduvek bila na njihovoj strani.
https://www.facebook.com/photo/?fbi...m.1321325051806494&idorvanity=188254745113536
