Najneobičniji načini lečenja u istoriji medicine

[Nina]

Mnogo pre nego što će medicina postati nauka zasnovana na dokazima, primenjivale su se terapije koje u današnje vreme deluju urnebesno,
iako su često donosile tragične posledice.Nekoliko najneobičnijih načina lečenja koja su primenjivana u prošlosti:

Puštanje krvi
Pioniri hirurgije u Engleskoj 13. veka počeli su da primenjuju praksu puštanja krvi, koju su ranije praktikovali srednjovekovni berberi.
Za razliku od starijih "kolega", lekari su primenjivali lancete različitih veličina i oblika, kako bi pristupili venama na različitim anatomskim tačkama.
Krv se skupljala u posude, a hirurzi bi zaustavljali krvarenje kada bi zaključili da je dovoljno krvi pušteno, što je u proseku bilo oko pola litra.
Još u 19. veku, pacijenti su se u bolnicama u Engleskoj dvaput godišnje podvrgavali ovom tretmanu, verujući da je to potrebno za dobro zdravlje.
Ipak, već tada su mnogi lekari doveli u pitanje delotvornost puštanja krvi i uvideli rizik od prevelikog gubitka krvi.
Primera radi, američki predsednik Džordž Vašington umro je nakon što mu je za dva dana čak četiri puta puštana krv usled infekcije grla.
Njegov lekar je ukazao na uklanjanje previše krvi kao mogući uzrok smrti.
Praksa puštanja krvi počela je da opada oko 1830. godine, a do 20. veka rutinsko puštanje krvi je potpuno nestalo, pri čemu su Sjedinjene Države
bile jedno od poslednjih uporišta ove prakse.

 

[Nina]

Transfuzije mleka
A kad je reč o onima kojima su lekari puštali previše krvi, u jednom kratkom periodu istorije, lečeni su jednom od najbizarnijih metoda u istoriji medicine.
Pre nego što je Karl Landštajner 1901. otkrio krvne grupe i dokazane metode za sprečavanje zgrušavanja prilikom transfuzije krvi, naučnici su verovali da je mleko savršen zamenski materijal.

Pošto su prve transfuzije krvi dovele uglavnom do smrti pacijenata, prva injekcija mleka u čoveka izvedena je 1854. godine u Torontu od strane doktora Džejmsa Bovela i Edvina Hodera. Verovali su da će masne čestice u mleku na kraju biti pretvorene u "bele krvne ćelije". Njihov prvi pacijent bio je 40-godišnji muškarac kojem su ubrizgali 350 ml kravljeg mleka. Zapanjujuće, čini se da je pacijent relativno dobro reagovao na tretman, pa su pokušali ponovo, opet sa uspehom. Međutim, sledećih pet pacijenata je umrlo.
Uprkos lošim ishodima, transfuzija mleka postala je popularna metoda lečenja bolesnika, posebno u Severnoj Americi. Većina pacijenata bolovala je od tuberkuloze, a nakon transfuzija krvi ili mleka, obično su se žalili na bol u grudima, nistagmus (ponavljajuće i nehotično titranje očnih kapaka) i jake glavobolje. Nekoliko njih je preživelo i, prema lekarima koji su izvodili procedure, činilo se da su se bolje osećali nakon tretmana. Većina je, međutim, ubrzo padala u komu i umirala.Do 1884. godine obećanje mleka kao savršenog zamenskog materijala za krv bilo je potpuno opovrgnuto, a na prelazu u 20. vek otkrivene su krvne grupe i uspostavljena je sigurna i efikasna metoda transfuzije krvi.

 

[Nina]

Lečenje astme cigaretama

Astma je respiratorno stanje koje se odlikuje spazmima bronhija u plućima, što otežava disanje. Danas se napadi astme obično sami leče upotrebom inhalatora koji isporučuje lek poznat kao bronhodilatator (najčešće albuterol), koji opušta i otvara disajne puteve kako bi disanje bilo lakše.
Savremenim čitaocima može zvučati iznenađujuće da su se u prošlosti za simptome astme propisivale - cigarete.
Istini za volju, cigarete za astmu bile su različite od modernih cigareta na bazi duvana.Od početka 19. veka, kada je postojalo vrlo malo efikasnih lekova za većinu medicinskih oboljenja, lekari su pacijentima sa astmom davali inhalacione terapije, a koja je uključivala upotrebu listova biljke tatule (Datura stramonium).

Seme ove biljke ima jako narkotičko, analgetičko i halucinogeno dejstvo, pa se u medicini upotrebljavalo kod mnogih oboljenja, a takozvani Pejdžovi inhalatori, bili su cigarete napravljene od listova te tatule, kao i čajeva, kestenovog lista, stiraksa i oraha kole.Uprkos razvoju efikasnih lekova koji šire bronhije, poput albuterola početkom sedamdesetih, cigarete za astmu su se i dalje preporučivale i koristile sve do devedesetih.

 

[Nina]

"Banja" u utrobi kita
S kraja 19. i početkom 20. veka lekari u Australiji pribegavali su bizarnom načinu ublažavanja simptoma reume.
Oni su pacijente dovodili do tela uginulih, nasukanih kitova, a zatim ih smeštali u njihovu utrobu,
tako da im samo glava viri i to u trajanju i do 30 sati.Verovalo se da je taj "tretman" olakšavao tegobe u narednih 12 meseci.

Jedno od svedočanstava o poreklu ove prakse, kaže da je jedan pijani čovek slučajno upao u trup kita i nekoliko sati kasnije izašao,
navodno oslobođen svog reumatizma. Priča o ovom incidentu objavljena je u "Pall Mall Gazette" pod naslovom "Novi lek za reumatizam" 7. marta 1896. godine.Časopis navodi da je incident, koji se dogodio nekoliko godina ranije, dao povod za ovu bizarnu praksu.

 

[Nina]

Piroterapija

Godine 1917, austrijski neuropsihijatar Julius Vagner Jaureg otkrio je da zaražavanje pacijenata malarijom može lečiti paralitičnu demenciju, manifestaciju tercijarne sifilisa.Tako je inficirao obolele pacijente malarijom kako bi izazvao groznicu, a nakon što su pacijenti izlečeni od sifilisa, primali su kinin za malariju. Dr Vagner Jaureg je za svoje otkriće dobio Nobelovu nagradu 1927. godine.

Kontrolisano zaražavanje sifilisom nije bilo nasumična praksa. Pacijenti su primani u bolnicu, a vitalni znaci pažljivo praćeni zajedno sa laboratorijskim testovima. Drugi praktičari veštački su izazivali groznicu infekcijom stranih proteina ili hemijskih supstanci, poput sumpora, ili su izazivali infekciju parazitima. Pacijenti su takođe bili izlagani elektromagnetnim poljima, stavljani u vrelu kupku/grejnu komoru ili čak izlagani zračenju radi izazivanja skoka telesne temperature.Upotreba piroterapije za lečenje neurosifilisa nastavila se do pedesetih, kada je zamenjena primenom penicilina. Uprkos kontroverznoj praksi korišćenja jedne infekcije za lečenje simptoma druge, dr Vagner-Jaureg ostao je visoko cenjen u svojoj oblasti, a njegov pristup postavio je temelje za savremene terapije stresa u psihijatriji, uključujući insulinsku terapiju i elektrošok.link