- Poruka
- 34.619
Berlinski samit koji je juče, u nemačkoj prestonici, okupio lidere zemalja Zapadnog Balkana pod okriljem moćnog evropskoh dvojica - nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona - doneo je tri važne poruke. U donekle tenzičnom tonu, uz nekoliko verbalnih okršaja zbog prištinskih taksi, ali i prekrajanja granica na Balkanu, petočasovni susreti u čijem je fokusu bilo Kosovo, nisu bili nekakav "dan D" za budućnost srpske pokrajine, ali su sasvim sigurno postavili nove temelje na kojima će se iskovati njena budućnost.
U tim temeljima, ucrtala se Nemačka kao najmoćnija evropska članica, a upravo je Merkelova, zajedno sa Makronom, kroz organizaciju ovog susreta posala važne poruke svim igračima u kosovskoj i evropskoj budućnosti regiona.
1. Nemačka neće dozvoliti da joj Kosovo "isklizne iz ruku"
Možda kao najvažnija od svih mogla bi da se tumači baš ova poruka, jer na izvestan način vraća brojač na početak. Samit je organizovan u trenutku kada su pregovori Beograda i Prištine, uz posredovanje EU, u potpunom ćorsokaku, nakon meseci drakonskih taksi i agresivnog stava Prištine prema svakom vidu kompromisa, ali i nove američke vizije u rešavanju kosovskog pitanja. Jednim potezom, u društvu Makrona, poznatog kao moćnog evropskog lidera, koji za razliku od nje nije preterano zaiteresovan za proširenje EU, ali ni za direktno uplitanje u rešavane kosovskog spora, nemačka kancelarka je kroz organizaciju samita u svom dvorištu - vratila karte u svoje ruke.
Evropskoj diplomatiji je time poručila da nije dobro radila svoj posao, a Americi da nije spremna da prepusti "kosovske uzde". Preciznije se sve može sagledati kada se pažljivo pogleda pozivnica za Berlin. Na njoj se zvanično nije našao niko od evropskih birokrata i zvaničnika koji su zaduženi za dijalog Beograda i Prištine u Briselu.
Kako je prenela RSE, komesar nadležan za pitanja proširenja Johannes Hahn nije pozvan u Berlin, a ućešće posrednice u dijalogu je potvrđeno nakon što je pozvani predsednik Evropske Komisije, Žan Klod Junker, u nemogućnosti da sam prisustvuje skupu, odlučio da pošalje Federiku Mogerini kao zamenu. Ni Mogerini, dakle, nije prvobitno planirana u Berlinu. Mediji su sprekulisali da je to baš zato što se Mogerini nikada nije javno ogradila od ideje razgraničenja Kosova. To su mnogi protumačili kao njenu prećutnu podršku modelu koji bi uključio prekrajanje granica i protiv koga se Nemačka nedvosmileno izjasnila.
Tu dolazimo i do SAD. Baš razgraničenje je model koje su SAD jasno podržale, potkrepljujući zaleđinu tom modelu pismima američkog predsednika Donalda Trampa predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i kosovskom predsedniku Hašimu Tačiju, kojima je sugerisao potpisivanje konačnog sporazuma u Vašingtonu gde bi, kako je naveo, "ugostio dva lidera".
Dva procesa su pratila jedan drugi - gubljenje konaca u Briselu i preuzimanje istih tih konaca u Vašingtonu. Nije teško pomisliti da je to moglo da iziritira zvanični Berlin i Merkelovu, koji su godinama slovili za evropsku silu koja daje "poslednju reč", barem kada je Balkan u pitanju.
Mada zvanični Vašington nije imao svoje mesto u Berlinu, u njegovo ime govorio je upravo Tači koji je čitav dan "vrteo ploču" o tome da nikakvog rešenja za Kosovo ne može biti bez SAD kao i da je evropska diplomatija podbacila. Istovremeno, on se, barem u izjavama medijima, otvoreno zalagao za razgraničenje, pominjući međutim samo onaj deo priče koji Prištini odgovora i za koji se on lično zalaže - Preševsku dolinu.
2. Rešenje za Kosovo mora da se nađe, i to skoro
Druga važna poruka poslata je upravo Beogradu i Prištini. I to je poruka - vraćajte se za sto. Drugačije rečeno, takse moraju da se ukinu, pregovori da se nastave, rešenje da se pronađe, a strpljenja za balkanske prepirke i nadmudrivanja - nema. Mada konkretan rezultat po pitanju nastavka dijaloga nije napravljen, a ostalo je neizvesno i gde bi bio nastavljen u budućnosti - u Briselu ili možda negde drugde - jasno je da pritisak evropskog dvojca neće jenjavati. Dogovoreno je, u tom smislu, da se sledeći sastanak održi 1. jula u Parizu čime je i ovaj format razgovora (Nemačka i Francuska sa liderima Zapadnog Balkana i sa fokusom na Kosovo) dobio i svoj "zvanični život", uz naglašavanje da ga ne treba mešati sa Berlinskom procesom koji već godinama okuplja lidere Zapadnog Balkana i EU i u čijem fokusu je proširenje na naš region.
Rešavanje kosovskog konflikta dobilo je poseban format pod direktnim okriljem dve najmoćnije članice EU - Nemačke i Francuske. To je nakon sastanka potvrdio i crnogorski predsednik Milo Đukanović, rekaviši medijima da je dogovoreno da dijalog i dalje bude pod pokroviteljstvom EU, ali da se sad neposredno uključe i Berlin i Pariz. Takođe, na zvaničnom sajtu nemačke kancelarke objavljeni su zaključci sa samita, u kojima je posebno naglašen značaj postizanja konačnog, pravno obavezujućeg sporazuma o potpunoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
S druge strane, kako je "Blic" već pisao i Merkelova i Makron pokušali su u Berlinu da izvršen jak pritisak na prištinsku delegaciju, ali pre svega na prištinskog premijera Ramuša Haradinaja da ukine takse. Taj pritisak preneo se i u verbalni okršaj Makrona i Haradinaja u kome se pale i pretnje koje se tiču evropske budućnosti Kosova. Bezuspešno. Haradinajeva bahatost, koja čini se proističe upravo iz toga što se njegov stav protiv prekrajanja granica poklapa sa nemačkim i što on, za razliku od Tačija, zastupa tezu o teritorijalnoj celovitosti takozvanog Kosova. Kada je reč o ukidanju taksi, pozicija Srbije je čvrsta - dok ima taksi, neće biti dijaloga. Nameće se onda pitanje zašto Nemačka i Francuska nisu i slomile Haradinajev stav u Berlinu. Odgovor treba tražiti upravo u poklapanju stavova, međutim, slike okršaja koje su zabeležene u Berlinu sugerišu da je i moćnom evropskom dvojcu - dosta.
I možda baš te slike najjasnije govore o tome koliko im je važno da se Beograd i Priština vrate za sto, da se situacija stabilzuje i vrati u mirne okvire, bez zatezanja, pretnji i potrebe za sankcijama. To i ne treba da čudi, jer evropski stručnjaci i previše često upozoravaju na opasnost eruptiranja balkanskog bureta baruta. Jednostavno, ni Nemačka ni Francuska ne žele da tolerišu političare koji se igraju sa upaljačem pored takvog zapaljivog bureta.
3. Za proširenje i članstvo u EU mora još mnogo da se radi
Nema sumnje da se u Berlinu najmanje govorilo o ulasku zemalja Zapadnog Balkana u EU i baš to je, čini se, jedna od najvažnih poruka jučerašnjeg petočasovnog susreta. Jer dok su problemi u regionu toliku da za njihovo rešavanje mora da se dodatno, i preko svih razumnih mera angažuju najmoćnije evropske članice, da posreduju u svađama i čarkama, onda je jasno da takve zemlje nisu ni blizu onim vrednostima koje bi neka buduća nova članica EU morala da ima.
A ni EU nije bez problema, o čemu je jasno u više navrata govorio upravo Makron koji je i doveo u pitanje proširenje Unije do potpune reforme u sopstvenom dvorištu. Sa takvim kartama, još dugo će jedina rečenica o proširenju nakon sastanaka evropskih i lidera Zapadnog Balkana glasiti kao ova sa minulog samita:
- Na skupu je bilo reči o zajedničkoj evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana.
Izvor: Blic
U tim temeljima, ucrtala se Nemačka kao najmoćnija evropska članica, a upravo je Merkelova, zajedno sa Makronom, kroz organizaciju ovog susreta posala važne poruke svim igračima u kosovskoj i evropskoj budućnosti regiona.
1. Nemačka neće dozvoliti da joj Kosovo "isklizne iz ruku"
Možda kao najvažnija od svih mogla bi da se tumači baš ova poruka, jer na izvestan način vraća brojač na početak. Samit je organizovan u trenutku kada su pregovori Beograda i Prištine, uz posredovanje EU, u potpunom ćorsokaku, nakon meseci drakonskih taksi i agresivnog stava Prištine prema svakom vidu kompromisa, ali i nove američke vizije u rešavanju kosovskog pitanja. Jednim potezom, u društvu Makrona, poznatog kao moćnog evropskog lidera, koji za razliku od nje nije preterano zaiteresovan za proširenje EU, ali ni za direktno uplitanje u rešavane kosovskog spora, nemačka kancelarka je kroz organizaciju samita u svom dvorištu - vratila karte u svoje ruke.
Evropskoj diplomatiji je time poručila da nije dobro radila svoj posao, a Americi da nije spremna da prepusti "kosovske uzde". Preciznije se sve može sagledati kada se pažljivo pogleda pozivnica za Berlin. Na njoj se zvanično nije našao niko od evropskih birokrata i zvaničnika koji su zaduženi za dijalog Beograda i Prištine u Briselu.
Kako je prenela RSE, komesar nadležan za pitanja proširenja Johannes Hahn nije pozvan u Berlin, a ućešće posrednice u dijalogu je potvrđeno nakon što je pozvani predsednik Evropske Komisije, Žan Klod Junker, u nemogućnosti da sam prisustvuje skupu, odlučio da pošalje Federiku Mogerini kao zamenu. Ni Mogerini, dakle, nije prvobitno planirana u Berlinu. Mediji su sprekulisali da je to baš zato što se Mogerini nikada nije javno ogradila od ideje razgraničenja Kosova. To su mnogi protumačili kao njenu prećutnu podršku modelu koji bi uključio prekrajanje granica i protiv koga se Nemačka nedvosmileno izjasnila.
Tu dolazimo i do SAD. Baš razgraničenje je model koje su SAD jasno podržale, potkrepljujući zaleđinu tom modelu pismima američkog predsednika Donalda Trampa predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i kosovskom predsedniku Hašimu Tačiju, kojima je sugerisao potpisivanje konačnog sporazuma u Vašingtonu gde bi, kako je naveo, "ugostio dva lidera".
Dva procesa su pratila jedan drugi - gubljenje konaca u Briselu i preuzimanje istih tih konaca u Vašingtonu. Nije teško pomisliti da je to moglo da iziritira zvanični Berlin i Merkelovu, koji su godinama slovili za evropsku silu koja daje "poslednju reč", barem kada je Balkan u pitanju.
Mada zvanični Vašington nije imao svoje mesto u Berlinu, u njegovo ime govorio je upravo Tači koji je čitav dan "vrteo ploču" o tome da nikakvog rešenja za Kosovo ne može biti bez SAD kao i da je evropska diplomatija podbacila. Istovremeno, on se, barem u izjavama medijima, otvoreno zalagao za razgraničenje, pominjući međutim samo onaj deo priče koji Prištini odgovora i za koji se on lično zalaže - Preševsku dolinu.
2. Rešenje za Kosovo mora da se nađe, i to skoro
Druga važna poruka poslata je upravo Beogradu i Prištini. I to je poruka - vraćajte se za sto. Drugačije rečeno, takse moraju da se ukinu, pregovori da se nastave, rešenje da se pronađe, a strpljenja za balkanske prepirke i nadmudrivanja - nema. Mada konkretan rezultat po pitanju nastavka dijaloga nije napravljen, a ostalo je neizvesno i gde bi bio nastavljen u budućnosti - u Briselu ili možda negde drugde - jasno je da pritisak evropskog dvojca neće jenjavati. Dogovoreno je, u tom smislu, da se sledeći sastanak održi 1. jula u Parizu čime je i ovaj format razgovora (Nemačka i Francuska sa liderima Zapadnog Balkana i sa fokusom na Kosovo) dobio i svoj "zvanični život", uz naglašavanje da ga ne treba mešati sa Berlinskom procesom koji već godinama okuplja lidere Zapadnog Balkana i EU i u čijem fokusu je proširenje na naš region.
Rešavanje kosovskog konflikta dobilo je poseban format pod direktnim okriljem dve najmoćnije članice EU - Nemačke i Francuske. To je nakon sastanka potvrdio i crnogorski predsednik Milo Đukanović, rekaviši medijima da je dogovoreno da dijalog i dalje bude pod pokroviteljstvom EU, ali da se sad neposredno uključe i Berlin i Pariz. Takođe, na zvaničnom sajtu nemačke kancelarke objavljeni su zaključci sa samita, u kojima je posebno naglašen značaj postizanja konačnog, pravno obavezujućeg sporazuma o potpunoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
S druge strane, kako je "Blic" već pisao i Merkelova i Makron pokušali su u Berlinu da izvršen jak pritisak na prištinsku delegaciju, ali pre svega na prištinskog premijera Ramuša Haradinaja da ukine takse. Taj pritisak preneo se i u verbalni okršaj Makrona i Haradinaja u kome se pale i pretnje koje se tiču evropske budućnosti Kosova. Bezuspešno. Haradinajeva bahatost, koja čini se proističe upravo iz toga što se njegov stav protiv prekrajanja granica poklapa sa nemačkim i što on, za razliku od Tačija, zastupa tezu o teritorijalnoj celovitosti takozvanog Kosova. Kada je reč o ukidanju taksi, pozicija Srbije je čvrsta - dok ima taksi, neće biti dijaloga. Nameće se onda pitanje zašto Nemačka i Francuska nisu i slomile Haradinajev stav u Berlinu. Odgovor treba tražiti upravo u poklapanju stavova, međutim, slike okršaja koje su zabeležene u Berlinu sugerišu da je i moćnom evropskom dvojcu - dosta.
I možda baš te slike najjasnije govore o tome koliko im je važno da se Beograd i Priština vrate za sto, da se situacija stabilzuje i vrati u mirne okvire, bez zatezanja, pretnji i potrebe za sankcijama. To i ne treba da čudi, jer evropski stručnjaci i previše često upozoravaju na opasnost eruptiranja balkanskog bureta baruta. Jednostavno, ni Nemačka ni Francuska ne žele da tolerišu političare koji se igraju sa upaljačem pored takvog zapaljivog bureta.
3. Za proširenje i članstvo u EU mora još mnogo da se radi
Nema sumnje da se u Berlinu najmanje govorilo o ulasku zemalja Zapadnog Balkana u EU i baš to je, čini se, jedna od najvažnih poruka jučerašnjeg petočasovnog susreta. Jer dok su problemi u regionu toliku da za njihovo rešavanje mora da se dodatno, i preko svih razumnih mera angažuju najmoćnije evropske članice, da posreduju u svađama i čarkama, onda je jasno da takve zemlje nisu ni blizu onim vrednostima koje bi neka buduća nova članica EU morala da ima.
A ni EU nije bez problema, o čemu je jasno u više navrata govorio upravo Makron koji je i doveo u pitanje proširenje Unije do potpune reforme u sopstvenom dvorištu. Sa takvim kartama, još dugo će jedina rečenica o proširenju nakon sastanaka evropskih i lidera Zapadnog Balkana glasiti kao ova sa minulog samita:
- Na skupu je bilo reči o zajedničkoj evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana.
Izvor: Blic
