Pesnik izgnan iz svoje rodne grude ima istu sudbinu one nesrećne `tice trnuljčice ... Bole ga sećanja, mori čežnja, razara tuga ...Život mu postane gorak i crn, a onda se pojavi onaj spasonosni trn koji mu probode grudi ...A on prestane da tuguje više, suze sa lica obriše, najmilozvučniju pesmicu zagudi i ne prestaje dok zora ne zarudi ...Tako silno umilnu, nebesku i finu, ali i tugaljivu, najtugaljiviju, da čak i Bog zarida i postide se ljudi za koje je život dao, otadžbinu opevao i nije se zbog tog pokajao ...
