Najefikasnije filozofije života u kapitalizmu

[Frederick_]

To su ekstremne prilike, nadamo se da neće doći do toga, mada nikad se ne zna, balkan je ipak bure baruta..

Bas zato ne treba cekati tu ekstremnu priliku da covek shvati da nije drvo.

 

[Steinadler]

Cekaj pitao si sta je najboljli pristup....to znaci da nije najbolji pristup da ocekujes pa da se usrecis sto nisi dobio lakat...

Iskustvo mi nalaže.. ali sa druge strane sam i spreman, odnosno rezistentan, a ako ne očekuješ najgore nećeš ni biti spreman za tu mogućnost ukoliko se dogodi, vrlo izvjesnu mogućnost.

 

[Steinadler]

Postavio si prosto pitanje i evo ti prost odgovor.

Najbolja filozofija pomoću koje čobek u kapitalističkom sistemu može najbolje da se suprostavi nehumanom kapitalističkom sistemu je kapitalistička filozofija.

Ovo logičan je odgovor. Naime, ako se kapitalistički sistem zasniva na principu prava jačega i prirodne selekcije, tada će čovek u njemu najlakše da preživi samo ako se i sam bori protiv svih i uspe sve druge da zgazi i izađe na površinu kao pobednik.

Kraj diskusije!.

Jeste Ljubo, ali u svakom takmičenju ima par rezervisanih pobjedničkih mjesta, 1,2,3 i stotinu ostalih koje ćemo definisati kao "gubitnička". čak su 2 i 3 gubitnici na neki način, ali su opet pri vrhu piramide.
Kakva filozofiju trebaju onda "gubitnici" da žive, ali pod uslovom da nemaju šanse za ulazak u uži krug koji se nalazi na vrhu?
U ovom kontekstu gubitnici u kapitalizmu su u suštini većina ljudi.

 

[Umri_muski]

Iskustvo mi nalaže.. ali sa druge strane sam i spreman, odnosno rezistentan, a ako ne očekuješ najgore nećeš ni biti spreman za tu mogućnost ukoliko se dogodi, vrlo izvjesnu mogućnost.

Dobro , ali ovo je filozofija pa je dozvoljeno sledece umovanje, da li ti postavljanje ocekivanja, barikata u mentalnom , moze oduzeti neki kvalitet u zivotu , tj cost venefit analiza svakog tvog postavljanja i stava...

Navodim primer, ja zivim u stanu gde gazda jeste bivsi i sadasnji lopov i da li moje svako izlazenje iz stana koje donosi izvesnu mogucnost da mi mazne nesto treba da uzrokuje to da ne izlazim iz stana...

U nekim trenucima vremena nije moguce svako resenje, pa je moguca i ovakva analiza...

Moj burazer se malo vise od normalnog plasi pasa lutalica...ja sam bio napadan nekoliko puta a jednom sam se branio od 20 dzukaca kod novog groblja pa mi je stao taksista ne verujuci ocima da me poveze samo 500m cisto da spasi ljudski zivot, tako je rekao....da sam panicio i pokazao bes ili strah, pocepali bi me kao onu babu sto su pocepali ....nista nije ostalo od nje...

Da li treba da izbegavam izlazak, izlazak nocu , izlazak u blizini groblja itd itd..ili burazer...

 

[Steinadler]

Dobro , ali ovo je filozofija pa je dozvoljeno sledece umovanje, da li ti postavljanje ocekivanja, barikata u mentalnom , moze oduzeti neki kvalitet u zivotu , tj cost venefit analiza svakog tvog postavljanja i stava...

Navodim primer, ja zivim u stanu gde gazda jeste bivsi i sadasnji lopov i da li moje svako izlazenje iz stana koje donosi izvesnu mogucnost da mi mazne nesto treba da uzrokuje to da ne izlazim iz stana...

U nekim trenucima vremena nije moguce svako resenje, pa je moguca i ovakva analiza...

Moj burazer se malo vise od normalnog plasi pasa lutalica...ja sam bio napadan nekoliko puta a jednom sam se branio od 20 dzukaca kod novog groblja pa mi je stao taksista ne verujuci ocima da me poveze samo 500m cisto da spasi ljudski zivot, tako je rekao....da sam panicio i pokazao bes ili strah, pocepali bi me kao onu babu sto su pocepali ....nista nije ostalo od nje...

Da li treba da izbegavam izlazak, izlazak nocu , izlazak u blizini groblja itd itd..ili burazer...

Ne treba biti u paranoji ali to ne znači da ne treba biti spreman i tamo negdje razmotriti razne moguće scenarije.
Npr. što se pasa tiče, imao sam par iskustava, šetam se ja jednom kroz park sa detencetom, i niotkuda, nailazi čopor pasa oko 5 kom, jure za nekim automobilom i pravo na nas idu, i prolaze kraj nas, nigde nikoga. Razmišljam možda su nas mogli napasti, a ja nisam spreman da se rvem sa pet džukela, a šta da jesu... od tada, nikada ne šetam bez noža u džepu i spreja, spreman, molim lepo.
Tako i u medjuljudskim odnosima, pogotovo na poslu gde se prepliću interesi, nikada npr. ne pravim prijatelje u toj sferi niti kome odajem šta, niti ulazim u duboke razgovore, ne otkrivam svoje karte i sl. jer kao što ti rekoh, iskustvo mi to nalaže, tako da im što manje dajem onoga što bi zmijski mogli da upotrebe protiv mene, znaš kako, nekome možeš da dodaš čekić, ti misliš da si mu dodao alat, a ne znaš da će on to upotrebiti kao oružje, protiv tebe.. tako da biti spreman i prirpavan nije na odmet, tek toliko da se posle ne pitaš da li si ispao glup i kaješ što nisi predvideo nešto slično i što nisi bio koliko toliko spreman..
Davno davno pročitah, i to upamtih čini mi se od Hesse-a u "Narcis i Zlatousti", nešto ovako, "pogodio me je strelom iz sosptvene ostave koju sam mu otvorio"

 

[Umri_muski]

nasao si pogodne primere, ali ipak stoji da priprema za eventualnost menja sadrzaj zivota..iako ima ili nema manjeg ili veceg osecaja straha, tj opreza ako nije strah....

To sto je druga emocija, to menja mentalni kvalitet, ali ne i zivuci kvalitet....

 

[Ljubo2]

Kakva filozofiju trebaju onda "gubitnici" da žive, ali pod uslovom da nemaju šanse za ulazak u uži krug koji se nalazi na vrhu?
U ovom kontekstu gubitnici u kapitalizmu su u suštini većina ljudi.

U sistemu koji se temelji na principu prava jačega i prirodne selekcije, gubitnici se ne mogu odbraniti nikakvom filozofijom, već samo revolucijom i promenom sistema. Pod uslovom da posle pobede tne naprave ponovo sistem po principu prava jačega i prirodne selekcije, a to podrazumeva sistem u kojem neće da bude nikakve borbe, a time ujedno nikakvih ni pobednika ni gubutnika.. Što se, kao što znamo, do danas u ljudskoj istoriji nije desilo.

Ipak, treba reći da postoji i način da se nepravedan poredal obori, a pravedan uspostavi i bez ikakve revolucije.A sredstvo pomoću kojega to može da se postigne, nije filozofija, već nauka. Imajući na umu da svetom nikada ne vladaju ljudi, več ideje i da je nauka uvek jaća od bolo koje filozofije, ideologije, politike ili religije.

Konkretno, kapitalizam koji se temelji na principu prava jačega i prirodne selekcije, se nije celom svetu nametnuo kao filozofija, več kao nauka, koja za svoju ispravnost koristi dokaze iz priode kao, na prime,r dokaz da "veća riba uvek jede manju". To podrazumeva da možemo oboriti kapitalizam samo ako oborimo njegove dokaze pomoću kojih se nametnuo svetu kao prirodna nauka.

Mi danas tako jaku prirodnu nauku već imamo, sa mnogo jačim primerima i dokazima da podela sveta, konkurencija, mrznja i borba svakoga sa svakim, nije ni najbolji, ni prorodan način samoodržanja, već jedinstvo svih u sistemu, izajamno pomaganje, ljubav i pravednost. Dkazi za valjanosst ovakve naukke mogu da posluže sve materijalne forme u prirodi od kojih je Univerzum sagrađen - atomi, nebeska tela,galaksije, kao i tela, ćelija, biljaka. životinja i ljudi. Čak i mravlja i pčelinja društva.

Dakle, jedino još što nam nedostaje da bez revolucijem, a uz pomoć nauke, srušimo kapitalizam kao nauku i kao ideju o nehumanom i nepravednm ljudskom društveni i ekonomskom poretku, su samo ljudi koji su sposobni da razumeju ovu novu nauku i upotrebe je kao osnovno i najjače oružje svoje borbe.

Uz napomenu da su Srbi narod koji ovom moćnom naukom već raspolažu i da ostaje još samo da je do kraja razumeju i upotrebe.

 

[Steinadler]

nasao si pogodne primere, ali ipak stoji da priprema za eventualnost menja sadrzaj zivota..iako ima ili nema manjeg ili veceg osecaja straha, tj opreza ako nije strah....

To sto je druga emocija, to menja mentalni kvalitet, ali ne i zivuci kvalitet....

pa mijenja.. da je sistem drugačji, i ljudi bi se drugačije ponašali, pravila igre u zatečenom stanju su takva kakva su, izgleda da nam je ostala samo puka adaptacija i nikakva snaga za promjenu, da postoji medjusobno povjerenje, solidarnost, sloga, drugačije bi bilo.. ljubav uglavnom ne postoj medju ljudima, kao i empatija, razumijevanje, iako postoji sve se to mjeri nekim promilima, svako gleda isključivo svoja posla, pretjerani individualizam vodi ka društvenoj u raspačanosti, a rasparčanost pogoduje konroli odozgo, kontrola ima moć da oblikuje igru po svojoj želji, dobar igrač je definisan pravilima donesenim odozgo, kako treba da igra i da se ponaša da bi bio priznat od sistema kao dobar, a možda je on samo na kraju, samo "dobar"...

 

[Umri_muski]

Ja sam sto se tice gluposti ljudi , i zlobe i raznih opasnosti koje proizvode, dosao do zakljucka jos sa 18 19 da je dovoljno 18 godina da spoznas sve sto je vazno i dobro na svetu , a za zlo i gluposti , nije ti dosta 200 godina...i evo posle toliko godina jos uvek imam isto misljenje samo sad potvrdjeno...kad god sam mislio da Srbi i ljudi u svetu ne mogu vise na dno , sacekam godinu i oni padnu jos vise na dno...

 

[Steinadler]

Da.. sjetih se ove knjige.. "48 zakona moći" - Robert Grin, konkretni savjeti "filozofija" za život u kapitalizmu, ljude dijeli na dva tipa, ovce i vukovi, stoga budi vuk, ne budi ovca, ovce samo stradaju, ne budi žrtva, budi pobjedik, a pošto je čovjek čovjeku vuk, onda se moraš boriti sa ostalim vukovima, što jeste manje više realna podloga kapitalizma. Dosta se oslanja na makijavelizam i na odredjene srednjovjekovne mudrosti, npr. dosta je citirao Baltasara Garciana.

Zanimljivo mi je kako ovaj lik tumači knjigu iz svoje perspektive, kaže da mu se ne svidja knjiga, jer je gleda kroz moralno etičku perspektivu i zaključuje da je loša, u suštini, knjiga je "dobra" jer daje konkretne savjete kako biti prljav u prljavoj igri, i povećati šanse za uspjeh, otpilike knjiga iznosi one misli i mudrosti što se nikada ne govori javno, a svi to znaju i praktikuju ćutke, na površini pristojnost, a iza ledja u ruci nož..

 

[aprilitd]

Da.. sjetih se ove knjige.. "48 zakona moći" - Robert Grin, konkretni savjeti "filozofija" za život u kapitalizmu, ljude dijeli na dva tipa, ovce i vukovi, stoga budi vuk, ne budi ovca, ovce samo stradaju, ne budi žrtva, budi pobjedik, a pošto je čovjek čovjeku vuk, onda se moraš boriti sa ostalim vukovima, što jeste manje više realna podloga kapitalizma. Dosta se oslanja na makijavelizam i na odredjene srednjovjekovne mudrosti, npr. dosta je citirao Baltasara Garciana.

Zanimljivo mi je kako ovaj lik tumači knjigu iz svoje perspektive, kaže da mu se ne svidja knjiga, jer je gleda kroz moralno etičku perspektivu i zaključuje da je loša, u suštini, knjiga je "dobra" jer daje konkretne savjete kako biti prljav u prljavoj igri, i povećati šanse za uspjeh, otpilike knjiga iznosi one misli i mudrosti što se nikada ne govori javno, a svi to znaju i praktikuju ćutke, na površini pristojnost, a iza ledja u ruci nož..

Naravno. Kapitalizam forsira psihopatiju kao najefikasniju adaptivnu metodu,pa posledicno tome, svet prepun olinjalih gladnih vukova, a ovaca sve manje. I preostale su cudne neke ovce koje odbijaju i da se razmnozavaju, cak i da pasu. Utihnule
A vukovi sve besnji i nervozniji, pa nadiru iz svojih opustelih suma i pasnjaka u tudje gde ovce jos uvek bleje

 

[Steinadler]

Naravno. Kapitalizam forsira psihopatiju kao najefikasniju adaptivnu metodu,pa posledicno tome, svet prepun olinjalih gladnih vukova, a ovaca sve manje. I preostale su cudne neke ovce koje odbijaju i da se razmnozavaju, cak i da pasu. Utihnule
A vukovi sve besnji i nervozniji, pa nadiru iz svojih opustelih suma i pasnjaka u tudje gde ovce jos uvek bleje

Psihopatja je vrlo poželjna osobina danas, naročito medju menadžerskim i upravljačkim pozicijama, skoro pa je obavezno.
Rekoh pre, ako se ovako nastavi, evolucija koja jeste spora i treba joj mnogo vremena, pobrinuće se da kroz ljudske gene poveća šanse za psihopatiju, odnoso da umanji značaj emocionalnih senzora koji se tiču stresa, depresije, empatije i sl. kako bi život bio podnošljiviji, jer pre iako je život bio teži, više se grbačilo, fizički radilo i preživljavalo, nije se imalo vremena mnogo za razmišljanje i duhovnu patnju, niti je bilo mnogo dostupnih negativnih informacija kao što je to sada, danas je drugačije, stres i apatija se osjećaju u vazduhu, svugdje i svuda.

 

[Steinadler]

Otprilike i ovaj film nas savjetuje kako "kako treba". Empatija je slabost.. Od onomad razapetog Isusa do danas, civilizacija dotiče svoj duhovni vrhunac.

 

[maybell]

Otprilike i ovaj film nas savjetuje kako "kako treba". Empatija je slabost.. Od onomad razapetog Isusa do danas, civilizacija dotiče svoj duhovni vrhunac.

empatija slabost? to je bas ozbiljna dijagnoza..

 

[aprilitd]

empatija slabost? to je bas ozbiljna dijagnoza..

Racionlna empatija koju poseduju psihopate je prednost.(oni znaju kako se ti osecas, ali ne saucestvuju, nego to iskoriste za svoje ciljeve)
A ova saosecajna, na koju se obicno misli, u ovakvom sistemu je slabost.
Zamisli koju pocetnu prednost na 'putu uspeha' ima covek koji ne oseca strah, kajanje itd

 

[Metronomy]

Filozofija kapitalizma je nasilje. Nasilje koje pripada odredjenoj grupaciji ljudi na svetu.
Sada kada je kapitalizam propao je jasno da je zasnovan na volji da se upotrebi nuklearna bomba.
Realno kapitalizam je filozofski pravac najgore vrste ljudi kojima je to opravdanje za primenu industrijskog feudalizma, gde monarhije dele svoje kmetove, sledeći korak je opet prevara zvana demokratija gde imperija primeni rimski naziv za opravdanje kolonijalizma i ubijanje ljudi radi resursa od kojih je osnovni ljudski resurs jeftinog rada i znanja.
Pravac u filozofiji zvani kapitalizam je samo nastavak pljačkaške civilizacije koji svoju "uspešnost" pripisuje produktivnosti kao maska za pljačku i ubijanje ljudi. Osnova je pljačka slabijih....što je i opravdanje za svaku pljačku i "terorizam", jer sam sistem je zasnovan na teroru...

 

[maybell]

Racionlna empatija koju poseduju psihopate je prednost.(oni znaju kako se ti osecas, ali ne saucestvuju, nego to iskoriste za svoje ciljeve)
A ova saosecajna, na koju se obicno misli, u ovakvom sistemu je slabost.
Zamisli koju pocetnu prednost na 'putu uspeha' ima covek koji ne oseca strah, kajanje itd

jeste, realno je tako..

 

[Steinadler]

empatija slabost? to je bas ozbiljna dijagnoza..

zavisi od sistema, u životinjskom carstvu nije. mada i tamo postoji ona primitivna urodjena empatija npr. mečke za svoje mečiće, a za ostale.. ni kapitalistički setap nije daleko od toga. renesansne vrijednosti su se izgubile, ono ljudsko, progresivno, prosto ih nema na vidiku, nema konstruktivnih humanih ideja, naprotiv ima destruktivnih, svjetlo je davno ugašeno, baulja se u mraku, dodatni problem je to što prosto si ubačen u mašinu i igru, gde nemaš mnogo izbora, biti rob ili robovlasnik, sredina se sve više tanji.. dodatan problem je i to što je umjetnost stradala komercijalizacijom, čovjek danas uglavnom stvara ne da bi promovisao neku ideju, kritiku i sl. već da bi na tome zaradio, i to prilagodio masi, najčešće onoj nekritičnoj, jer je nje najviše, a najviše donosi najviše love.. umjetnost je uglavnom spakovana kao proizvod manje ili više kvalitetan, a ne kao poruka, sve je to legitimno, ali, ali..