Najdraži stih

[Enessa]

Ne, nemoj mi prici! Hocu izdaleka
da volim i zelim oka tvoja dva.
Jer sreca je lepa samo dok se ceka,
dok od sebe samo nagovestaj da.

 

[Baudrillard]

Најлуђу Радост спознати неће
Ко убог био није –
Уздржавање – Пијанство је
Од Винског силније –

У дохватљиво, премда ипак
Неухватљиво, жудња нек циља –
Не ближе – да ти из ропства душу
Не ослободи Збиља –

Емили Дикинсон


Дао бих све песнике за Емили Дикинсон.

Емил Сиоран

 

[Наутилус]

На месечини
тигар злата и таме
посматра канџе.
Не зна се да су у зору
растрзале човека.

Борхес

 

[lahor]

***
… nevjere su česta slika svijeta
i patnje su izvan naše moći…
Ali ipak, neka bude sveta
svaka od tih jorgovanskih noći….
Jesenjin

 

[Наутилус]

Диван је Јесењин!
--------------------------------

ШАХ
Играчи, озбиљни, ћуте у свом куту,
опрезно фигуре померају споре.
Строги простор табле држи их до зоре:
две супротне боје воде битку љуту.

Магична суровост из средине зрачи:
хомеровска кула са краљем што касни,
борбена краљица, пешаци опасни,
искошени ловац и лаки скакачи.

А када играчи играти престану,
када у времену бескрајном нестану,
и тад обред овај вечно ће да траје.

Тај рат је буквално на Истоку славном,
поприште је ратно цела земља давно.
Ко и Друга, ова Игра не престаје.

(Борхес)

 

[Baudrillard]

Кад дођу по мене

У празној мојој души празнодушје
споља још читав, изнутра већ срушен.

У срцу моме празном празносрцје
срце још куца а мозак већ мрц је.

Узалуд ужас ужасом палаца
кад дођу по мене тражиће мртваца.

Кад ми се на прагу појаве убице
главу ћу им своју бацити у лице.

Брана Црнчевић

 

[Lada]

U noći

Uvući se u tvoju senku
skriven u noći.
Pratiti tvoj hod
tvoju sen na prozoru.
Ta senka u oknu si ti, to nije druga, to si ti.
Ne otvaraj taj prozor iza čijih zavesa se krećeš,
zatvori oči.
Hteo bih ti zatvoriti usnama svojim
ali prozor se otvara i vetar,
vetar čudno njiše plamen
i zastavu
uvija moje bekstvo svojim ogrtačem
Prozor se otvara to nisi ti
Znao sam.

(R. Desnos, 1926)

 

[Baudrillard]

Крик

У песме скривен ко у шуме,
у лишћу речи и трави душе,
ја чекам да и звер разуме
у моме грлу крик угушен.

Крицима мртвим звона звоне,
мозак, ко небо, наоблачен.
Сузе ми као звери гоне
а немам коме да их плачем.

И чујем своје крике нове,
пробијају се кроз све страже.
Добро је што их у грлу лове
јер немам коме крик да кажем.

Брана Црнчевић

 

[faraonn]

...da li ce sloboda znati
da pjeva
kao sto su suznji
pjevali o njoj..."
jedan od tri Branka

 

[Наутилус]

Још једна о шаху:

Нејаки краљ, коси ловац, ратоборна
краљица, пешаци мудри и топ крећу
црно-белим путем да пробију срећу
ратну, храбра војска за битку је орна.

Не знају да рука онога свемоћног
играча управља њиховом судбином,
нити знају да се челичном чврстином
њиховим разумом влада даноноћно.

Али и сам играч (то је Омар реко)
сужањ је на другој чудној табли некој:
ту су ноћи црна, дани – бела поља.

Бог играча миче, а овај фигуре.
Ко је иза Бога бог архитектуре
прашине, времена, снова и невоља?

Борхес

 

[Baudrillard]

Пролазност

Смртнику нису дана многа љета
да се по свијету шареноме шета,

да гледа лађе, тргове, звонике,
излоге туђе, жене, старе слике.

Све нагло прође, све се брзо стиша,
и дође јесен у срце и киша.

Кољена клону, очи трну, плућа
гасну ко сање, као надахнућа.

И трудан путник падне покрај плота
слушајућ жубор стотине живота.

Густав Крклец

 

[gost 410637]

Најлуђу Радост спознати неће
Ко убог био није –
Уздржавање – Пијанство је
Од Винског силније –

У дохватљиво, премда ипак
Неухватљиво, жудња нек циља –
Не ближе – да ти из ропства душу
Не ослободи Збиља –

Емили Дикинсон


Дао бих све песнике за Емили Дикинсон.

Емил Сиоран

Ona je bila depresivna, je l

 

[Baudrillard]

Ona je bila depresivna, je l

Ne zna se o njoj mnogo, živela je povučeno, gotovo nikada nije izlazila iz kuće.
Sa prijateljima je komunicirala preko pisama.
U svakom slučaju je jedna od najvećih američkih pesnikinja, ako ne i najveća.

 

[Amelie_]

"I prisutni su koraci
ali tela ne postoje
i među rukom i rukom
daljina je neproračunljiva."

Milena Pavlović Barili

 

[Наутилус]

Погледај
Ону испијушу даму чије лице
Предсказује у њеној рачви снег:
Прави се стидљиво чедном и обара
Главу када се само и помене сласт;
А ни твор ни ухрањени пастув се са више
Похоте плахе не одају њој.
Оне су ниже појаса кентаури,
А горе жене. Само до појаса
Припада боговима, а ниже њега све
Ђавоље је; ту је пакао, ту тама,
Сумпорна јама, огањ, жар и смрад.
Фуј, фуј! Пих, пих! Дај ми унцију
Мириса, добри апотекару.
Да намиришем машту. Ево новац.

(Краљ Лир)

 

[Jennifer Jennin]

...kad nisam umeo da volim
k’o sav normalan svet,
već nekako najviše na svetu
i nekako do kraja života....

Goran Tadić

 

[Baudrillard]

Grob Edgara Poea

U njeg samog najzad večnost ga okrenu
i sad eto pesnik golim mačem bije
svoj vek pun užasa što spoznao nije
slavlje smrti u tom glasu nečuvenu.

Skokom hidre, kad ču da anđel donese
nov i čišći smiso narodnoj reči, ceo
svet razglasi da je sve te čari pio
u nečasnu valu neke crne smese.

Zemlje i oblaka dušmanskih, o jadi!
Ako duh naš od tog reljef ne izradi
da sjajni grob Poeov njim ukrašen svane,

ta hrid mirna, pala iz tamna sudara
nek bar granit ovaj večnu branu stvara
crnom letu kletvi u buduće dane

Stefan Malarme

 

[Amelie_]

"Samo mudraci razumeju moje reči,
za ostale
vreme donosi pepeo.
Kao beskrajni nerazgovetni glasovi
krstare dani mojim životom,
kao seni
i kao vode."

Milena Pavlović Barili

 

[Richard III]

Užasne su večeri hladne,
Vetar što drhti od nespokoja,
I drumom uznemirijući šum
Nestvarnih koraka bez broja.

Ko sećanje na bolest skorašnju
Hladna je svitanja pruga,
Pouzdan znak da smo u vlasti
Neraskidivog nekog kruga.

Užasne su večeri hladne - Aleksandar Blok

 

[Baudrillard]

Konačište

Samoća tiha i neodoljiva
Prožima biće koje hodi
Putevima ljubičastih ljiljana
Na livadama patnje
Pod narandžastim svodom neba.

Šapuće maslačku
u konačištu svog cveta
Kada će uz vetar
rasuti se u etar
Reči duše i tela.

Miris livada i ljubičica
Izmešani sa mirisom krvi
Prožimaju čula telesna
A on hodi sam
A on hodi bos i nag.

Prate ga gavranovi
Isprljanih kljunova
Kojima su iskopali oči
Tek rođenim janjadima
Na pustoj livadi.

Ka litici hodi
Praćen jaukom janjadi.
Teran graktanjem gavranova
Znajući da će postati lešina
na kamenju podno litica
Zajedno sa janjadima.

Kamenu što nekad beše stena
Telo će položiti kao žrtvu
Da se bogovi nahrane
I napoje njegovom krvlju
Zajedno sa oslepelim janjadima.

Pod narandžastim svodom neba
Na livadama patnje
Putevima ljubičastih ljiljana
Biće koje skončava prožima
Neodoljiva i tiha samoća.

Gorjan Kljajić

 

[skriboman]

U sopstvenoj zemlji osećam se kao stranac
Ja sam jak, ali nemam snage ili moći
Kad pobeđujem osećam se kao gubitnik
Kad osvane zora ja govorim laku noć
Kad ležim imam užasan strah
Da ne padnem.

Fransoa Vijon

 

[Baudrillard]

Upitaj prah

Jednog dana
u prah, u prah ćemo se pretvoriti
zato upitaj prah dokle će trpeti
dokle će podnositi
i dokle će se žestiti
upitaj prah za šta će se boriti
hoće li dočekati novi dan
ili će se predati
upitaj prah koliko mu treba da se promeni
upitaj ga zašto život tako dugo traje
ili tako kratko traje
odgovoriće ti da od perspektive zavisi
ali zašto?
to ne zna
upitaj prah zašto ga neka sećanja
tako nepodnošljivo bole
zašto uvek mora da se seća
ili onoga što je bilo
ili onoga što nije bilo
zašto je prah tako osetljiv
zašto mu se oči crvene
zašto je prah tužan
zašto tako dugo gleda kroz prozor
zašto traži smisao u svemu
zašto mašta noćima
a tih je danima
zašto je prah tako iskrivljen u ogledalu
upitaj prah šta sanja u tim košmarima
svake noći
upitaj ga
zašto se stalno znojav budi
progonjen nekim novim slikama
upitaj prah da li su mu najvažnija čula
da li je vodjen nagonima
ili onim racionalnim
ili se možda nalazi u nekakvoj sivoj sredini
upitaj ga kako ga vetar nekad
tako lako odnosi
a kako ga nekad nemilosrdno u krug vrti
upitaj prah zašto je tako malo
onoga čime se ponosi
zašto se stidi svega što ga prahom čini
upitaj prah zašto mu glas treperi
zašto je razložen na toliko sitne delove
da li prah može u celinu da se poveže
znam da se prah pita “Zašto on?”
odgovor je samo jedan:
zašto ne on
upitaj ga da li veruje da postoji pravda
upitaj ga da li misli da nije vodjena interesima
i za neke slepa
upitaj ga da li uopšte može na bilo čiju
stranu da stane
upitaj prah koliko daleko može otići
jer jednog dana
u njega, u prah ćemo se pretvoriti

Luka Stanković

 

[Наутилус]

СУЖАЊ

Турпија.
Прва од тешких гвоздених врата.
Једнога дана бићу слободан.

(Из Петнаест новчића, Борхеса)

 

[Tiha*]

Nekad smo prava deca,
i plač i smeh odjednom:
dok neki večito jeca,
radost je suđena jednom.
O, glupo srce, ne tuci!

(O, Glupo Srce - Sergej Jesenjin)

 

[faraonn]

...ispruzena ruko
drugoj obali
kloni
ako smo pali
bili smo padu
skloni..."
B_M.