Književnost Najdraži stih

  • Začetnik teme Začetnik teme ms
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
RASTANAK

Na kraju, na koncu, konačno,
vraćam se, vratih se i skončavam se i plačem dajući vama
ključ, svoj šešir i ovo pisamce za sve vas.
Na vrhu ključa je kovina u kojoj smo naučili
kako se zlato lišava zlata, i nalazi se,
na kraju mog šešira, ovaj jadni mozak, slabo počešljan,
i posljednja čaša dima, u svom dramatičnom papiru,
počiva svoj praktični san duše.
Zbogom, braćo sveti petri,
herakliti, erazmi, spinoze!
Zbogom, tužni biskupi boljševici!
Zbogom, vladari u neredu!
Zbogom, vino, koje si u vodi kao vino!
Zbogom, alkohole u kiši!
I sebi samome također kažem zbogom,
zbogom formalnom letu miligrama!
Također zbogom, na isti način,
hladnoći hladnoće i hladnoći topline!
Na kraju, na koncu, konačno, logika,
granice vatre,
rastanak sjećajući se onoga zbogom.

Cesar Vallejo
 
Rekoh
došlo je vreme da odjebem
sve one sitne i slabe
jer ja sam zver
nemam konkurenta
ne može bilo ko da bude sa mnom
moraš se izboriti za stolicu pored mene
moraš zaslužiti pivo kojim ćeš mi nazdraviti
Džo Frejzer
ne mogu više da se osvrćem
ne mogu više da vučem one koji ne mogu sami
ne mogu više iz sažaljenja
ili iz nekog drugog razloga
da primam bilo koga da hoda pored mene
da mi se javlja na ulici
ja Džo Frejzer vešt na malom prostoru
koji ne govori istinu i ne drži do drugih
nikome ne želi ništa posebno
rekao sam za sebe
Frejzeru ti si na vrhu i usamljen
ne žali zbog toga
ne izmišljaj patnju to ne postoji
Frejzeru niko ne zna da si pobedio
ti znaš da jesi
Frejzeru lutko moja
82 puta su te nokautirali oni lošiji od tebe
oni osrednji
ali zato si tukao one važne
onda kad je bilo najpotrebnije
teško je biti šampion
nikada nisi pokazao da ti je stalo do pobede
a to drugima teško pada
naročito kad dobiješ sve njih zajedno
kroz jednu borbu
Frejzeru
zbog toga i nemaš prijatelja i podršku
niko od njih nije dobio tu jednu
najtežu odlučujuću.- Dzo Frazer
 
ŽIVI PESAK

Demoni i divote
Vetrovi i plime
More se već povuklo u daljine
A ti
Ko alga što vetar je miluje nežno
Na pesku postelje u snu se protežeš
Demoni i divote
Vetrovi i plime
More se već povuklo u daljine
Ali u tvojim očima poluotvorenim
Dva mala vala
Su ostala
Demoni i divote
Vetrovi i plime
Dva mala vala da me utope.

Žak Prever
 
KAJANJE
Reci tom kajanju da se umjeri,
kajanju svakako dobrom, ali opasno pristrasnom.
Nemoj se prošlošću opterećivati i mučiti toliko.
Nemoj pridavati toliku važnost sebi.
Zlo koje si učinio bilo je manje
nego što pretpostavljaš; daleko manje.
Vrlina koja ti je donijela kajanje sada
i onda je bila prikrivena u tebi.
Vidi kako jedan doživljaj, koji ti se nenadno
vraća u sjećanje, objašnjava
uzrok tvog čina koji ti je izgledao
nedostojan, ali sada biva opravdan.
Nemoj se u svoje pamćenje apsolutno pouzdati:
mnogo si zaboravio - razne sitnice -
koje su te dovoljno opravdavale.
I nemoj da misliš da si onoga kome je nepravda nanesena
poznavao tako dobro.
Verovatno je imao darove, za koje nisi znao;
ni ogrebotine možda nisu ono
što ti misliš (ne poznajući njegov život)
da su bile strašne rane koje si mu nanio ti.
Nemoj se pouzdati u svoje slabo pamćenje.
Umjeri kajanje koje je uvijek
do izmišljotine pristrasno prema tebi.

Konstantin Kavafi
 
Daj mi to što mi daješ...

Daj mi to što mi daješ.
I daj mi ono što ćeš mi dati.
I ne usliši ako Te ikad molim
Nešto treće.

A ne zaboravi dati snagu
Da primim sve to što mi daješ;
Da ne odbijem što ćeš mi dati,
Ne zaištem što nećeš dati.

Vesna Krmpotić
 
POLIVAČI

Dok spava grad (sem ljubavnika,
Pijanih, bolnih i pesnika),
Odnekud, kao iz busije,
Izmile crne gumene zmije.

I s njima mrki polivači
Ko s draganama ispod ruku
(Teške im repove slabiji vuku,
A lakšu glavu, obično, jači).

Slutim za čime čezne slabi:
Da jednom i on glavu laku
Gumene zmije željno zgrabi
I uz mlaz strašni stavi šaku.

Al nikad ne znam za čim jači
Žude ćutljivi polivači,
Dok šište kroz noć gumene zmije
Crnim dnom gradske provalije?

Stevan Raičković
 
I sve mi se više muškarci
gade
I sve mi se više gadi
što sam muškarac
glupi
imbecil
ja
muškarac
gadljiv
i jadan
Bez ičega
ostavljen
i sam
u pustoši glupoj
šumi kretenizama koja "zapovijeda"
muškaračkoj ...
sa tupavim ženama

(Toma Bebić<3)
 
Poslednja izmena:
VULKAN

Ja sam vulkan a ti si mračna noć
u kojoj hoću da izgorim.
Treba da si duboki morski talas
oko moje stenovite obale.
Za mene ćeš biti uvek dragoceno biće,
koje se nalazi pored mojih nogu.
Treba da pritisneš svoje grudi na moje,
da mi se nežno približiš
i da mi prošapćeš reč iz dubine srca.
I kada bure dođu, kada nas strasti obuzmu,
kada se naša srca uzbude -
tada moramo jedno drugo da umirimo od pravih
strahota, da se zagrlimo u ludoj radosti!
Ja sam vulkan, a ti tamna noć
u kojoj hoću da izgorim.
Ako mi dođeš jedne tvoje sentimentalne plave večeri,
kasnije taj naš podivljali dan
(jedan dan mladih uzbuđenja)
ako mi dođeš u taj čas
(ah, među nebeskoplavim radostima
nalazi se jedna mlada besna olujna strast!)
ako dođeš čista i nevina i prirodno otkriješ se
kao žena,
tada treba da zagledaš moje oči i moje ruke i da zadrhćeš
kao zategnuto uže na moj dodir -
treba da razumeš da se nalazimo samo ti i ja
i jedan jedini duboki tren
i da je sve drugo samo pena na uzburkanoj vodi.

Artur Lundkvist
 
BLUDNE MISLI NJENE

mene svake ponoci snene
pohode bludne misli njene

mene u oknima nocnim
njene ruke prisile na sve

i na smrt je jednom prizivala jasno
kad je bilo tako
u jednoj jeseni kasnoj
ona u gradu jednom drugom
daleko od mene

koliko je kilometara moja ljubav putovala
otvorila vrata
i mrak joj skocio u zjene

jedinice moja krasna
lutacice kroz zivot
andjeoski strasna
geometrija zivota nas dijeli i spaja

i ja joj se divim

divim joj se cijelo vrijeme
za sve promasene stvari u zivotu
ja joj se divim za njen naglasak otmjen
i malo lukavstva
za njen hod graciozan smjeli
za njen dah vreli koji mi usne pali

ona je kao nitko drugi
zanosna i zanesena
meka i ostra
podatna

i ona je zena koja sanja
najljepse od svih kurtizana

i od najljepse ruze
trnovita i lijepa

ona je budna uvijek
ona je vidovita i slijepa
ona ljubi i gubi
dobija i daje

njoj zivot ne traje kao svima
njeno je ime kao snijeg
u prelijepoj noci
najljepsa rima

svjetska ljubomora u njoj spava
u njoj su oci umornih mornara
tugu kao od sale stvara
za nju ne postoji kraj

u njoj su izvori ljepote
i sve boli svijeta

ona je oprostite molim
potomak i nasljedje cvijeta
kojoj se klanjam
koju mrzim
i iznad svega volim

Željko Krznarić
 
MASLAČAK

Prema tvojoj ruci,
Prema tvojoj ruci, kosi,
Prema tvojoj ruci, kosi, oku,
Prema tvojoj ruci, kosi, oku, suknji
Zašto grabim?! - uporno zapitkuješ
Cas ljutito-glasno, cas vrteci glavom, nijemo -
Što ne nježno, milujuci,
Kako prilici, kako drugi rade,
Zašto žurno, sa sjajem u ocima,
I što se uz to smijem - bezobrazluk!
Tako ružno, uši parajuci!
Ah, odmah me ostavljaš ili po ruci udaraš.
Maslacku, ne ostavljaj me,
Radje cu ti reci,
Reci cu ti - cekaj, šapnucu ti na uho,
Odmakni uvojak.
Prema tvojoj ruci,
Prema tvojoj ruci, kosi,
Prema tvojoj ruci, kosi, oku,
Prema tvojoj ruci, kosi, oku, suknji
Šta grabi tako - zar se ne dosjecaš?
Šta grabi tako - zar još uvijek ne znaš?
Pa uvijek tako ljutito
Pokušavaš se odbraniti i onda
Držeci oko, kosu, suknju.
Prema prašniku,
Prema prašniku, rodnici,
Prema prašniku, rodnici, struku,
Prema prašniku, rodnici, struku, latu
Šta grabi tako, Maslacku? - Vjetar!
Vjetar, vjetar, ludo bezobrazan vjetar
Radujuci se tvom bijesu.
Maslacku, šta ce biti?
Ovo je tek lahor.
Ovaj tek grabi i zviždi.
A još ti nisam ni govorio o mojoj porodici.
Cuješ li!
Otac mi je Fijuk Vihora bio - znameniti
Tajfun iz Arkansasa majka
A šurjak ljevkasti kovitlac -
Pahuljico maslacka, da li si se vrtjela rastrojeno-morno
U vrtlogu nebeskog svoda?
Bolje ne udaraj mi ruku.

Karinthy Frigyes
 
GOVORI SIN DEUKALIONA I PIRE

Pričam kako je propao svet.
Jedva otvaram usta da govorim o roditeljima.
Poslednji put pričam.
Sećam se:
bio je završen smak sveta,
vode se povukle,
moje se teme sušilo
i venac mrtvih riba visio mi oko vrata.
Dvoje, za koje sam posle saznao da su ljudi,
išli su po visoravni u mokrim haljinama.
nastalo je dovikivanje s jednog kraja vidika na drugi,
oblak je otvorio usta kao sad ja,
a njih dvoje su se poslušno sagli da sakupljaju kamenje.
Dohvatili su i mene i bacili iza leđa,
čudan je pokret nastao:
izdužio sam se, uspravio, progledao.
Tada sam prvi put video plamen da ide iz daljine,
rebra su neba gorela kao suvo granje,
i davljenik je odozgo vikao iz prevrnutog čamca
da je plamen gori nego voda.

Roditelji su otišli
uvereni da su stvorili pravo čovečanstvo,
ali porod je ostao privržen tvrdini kamena.

Ne sećam se šta je posle bilo,
ne znam šta se događalo dok sam bio čovek,
ako smo se mogli tako zvati, zažareni na hridi:
nismo imali ni smrti ni potomstva,
plamen je prešao preko nas više puta.
Usta me još uvek peku,
čekam da se i ona skamene.

Miodrag Pavlović
 
Дођите до руба.
Не можемо, бојимо се.
Дођите до руба.
Не можемо, пашћемо.
Дођите до руба.
Дошли су, и он их гурне.. А они полете..
 
ČEKANJE

Koliko je sreće u časima ovim,
Kad se mjesec rađa na plavoj visini,
Kada slavuj pjeva negdje u daljini
I razgara srce plamenima novim!

Ovdje drvlje staro duge sjenke baca,
U našoj rijeci brdo se ogleda;
Dođi, jer mi srce više mira ne da –
Ja sam žedan, draga, tvojih poljubaca.

Ne moli se tamo, pred ikonom starom!
Ovdje u slobodi, pred nebom – oltarom,
Sa koga nam Gospod o milosti zbori,

Dođi, da zajedno molimo nas dvoje:
Ja ću sve da ljubim, oči, usne tvoje,
A ti strepi, dršći i sa mnom izgori.

Aleksa Šantic
 
Treba mi nešto tvoje


Treba mi nešto tvoje, pod jastuk da stavim,
ne bih li te i noću sanjao,
pa biram kamenčiće,
u nadi da si neki od njih gazila.
Jastuk bude mekši, žuljaju jedino misli.
Umotavam vetrove u jaknu.
Treperim kao vetruška,
pri pomisli da te neki od njih milovao
i da će prepisati šaru sa tvojih usana na moje,
jer moje pesme pišeš ti.
Uzmeš mi pesmu iz usta, kad ćutiš.
Zanemim, a strah me tišine,
koja podseća da me nema otkad te nema.
Pokušavam da ti pripišem neke reči,
pa da ih zapišem i da se ponosim njima.
Daj mi reč da ćeš mi dati reč,
a ja ću od nje napraviti čaroliju u grudima,
tvojim i mojim.
Rekla si da to umem,
dok si govorila.


Goran Tadić
 
Azra

Kraj tanana šadrvana
Gdje žubori voda živa
Šetala se svakog dana,
Sultanova ćerka mila.

Svako veče jedno ropče
stajalo kraj šadrvana,
Kako vrijeme prolazilo;
Sve je bljeđe, bljeđe bilo.

Pitala ga jednog dana
Sultanova ćerka mila:
"Kazuj robe, odakle si,
iz plemena kojega si?"

"Ja se zovem El Muhamed
iz plemena starih Azra
Što za ljubav glavu gube
I umiru kada ljube."

H. Heine
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

VranV
e.e. cummings - stihovi, pesme
Odgovora
3
Pregleda
342
VranV
VranV
VranV
Srđan Valjarević - stihovi, pesme, odlomci iz romana
Odgovora
17
Pregleda
471
Džudi S
Džudi S

Back
Top