Književnost Najdraži stih

[gost 340638]

O gde si ti sto se u meni kreces
Ti sto u meni lik tvoj tek pljusne
I pokret ti ruke ko hoces il' neces
Da stavis ruz na svoje usne
O gde si ti radosti sto me stalno prati
Tvoj prolaz ko da se u meni njise
Kraljice moja sa kosom paprati
Sa ocima tvojim boje kise
Kao sto zemlja prolece ceka
Vrebam kad ces prominut u casu
Zudno te cekam ko voda neka
Zamah vesla po svom talasu
U mome ramu tamnom i dubokom
Nudim ti sve moje poglede skriven
Priblizi mi se progutaj me okom
Zakrili i moju senku i mene
Pregazi me kao vojske mocne
Zauzmi moja brda i dolove
I moje misli i snove nocne
Parkove cvetne i moje dvorove
Otkrij mi kako ti obrazi rude
Ko zlocin neki il urota
Bolje no usne koje se nude
Il narod kad je usred komplota
Kao u zavesi u barustinama
po tragu neke barske ptice
Bori se s onim sto je u nama
Ono sto si bila utri nemilice
Povrati se licem u moje lice
I nek tvoje oci moje oci love
Vrati mi car neba i izmaglice
Povrati mi vid i snove

PESMA NAPUSTENOG OGLEDALA - Louis Aragon

 

[Vatreni Kamen]

PESME MOJE! - Nikolaj Aleksijevič Njekrasov

O, pesme moje! Vi, svedoci živi,
Čitavog sveta prolivenih suza!
Vi se rađate: kad iz teških uza
Jad ljudski vas krene!...
I vi o srca ljudska udarate
Ko vali od stene!

 

[gost 340638]

"Kako ukrasti lepotu

iz isijanja, iz aure, iz bola,

kada udaljena zove,

a blizinom peče



Kako ukrasti lepotu

iz suze koja teče iskričava

i glasa koji podrhtava

i nesvesno stvara zemljotrese

i ruši sve krhke udahe



Kako ukrasti lepotu

iz spontanosti, iz jednostavnosti"/E.S/

 

[Vatreni Kamen]

Dobriša Cesarić, Slap

Teče i teče, teče jedan slap;
Što u njem znači moja mala kap?

Gle, jedna duga u vodi se stvara,
I sja i dršće u hiljadu šara.

Taj san u slapu da bi mogo sjati,
I moja kaplja pomaže ga tkati.

 

[Assamica]

Ulica je pusta i duvaju orkani.
Dva nevina lika sviraju na liri.
Magični fantomi, tamom okupani.
Naiđe trenutak kada se sve smiri.

Kroz platane vire pozlaćene m aske.
Jedan, pa još jedan-fenjeri se pale.
Lj iljani su boje blago septembarske.
Mrakom idu seni jedre, našminkane.

Sazvežđa i zvezde noćno nebo gaze.
Primiču se tiho neki novi dani.
Komad ranog jutra obasjava staze.
Pod lišćem vilenjaci, leže ušuškani.

Dva nevina lika zanosno se maze.
Ulica je pusta i duvaju orkani.

Sonet - Milan Vojisavljević

 

[gost 340638]

Više je ne volim, zaista, ali koliko sam je volio.
Moj glas je iskao vjetar da joj dodirne uho.
Drugome. Pripast će drugome.
Kao prije mojih poljubaca.
Njen glas, njeno sjajno tijelo, njene beskrajne oči.
Više je ne volim, zaista, a možda je ipak volim.
Tako je kratka ljubav, a tako pust je zaborav.

Pablo Neruda

 

[Assamica]

Ricarda Reisa- Poema

„Da bi bio velik, budi potpun: nek kod tebe
Ništa nije prekomerno, okrnjeno.
Budi sav u svakoj stvari. Uloži čitavog sebe
U najmanje što činiš.
Tako u jezeru svakom ceo mesec
Blista, jer živi u visini.“

deo koji je uklesan na grobu Fernanda Pessoe

 

[Assamica]

ARS - Leopold Staf

Gledaj bistro jutro
Ali ne prorokuj.
Ostavi to vračarima.
Tako je teško preneti ono što jeste.
Stihove pišem polako,
Radim kao vo.
Strpljiv sam
Kao kaplja kiše sa strehe.
Vreme uvek ima vremena.
I svet je star kao svet.
Nećeš stvoriti ništa novo
Tražeći novo.

 

[Karen_Souza]

JEDNOJ ŽENI

Nedostojan ja sam, nedostojan svake ljubavi,
Od nje izgaram ali za nju ne znam.
Ja sam blesak, munja, vatra iz oblaka,
Ja sam vetar, oluja, ja sam melodija...

Ja samo uzimam ljubav
I upijam njenu slast
Suze me večno prate
Ja veran nisam nikom nit ikom pripadam.

Odan sam samo svojoj zvezdi
Koja me na uništenje priziva
Koja moj užitak u mučenje pretvara
A koja moje srce ipak voli i slabi.

Čarobnjak i zavodnik, to je moja sudbina!
Sejem gorka zadovoljstva što traju tek tren.
Gospod moj i moj vođa je smrt.

Srećan je ko ume da voli.

Herman Hese

 

[Vatreni Kamen]

Već naglas su te brezama recitovala moja predvečerja.

Već nista u mom životu nije bilo važno tako kao ti.

Već sve oko mene je bilo samo dio opšteg mita o tebi.

Već nijedan drvored kojim si prošla nije se zvao prosto drvored.

Već sve je znalo da ćeš doći.

S nebom plocnici već su se u život kladili da si tu negdje.

Budućnost je imala hiljadu imena i tek posljednje bilo je usamljenost.

Budućnost je već oponašala tvoje pokrete i tvoj hod.

Izet Sarajlić- Već naglas

 

[Vatreni Kamen]

"Stena, mira puna,
ne poznaje senu
nit se od nje krije."F.Garsija Lorka

 

[Arhimedes]

МОЈА ЉУБАВ

Сва је моја душа испуњена тобом,
Као тамна гора студеном тишином;
Као морско бездно непровидном тмином;
Као вечни покрет невидљивим добом.
И тако бескрајна, и силна, и кобна,
Течеш мојом крвљу. Жена или машта?
Али твога даха препуно је свашта,
Свугде си присутна, свему истодобна.
Кад побеле звезде, у сутон, над лугом,
Рађаш се у мени као сунце ноћи,
И у моме телу дрхтиш у самоћи,
Распаљена огњем или смрзла тугом.
На твом тамном мору лепоте и коби,
Цело моје биће то је трепет сене;
О љубљена жено, силнија од мене -
Ти струјиш кроз моје вене у све доби.
Као мрачна тајна лежиш у дну мене,
И мој глас је ехо твог ћутања.
Ја те Ни не видим где си, а све дуге сате
Од тебе су моје очи засењене.

- Јован Дучић

 

[Karen_Souza]

Tek dvije tri riječi izrekli smo bili
Slučajno u vrevi taštoga svijeta,
I gle, kakav žar već ćutim u svakoj mi žili!
Zašto mi se um toliko tebi preda?

Vani već sviće, dan stiže već šumno,
A ja još bdim, sve više mir svoj gubim,
Bacam se u vatri i šapćem bezumno:
"O kako si draga, koliko te ljubim!"

K. Hristov

 

[Vatreni Kamen]

"Jer knjiga ta, što držiš je u ruci, samo je dio mene koji spava. I ko je čita - u život me budi. Probudi me, i bit ću tvoja java."

- Dobriša Cesarić, Pjesma mrtvog pjesnika

 

[gost 340638]

Ali, ako svaki dan,
Svaki sat
Prestaneš da mi budeš sudbina
S neumoljivom slašću,
Ako se svakog dana popne
Jedan cvet do tvojih usana tražeći me,
O ljubavi moja, o moja,
U meni se sva ta vatra ponavlja,
Moja ljubav se hrani tvojom ljubavlju,
Ljubljena,
I sve dok živiš biće u tvojim rukama,
Ne napuštajući moje....

Pablo Neruda

 

[Vatreni Kamen]

Putovanja - Dario Rukavina

Putovanja obično počinju nekim nemirom
Jednog dana samo
Pronađete mjesec u svom želucu
Strano nebesko tijelo
I mrave u prstima
I kažete sebi tužno je ovdje
Hladno je ovdje
Tijesno je ovdje
I guši me u usponu ka gore
Ja putujem.., o da.., na jug
S prvim jatom koje proleti
Nad ovim krovovima
I tad pomislite
U bijegu od sebe,
Da susret, slučajan ili promišljen
Na nekom kutu ili aleji vašeg grada
Igra vrlo važnu ulogu.
I tad ga ljubite, tražite ga u plahtama
I perju
Tjerate ga da vas uzme
I molite, da vas vodi
Na mjesto gdje raste osmijeh
I mirno je u grudima.....

 

[Behemoth*]

"Stizes li s nebesa ili iz vecnih tama, Lepoto?
Tvoj pogled svet i krcat tminom,
izmesano sipa zlo i dobro nama,
pa te zato mogu porediti s vinom."

Sarl Bodler, Himna lepoti

 

[Assamica]

Draga,
Dajmo oči vodoskocima plavim
Da ih bacimo visoko u nebo.
Noću,
Proklijaće zvezde pod
Trepavicama. Ali nećemo reći
Ni jednom ogledalu koliko smo lepi.
Držaćemo se za ruke
I gledaćemo jedno u drugo slepi.

Branko Miljković

 

[gost 340638]

Pjesniku je i osmijeh varka
mogućnost trenutnog ludila
zato kad šetaš snovima ne daj da ti se otima
iz stanja lažne sreće
nemoj da bi me budila
u meni dovoljno ljubavi
jos uvijek za nekog ima.

KORAKOM RANJENE KORNJAČE - Miladin Berić

 

[Assamica]

Gde da dočekam jutro , gde mi seta kreće ?
dve , tri kapi na dlanu , gledam zvezda sleće
Evo , več dugo ima godina i ne mogu da prebolim
al` jos se nadam i zato molim i zato volim ....!

Dragana Konstantinovic- Više nisi moj

 

[Andrea De]

Jer grad je ovaj kavez.
Nema bolje luke koja te čeka od ove,
Nema lađe da te primi – Ah! zar ne vidiš,
Baš ko što si sav svoj život upropastio
Na ovom jednom mjestu, upropastio si ga
Posvuda sada, na svoj kugli zemaljskoj?

Kavahis - Grad

 

[Andrea De]

"Ja nisam ja.
Ja sam onaj što hoda pored mene, a ne vidim ga ...
kojega, katkada osjetim, katkad zaboravljam.
Taj sam što šuti, spokojan, kad govorim,
što prašta, blag, kad mrzim,
što šeta tamo gdje mene nema…
Taj što će ostati uspravan kad ja umrem."

Govor snova, Juan Ramon Jimenez

 

[Assamica]

 

[gost 340638]

SAN BEZ SNIVACA - Milena Pavlović Barili

Volela sam da volim vise nego
sto je uobicajeno.
Zato moji snovi nisu imali
kuda da odu.
Pa sam se do zemlje savila.

Ostavite nocu prozore otvorene.
Ostavite ih da snovi mogu slobodno da odu
da se pretvore u vetar,pero,oblak,prah...
Da vas nikada ne zabole...

 

[Assamica]

U Beču ću plesati s tobom,
pod maskom koja će imati
glavu reke.
Gle, kakve li obale zumbula posedujem!
Ostaviću svoja usta medju tvojim nogama,
dušu svoju u fotografiji i ljiljanima,
a u tamnim valovima tvoga hoda
želim, ljubavi moja, ljubavi moja, ostaviti
violinu i grobnicu, vrpce valcera.

Federiko Garsija Lorka - Mali bečki valcer