Književnost Najdraži stih

[goxy]

Сонет 73

Гледаш ово доба годишње у мени
Грање с жутим лишћем, без, или с мало,
Дрхте, студе, чекајући хорови срушени,
Где тма нежних птица некад је певало.

Ти видиш у мени дан што трне дуго
Сумрак на западу кад сунце зађе, затим
Брзо га односи црна ноћ, то друго
У спокоје и смрт што све запечати.

Жар видиш у мени, оне ватре што на
Пепелу још згара – он је младост њена –
На одру на којем издахнуће она,

Оним уништена чиме је храњена.
Појмиш ли то што ти снажи љубав, јаче
Волећи оно што скоро нестаће.
Вилијам Шекспир

 

[Evropenda]

Сонет 73

Гледаш ово доба годишње у мени
Грање с жутим лишћем, без, или с мало,
Дрхте, студе, чекајући хорови срушени,
Где тма нежних птица некад је певало.

Ти видиш у мени дан што трне дуго
Сумрак на западу кад сунце зађе, затим
Брзо га односи црна ноћ, то друго
У спокоје и смрт што све запечати.

Жар видиш у мени, оне ватре што на
Пепелу још згара – он је младост њена –
На одру на којем издахнуће она,

Оним уништена чиме је храњена.
Појмиш ли то што ти снажи љубав, јаче
Волећи оно што скоро нестаће.
Вилијам Шекспир

Desi Goksi, što te nema na politici?

 

[PetarSamotnjak]

UVOD U DRUGI ŽIVOT

Žao mi je svih onih neslobodnih ljudi
koji su postali robovi nad svojom sudbinom,
žao mi je svih onih nesrećnika
koji su čitavog života pribavljali sebi alibi,
žao mi je onih koji se čitavog života slepo drže jednog mesta,
jer nisu za neko drugo...
žao mi je onih intelektualaca
koji misle da su miljenici vlasti,
žao mi je svih onih koji primaju mito od laskavaca,
žao mi je svih onih nesrećnika
koji tudje mišljenje saopštavaju kao svoje.

Žao mi je svih onih koji misle da nešto znače
u očima onih koji ne znače ništa,
žao mi je svih onih koji nemaju snage da kažu "Ne",
onda kada se ne može kazati "Da",
žao mi je svih onih nesretnika
koji za slobodoumnost odmah traže nagradu.
Žao mi je onih koji o istini ne znaju ništa.

Žao mi je onih za koje je efemerna slava večnost,
žao mi je onih koji idu na premijere,
žao mi je onih koji za trpezom žude za prvim mestima,
žao mi je onih koji su ljubomorni na druge,
koji su tašti i ne mogu se izlečiti od oholosti.

Žao mi je onih koji za svoje ćutanje misle da je principijelnost.
Žao mi je onih koji celog svog života
nisu smeli da rizikuju,
svih onih kukavica koje drhte nad sobom,
negujući svoj strah.
Žao mi je ljudi koji misle da će uspeti na tudju štetu,
žao mi je onih koji mrze ljude sposobnije od sebe.

Žao mi je sebe... Gospode.
Molim te za sve one nesrećnike
koji su sami uzrok svoje nesreće.
Molim te za sebe.

Mirko Kovač

 

[goxy]

У ПОЗНУ ЈЕСЕН

Чуј како јауче ветар кроз пусте пољане наше,
И густе слојеве магле у влажни ваља дô...
Са криком узлеће гавран и крŷжи над мојом главом,
Мутно је небо сво.

Фркће окисô коњиц И журно у село граби,
И већ пред собом видим убог и стари дом:
На прагу старица стоји и мокру живину ваби,
И с репом косматим својим огроман зељов с њом
А ветар суморно звижди кроз црна и пуста поља,
И густе слојеве магле у влажни вала дô...
Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом,
Мутно је небо сво.
Војислав Илић

 

[krasuljak]

Zoveš li me ti to ponovo?
Dođe veče. Umor se obavija oko mene kao ruke žedne ljubavi.
Zoveš li me ti to?
Sav svoj dan dao sam ti,svirepa vladarko,moraš li me lišiti i noći moje?
Negde se sve završava, a nama pripada samoća tame.
Zar je morao glas tvoj da je probije i mene da pogodi?
Zar veče ne svira svoju svirku sna pred tvojim vratima?
I krilate zvezde zar se nikada ne pružaju tiho na nebu iznad tvoje nemilosrdne kule?

Ne umire li cveće u tvom cvetnjaku nikada blago u prašini?
Moraš li me zvati, nemirnice?
Neka onda tužne oči ljubavi uzalud bde i plaču.
Neka žižak gori u samotnoj kući.
Neka splav vrati domovima umorne radnike.
Ja se otimam od svojih snova i hitam na tvoj poziv.
(Tagore)

 

[Net & Neta]

Karol Wojtyl

OBALA PUNA TIŠINE

1.

Daleke obale tišine počinju tik iza praga.
Nećeš preleteti onamo ko ptica.
Moraš se zaustaviti i gledati sve dublje i dublje,
sve dok ne uspeš dušu podići s dna.

Tamo nikakva zelen vidik ti neće nasitit više,
a oči uhićene neće se vratiti.
Mislio si-život će te pred onim tamo Životom sakriti,
nadnetim nad dubine.

Iz tog ti toka-to znaj-povratka nema.
Zahvaćen tajnom lepotom večnosti!
Trajati i trajati.Odletanje sena
ne prekidati,tek trajati
sve jasnije u priprostosti.

U međuvremenu se neprestano povlačiš pred Nekim što odande ide
i,iduć korak ublažava
zatvarajući tiho za sobom vrata malene izbe
-i ta tišina najdublje seže.

 

[goxy]

Yes

I can't believe the news today
Oh, I can't close my eyes and make it go away
How long, how long must we sing this song?
How long? How long?
'Cause tonight we can be as one, tonight

Broken bottles under children's feet
Bodies strewn across the dead end streets
But I won't heed the battle call
It puts my back up, puts my back up against the wall

Sunday, Bloody Sunday
Sunday, Bloody Sunday
Sunday, Bloody Sunday

And the battle's just begun
There's many lost but tell me who has won
The trench is dug within our hearts
And mothers, children, brothers, sisters torn apart

Sunday, Bloody Sunday
Sunday, Bloody Sunday

How long, how long must we sing this song?
How long? How long?
'Cause tonight we can be as one
Tonight, tonight

Sunday, Bloody Sunday
Sunday, Bloody Sunday

Wipe the tears from your eyes
Wipe your tears away
Oh, wipe your tears away
Oh, wipe your tears away
Oh, wipe your blood shot eyes

Sunday, Bloody Sunday
Sunday, Bloody Sunday

And it's true we are immune when fact is fiction and TV reality
And today the millions cry
We eat and drink while tomorrow they die
The real battle just begun to claim the victory Jesus won on

Sunday Bloody Sunday
Sunday Bloody Sunday

 

[mari47]

LAUDA


NAJLEPŠE PEVAJU ZABLUDE. O, vali,
Rimuje se more. Tad smo na žal pali.
Malo je imena ispisanih na vodi.
Svi puze il lete, al malo ko brodi
Gordijim morem opasnoj slobodi.
Dan je u sebi noć, a sunce se pali.
Izgubi put ako putovanju smeta.
Ah što je lepo i opasno: cvet radi cveta
Posveti gorkoj zvezdi uvrh leta
Lekoviti rečnik bilja u uvali.
Kroz potajne gore goren lek ti je.
Da zemlju zemljom ljubiš vek ti je.
Al ako je u oči poljubiš nek ti je
Prozračan poljubac ko prazni kristali.


Branko Miljković

 

[Evropenda]

Našo majmun stari
Ogledalo neko
Pa video sebe
I ozbiljno reko:

"E što jeste jeste
Nema brate zbora
Još video nisam
Ovakvoga stvora.

Gle kako je smešan
Gle kako je dlakav
Baš sam mnogo srećan
Što ja nisam takav".

 

[Net & Neta]

Miloš Crnjanski - Narodni vez

Krv mi veze vez po duši,
strašću me životinja guši,
i tka mi u život tlo:
zavičaj moj, ravnicu što zre
gde pijan raspasan seljak mre,
u krvi što je svo dobro, ne zlo.

Zato mi nebo svo
mirno u osmehu izumre.
Tih mi je plač a grohotan smeh,
kad se u zoru probudim prvi
ništa mi nije zabran, ni greh.
Ceo je svet za mene vez
pun šara moje krvi.

Šara bez smisla, broja i reda,
tankih ko izoran crv.
Beskrajan kao nebo nadamnom
ne marim šta će sa mnom,
pun smeha, smrti, stoke i greha,
na meni sudbinom tamnom
vez veze moja krv.

 

[Arhimedes]

O BOŽIJIM DAROVIMA

Korisna je duga kiša,
ali kad ko nema dobar krov,
brzo će je proklinjati.

Koristan je dugi zimski sneg,
topao je njivama pokrivač,
al' prosjaku noge ne zagreva.

Koristan je vetar svež,
vedar pokret daje predelu,
ali svakom suze ne osuši.

Večito je širom otvorena
Božja šaka. Al' na mnoge s nje
samo senka pada...

Marija Pavlikovska-Jasnoževska

 

[Net & Neta]

Fernando Pessoa

Sudbinu svoju sledi,
Zalivaj svoje biljke,
Voli svoje ruže.
Ostalo je senka
Drveća tuđeg.

Stvarnost je
Uvek više il' manje
Od naših želja.
Jedino smo mi vazdan
Jednaki sami sebi.

Slatko je živeti sam.
Uzvišeno i plemenito
Stalno živeti jednostavno.
Ostavi bol na žrtveniku
Kao bogovima zavetni dar.

Posmatraj život izdaleka.
Nikad ga ne pitaj.
On ti ništa ne može
Reći. Odgovor leži
Izvan bogova.

Al' spokojno
Oponašaj Olimp
U svome srcu.
Bogovi su bogovi
Jer ne misle o sebi.

 

[Net & Neta]

"Ja nisam ja.
Ja sam onaj što hoda pored mene, a ne vidim ga ...
kojega, katkada osjetim, katkad zaboravljam.
Taj sam što šuti, spokojan, kad govorim,
što prašta, blag, kad mrzim,
što šeta tamo gdje mene nema…
Taj što će ostati uspravan kad ja umrem."

Govor snova, Juan Ramon Jimenez

 

[goxy]

Spider and I sit watching the sky
On a world without sound
We knit a web to catch one tiny fly
For our world without sound
We sleep in the mornings
We dream of a ship that sails away
A thousand miles away.

 

[PetarSamotnjak]

* * *

Vidim na stotine ljudi dnevno
koji su sasvim odustali.
Na sve strane vidim one koji ne žude ni za čim,
osim hranom, krovom, i odećom,
usresredjeni samo na to,
bez snova.
Oni ne osećaju užas što ne vole
ili što nisu voljeni.

Čarls Bukovski

 

[Net & Neta]

JURKE - Vasko Popa

Jedni odgrizu drugima ruku ili nogu ili bilo sta

Stave to među zube
Potrče što brže mogu
U zemlju to zakopaju

Drugi se razjure na sve strane
njuše traže njuše traže
Svu zemlju raskopaju

Nađu li srećni svoju ruku
Ili nogu ili bilo šta
Na njih je red da grizu

Igra se nastavlja živo

Sve dok ima ruku
Sve dok ima nogu
Sve dok ima bilo čega

 

[PetarSamotnjak]

NAŠA ZEMLJA

Trebalo bi da imamo zemlju k'o grumen
Veličanstvenog sunca
I zemlju mirisne vode,
Gde je sumrak tanani, šareni veo,
Zlatan i rumen,
A ne ovu zemlju gde je život leden
I sveo.

Trebalo bi da imamo zemlju drveća
Čije su krošnje kao visoke grive,
Čije su grane krive
Otežale od brbljivih papagaja,
Blestavih kao dan,
A ne ovu zemlju gde su sve ptice sive.

Ah, trebalo bi da imamo zemlju milina,
ljubavi i radosti i vina
Uz pesmu i smeh,
a ne ovu zemlju gde je radost greh

Langston Hughes

 

[Net & Neta]

PLAVI CVIJET

Uzela sam plavi cvijet
Koji samo nocu otvara svoje latice
Lijep cvijet - za moj bol
Kolevka mu je postao.

Odjek pulsa mog srca u cvijetu
Čeznutljivo iz daljine želim
Da ga dotaknem prstima mekim
Kao svilene plahte da ga obavijem.

Otkucaji srca se sporo povlače
Ne ostavljajući mi daha
Želim opet biti nasmijana
U nježnom zagrljaju plavog cvijeta.

Rika v. Torek

 

[PetarSamotnjak]

SVI STALNO NEŠTO PREVODIMO

Svi stalno nešto
prevodimo


Na neki način
svi smo prevodioci


Kada kažemo jao
(tu valjda prvu reč
iz koje se
pre milion-dva
i nekoliko godina
rodio čovek)
to nije originalan tekst
našega bola
nego samo naš prevod
jer inače bi ta reč
bila ista
na svim mogućim jezicima


Prevodimo i ljude
koje srećemo
ili kojih se sećamo
najčesće ne u obliku
neke tzv. misli
već nekako difuzno
te zato i sveobuhvatnije


Prevodimo i sebe
sebi
šunjajuci se bliže središtu
svoje svesti


A pri tom neprestano
prevodimo i sam svoj život
nastojeći da građu
uobličimo u nešto što bi bilo
čitljivije
pre svega za nas same


(ne držeci se striktno
redosleda poglavlja
kako nam stižu


od Velikoga Urednika)
poredeći bezbrojne
ranije verzije tih prevoda
revidirajuci ih stalno
ponekad i u
vrlo
širokim potezima


(A prevodimo ponekad nešto
i samim svojim životom
ili bar njegovim delom
ali to je vec duža priča)


Uzgred budi rečeno
dok prevodimo svoj život
(ili to slavno Ono Nešto
u kome nam se životi pretapaju)
i ne slutimo katkad
da se suočavamo
prosto sa nekom
slovnom greškom
načinjenom tamo negde
u Štampariji samog Vremena


(Uopšte
i sam je život
obično netačan prevod
nekakvoga impulsa
u nekakvom vremenu)


A što je naročito važno istaći
sve prevodimo uvek
na neki drugi jezik
jer svi mi
iz dana u dan
bezmalo od trenutka do trenutka
nekakvim drugim
jezikom govorimo


(jer sve što nam se desi
i što uopšte biva
menja i sam naš jezik
te nam se i reči uvek javljaju
sa nekim novim svojim iskustvom
najčešće stečenim drugde)


I kada sanjamo
prevodimo sve ono
što se samo u
snu
i može zamisliti


Pa čak i kad spavamo
a ništa ne sanjamo
prevodimo i tada
ono
i u snu Nezamislivo


I ne samo da smo
svi mi prevodioci
nego je i sve prevod
(kao u našem prvom primeru
onom u vezi
sa iznenadnim bolom)
naprosto zato
što ništa nije identično
ni sa čim drugim
osim sa samim sobom
kada god nastojimo
to da definišemo
(a i svaki je prevod
pokušaj definisanja)
opirući se jeziku
kao preuskoj i prestrogoj disciplini
nametnutoj našem duhu


A pri tom reči
samo ukazuju na nešto
što je na granici
onog što znamo
i onog što ne znamo


Te tako kao da živimo
u dvostrukome svetu
svetu onog što jeste
(ili se čini da je)
i svetu onog što se
tako i tako zove


A ako uvek postoji neki jezik
između dva jezika
koliko li tek neznanih jezika ima
između jezika
i svih mogućih Nejezika
a i koliko
nemuštih reči
između reči
i Nereči

Dragoslav Andrić

 

[goxy]

Feel so good I feel so fine
Love that little lady always on my mind
She gives me lovin' every night and day
Never gonna leave her
Never going away

Someone to love me
You know she makes me feel alright
Someone who needs me
Love me every single night

Feel so happy since I met that girl

When we're making love
It's something out of this world
Feels so good to know that she's all mine
Gonna love that woman till the end of time

Someone to live for
Love me till the end of time
Makes me feel happy
Good to know that she's all mine

Lovely lady make love all night long
Lovely lady never do me no wrong
I don't wanna leave you!
I never wanna leave you!
Anymore no more

Lovely lady
Mystifying eyes
Lovely lady
She don't tell me no lies
I know I'll never leave you!
I'm never gonna leave you!
Anymore I said no more
I said no more

 

[PetarSamotnjak]

DIMNJAK

Na kući raste druga kuća samo bez krova -
dimnjak. Kroz njega izlaze kuhinjski mirisi i moji
uzdasi. Dimnjak je pravedan, ne razdvaja to. Jedna
velika perjanica. Crna, veoma crna.

Zbignjev Herbert

 

[Arhimedes]

RECI

Reko – klepsidro vode metaforo večnosti
ulazim u tebe sve više drugačiji
da bih mogao biti oblak riba ili stena
a ti si nepromenljiva kao sat što meri
metamorfoze tela i padove duha
lagani raspad tkiva i ljubavi
ja rođen iz gline
hoću da budem tvoj učenik
i da upoznamo izvor olimpijsko srce
hladna buktinjo o šumeći stube
temelju moje vere i očaja
nauči me reko upornosti i trajanju
da bih zaslužio u poslednjem času
odmor u senci velike delte
u svetom trouglu početka i kraja.

- Zbignjev Herbert

 

[PetarSamotnjak]

TI BUDI

Ti budi daleko tamo
Preko mostova trista;
Ja ću i dalje ovako:
Da padam poput lista.

Ti budi daleko tamo,
A ja ću ovdje leći,
Sanjajuć’ kako se znamo –
A stranci smo sve veći!


Enver Muratović

 

[goxy]

ДОРУЧАК

Сипао је кафу
У шољу
Долио млеко
У шољу с кафом
Промешао
Кашичицом
Попио белу кафу
И испустио шољу
Не говорећи ништа
Запалио
Цигарету
Правио колуте
Дима
Отресао пепео
У пепељару
Не говорећи ми ништа
Не гледајући ме
Дигао се
Ставио шешир
На главу
Обукао
Кишни мантил
Јер је падала киша
И изашао
На кишу
Без речи
Без погледа
А ја сам се
Ухватила за главу
И плакала.

Жак Превер

 

[Arhimedes]

STRELAC

To lice ljubavi
opasno i nežno
jedne se večeri javi
posle predugog dana
Možda je strelac bio
sa lukom
ili svirač
sa harfom
Ne znam više
Zaista ne znam
Znam samo
da me je ranio
možda strelom
možda pesmom
Znam samo
da me je ranio
iz srca krv mi teče
Vrela me suviše vrela
ljubavna rana peče.

Žak Prever