Književnost Najdraži stih

  • Začetnik teme Začetnik teme ms
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
parafraza XXIII

proleće, proleće, proleće.
voleću. i ona voleće.

ne znam da nađem gde mi je.
a sve mi je. a sve mi.

čujem joj hod kroz gorki um.
koji da noćas biram drum.

proleće, proleće, proleće.
tražim je čitavo proleće.
 
Treba znati

Smiješiti se dalje, da to treba znati
kada je najbolje ustati od stola,
kad pred nama stoje samo prazni sati
u tome životu glupome do bola.

Trebalo bi znati, ma koliko stoji,
sačuvati ponos, onaj što preosta,
i usprkos svemu, prijatelji moji,
zauvijek otići, znati da je dosta.

Pred sudbinom svojom koja sve ti uze,
kad već ništa nemaš, kada sve si dao,
trebalo bi znati skriti svoje suze.
No ja, srce moje, ja to nisam znao.

Zato treba znati napustiti stol
kad je ljubav tvoja davno pojedena,
ravnodušna lica skriti svoju bol,
zauvijek otići tiho kao sjena.

I usnama treba reći da se smiju
iza maske jada, i stisnuti zube,
a krikovi mržnje u tebi da gnjiju,
te posljednje riječi onih koji ljube.

Treba znati mirno otići na kraju,
ušutkati srce sto već umrlo je,
sačuvati obraz ko neki što znaju,
dok još nije pao. Trebalo je znati,

suviše te volim,
ja to nisam znao.

Charles Aznavour​
 
Ne idi nježan u ovu dobru noć

Ne idi nježan u ovu dobru noć,
Izgorjet treba starost i buncat kad izmiče dan;
U bijesu, gnjevna što umire joj sjaj.

Na kraju znaju mudri da tama je u pravu,
Razrašljala im munju nije riječ, pa ipak
Ne idu nježni u ovu dobru noć.

Dobri ljudi, zadnji talas, naričuć kako su
Krhka im djela blještat i plesat mogla u uvali zelenoj,
Gnjeve i bjesne jer umire sjaj.

Divlji ljudi što ščepali su i pjevali sunce dok u letu
I saznali, prekasno, da požališe put,
Ne idi nježno u ovu dobru noć.

Teški ljudi, blizu smrti, sa zjenom koja gasne vide
Da slijepe oči sijevnut ko meteor mogu i bit žive,
Bjesne, u gnjevu što sjaj umire.

A ti, moj oče, tamo na žalosnom visu,
Žestokom svojom suzom kletvu i blagoslov mi daj,
Ne idi nježan u ovu dobru noć,
U gnjevu budi, gnjevan što umire sjaj.

hqdefault.jpg
 
На путу за Седан
Гола жена чека
Која још није имала човека
На путу за Седан
Кепец један
Кога ни једна жена није хтела
На путу за Седан
Кад ноћ паде држ не дај
Кепецу се жена даде
(Превер)
 
..




VERTIKALA




B(l)udi se dan

sa jednolikim mnostvom

uigran


Iz-ne-nadi me

i kao Zelju

u nemogucem snu

istog trena neka oseti

kako mislim na nju


Tiho zvono njene culnosti

glasno tad nek pozvoni


Ako je slaba

hocu da je osnazim

ako je usnula

rad sam da je opet budim

ako je bolna

molim Te da ozdravi

pred svetlosnom Lepotom

i tvoje Ljubavi


A ako je srecna

blagoslovi je Oce

i u bezbriznoj znatizelji

nedirnutu ostavi








Z. L.​
 
***

U lišću sna otvaraš vrata ka livadi
livada raste u pustinji
pustinja je u tebi

sećaš se da je svaki list senka tvoje bolesti
taj izgubljeni list tela koji ne želi da veruje
kao da si zaboravio da svaki list ima koren
kao da si zaboravio o ukorenjivanju
zato lutaš s mesta na mesto
umesto da procvetaš na mojim grudima

Eva Zonenberg
 
U sobi praskozorja umesto zidova su naša tela
Ulovljena u svojim skrovištima: shvati
Konačno shvati da je otvoren prostor manji od mladeža
Da bismo disali
umesto prozora otvarali smo širom svoja lica
A umesto kroz vrata
napolje smo izlazili kroz dodir

Eva Zonenberg (Milanska kiša)
 
Hteo bi da naučiš da grešiš i da budeš bar malčice ono što jesi,
da se oslobodiš one zlokobne poniznosti pred nepostojanjem.
Vreme prolazi sa štapom, čuješ njegovo kucanje.
Jednom će ućutati ušavši u neku kapiju.
Da li će postojati nešto za čim ćeš žaliti?
Neka odluka koja će dokazati tvojoj svireposti
da nisi hteo da ispiješ ljubav do kraja ispijajući mora žena
jer nikada nisi uspeo da u jednoj nađeš sebe?
I ponovo pretvaraš sebe u nekog drugog
mada taj drugi u tebi ne želi da bude s tobom.
I ponovo ostaješ sam sa sobom
predajući predmetima deo svojih napora da postaneš čovek.

Eva Zonenberg (Muškarac iz Čezara Pavezea)
 
vrt
hiljade i hiljade godina
neće biti dovoljno
da iskažu
onaj tren večnosti
kad si me poljubila
kad sam te poljubio
onoga svetlog jutra
u parku Monsuri u Parizu
na zemlji
koja se u zvezde računa.


i u originalu

le jardin
des milliers et des milliers d'années
ne sauraient suffire
pour dire
la petite seconde d'éternité
où tu m'as embrassé
où je t'ai embrassé
un moment dans la lumière de l'hiver
au Parc Montsouris à Paris
à Paris
sur la terre
la terre qui est un astre.

<3
 
...




DEFINITIV




Lj u b a v

ne zahteva

i ne moli

bez straha je

slobodna da deluje

ne optuzuje

i ne kaznjava

vec razume

i oprasta

na nacin

koji oplemenjuje

sve prozima

i nadahnjuje

c i n i

da ljudska bica

budu bliza

Savrsenstvu

ozivljena iznova

za Stvaranje

sopstvene Lepote

i od pocetka

beskraja

na samo d o d i r

od linije

koja spaja

takve Horizonte





Z.L. ​
 
Ljubav sa mnom nije samo smješak u tišini srca,
ljubav sa mnom potres je pod korakom,
rušenje brane na rekama razbora.

Ljubav sa mnom udar je groma o visoki bedem tvrdoga uma.
Ljubav sa mnom samoća je u svetu i neljubav ljudska - da,
ljubav sa mnom nije samo smješak u tišini srca
gde mirišu jasmini jasnih suza.

Ljubav je sa mnom udar,
potres i jaka samoća susreta sa istinom.

V.K.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

VranV
e.e. cummings - stihovi, pesme
Odgovora
3
Pregleda
327
VranV
VranV
VranV
Srđan Valjarević - stihovi, pesme, odlomci iz romana
Odgovora
17
Pregleda
435
Džudi S
Džudi S

Back
Top