Quantcast

Najdraži stih

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
44.130
Kružeć i kružeć u sve širem luku
Soko ne čuje više sokolara.
Sve se razliva; središte popušta;
Puko bezvlašće preplavljuje svet,
Kulja krvomutna plima, na sve strane
Obred nevinosti davi se u njoj;
Najbolji ni u šta ne veruju, dok se
Najgori nadimaju od žestine.
Besumnje, na pomolu je neko otkrovenje;
Besumnje, na pomoluje Drugi Dolazak.
Drugi Dolazak! Tek što reč izustih,
A grdna slika iz Spiritus Mundi
Već vid mi muti: u pesku pustinje
Lavlje obličje sa glavom čoveka,
I okom praznim, ko sunce okrutnim,
Kreće lene sapi, dok svuda okolo
Teturaju se senke gnevnih ptica.
Opet pade tama; ali ja sad znam:
Dvadeset vekova tvrdog sna
Pretvori u moru škripa kolevke;
No kakva se to zver, svoj čas dočekav,
Vuče k Vitlejemu, da se u njemu rodi?

V. B. Jejts, „Drugi dolazak“
(preveo Milovan Danojlić)
 

@neno@

Primećen član
Poruka
575
Sećaj me se kada zora bela
Sunce u svoj dvor začaran vodi;
Sećaj me se dokle ispod vela
srebrnoga noć snivajuć hodi;
uzdrhtiš li kad te zadovoljstvo zove
...ili senka mami u večernje snove,
čuj iz tamnog granja
glas kako odzvanja:
Sećaj me se.

Sećaj me se kad volja sudbine
zauvek te rastavi od mene,
kad od tuge,godina,daljine
ovo srce očajničko svene.
Za moju se tužnu ljubav ti pomoli.
Šta su prostor ili vreme kad se voli!
Dok je moga srca
večno će da grca:
Sećaj me se.

Sećaj me se kada slomljenoga
srca budem u san večan pao;
Sećaj me se kad vrh groba moga
cvet usamljen bude nežno cvao.
Videti me nećeš;ali neumrlim duhom
Ko verna sestra ja ću da te grlim
Ćuj u noćnoj tami
Glas ko jecaj sami:
Sećaj me se...


Alfred De Mise
 
Poruka
9.221
Ovde je bila Interbrigada
i čekala mirno sutrašnji dan
svima je bila zakletva znana no pasaran, no pasaran
ovde su bili borci s Balkana
i kada su im pucnji odneli san
misli na kuću je odgnala želja no pasaran, no pasaran
ovde je bitka protutnjala strašna
a smrt je krvava kosila tad
hrabro je pala Interbrigada
s pesmom u srcu no pasaran
mnogo će godina proći od tada
i zaborav prekriće taj tužni dan
ali harama će šumeti večno no pasaran, no pasaran
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
44.130
Gospode Bože, voleo sam džem od jagoda
I tamnu slast ženskog tela
Kao i ledenu votku, sleđa u ulju,
Mirise: cimeta i klinčića.
Pa kakav sam ja onda prorok? Toliko je drugih
S pravom bilo odabrano, verodostojnih.
A ko da meni poveruje? Jer videše
Kako se bacam na jelo, kako praznim čaše
I pohlepno se zagledam u vrat konobaričin.
S manama i njih svestan. Žudan veličine,
Vešt da je opazim pa ma gde bila,
Pa ipak, premda ne baš oštra vida,
znao sam što preostaje manjima, kao što sam ja:
Vašar kratkih nada, zborište oholica,
Nadmetanje grbavaca, književnost.

Česlav Miloš
 

@neno@

Primećen član
Poruka
575
Ne ruši sve mostove

Ne rusi sve mostove možda ćeš se vratiti,
nisi ptica ni leptir obalom sto leti,
kada nema mostova uzalud je čeznuti,
uzalud je shvatiti, uzalud je htjeti.

Ne ruši sve mostove, možda ćeš se vratiti.
Ostavi bar jedan most između srca i mene,
u samoći je lakše neshvaćeno svatiti
mogle bi te nazad nagnati uspomene...

Ivo Andrić
 
Poslednja izmena od moderatora:

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
44.130
OD DEVET SATI

Pola jedan. Brzo je prošlo vreme
od devet kada sam upalio lampu,
i seo ovde. Sedeo sam ne čitajući
i ne progovarajući. S kim i da progovorim
sasvim sam u ovoj kući.

Prikaza mog mladog tela
od devet kada sam upalio lampu
došla je i pronašla me i vratila uspomene
na zatvorene sobe pune mirisa,
i prohujalo zadovoljstvo -- kakvo drsko zadovoljstvo!
I donela mi je natrag
ulice koji su sada postale neraspoznatljive,
noćne lokale pune vreve koji su prestali da rade,
i pozorišta i kafane što su nekad bili.

Prikaza mog mladog tela
došla je i donela mi i ono tužno:
porodične žalosti, rastanci,
osećanja mojih najbližih, osećanja
mrtvih koja se tako malo cene.

Pola jedan. Kako je brzo prošlo vreme.
Pola jedan. Kako su brzo prošle godine.

Konstantin Kavafi
 

Nina

Starosedelac
Supermoderator
Poruka
196.079
Kosovo Polje - Vasko Popa

Polje kao svako
Dlan i po zelenila

Mlad mesec kosi
Pšenicu selicu
Dva ukrštena sunčeva zraka
Slažu je u krstine

Kos naglas čita
Tajna slova rasuta po polju

Božuri stasali do neba
Služe četiri crna vetra
Sjedinjenom krvlju bojovnika.

Polje kao nijedno
Nad njim nebo
Pod njim nebo.
 

Nina

Starosedelac
Supermoderator
Poruka
196.079
Priča - Milos Crnjanski

Sećam se samo da je bila
nevina i tanka
i da joj je kosa bila
topla, ko crna svila
u nedrima golim.

I da je u nama pre uranka
zamirisao bagrem beo.

Slučajno se setih neveseo,
jer volim da sklopim oči i ćutim.
Kad bagrem do godine zamiriše,
ko zna gde ću biti.

U tišini slutim
da joj se imena ne mogu setiti
nikad više.
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
44.130
SETI SE, TELO...

Telo, seti se ne samo koliko si bilo voljeno,
ne samo kreveta na kojima si ležalo,
nego i onih želja koje su zbog tebe
blistale u očima vidno,
i drhtale u glasu -- a neka
slučajna prepreka bi ih osujetila.Sada, kada je sve to već u prošlosti
skoro da izgleda kao da si se željama
predalo tim -- kako su blistale,
seti se, u očima koje su te gledale;
kako su drhtale u glasu, zbog tebe, seti se, telo.

Konstantin Kavafi
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
44.130
O kiši (kritika života)

Jesen prkosi letu
Donosi kišu i tamne oblake
Tmurne face koje se sklanjaju
Imbecilne klince koji buržujišu
Puštaju muziku sa blutut zvučnika
(Ako se to uopšte i može nazvati muzikom.)

Pas i ja u skloništu
Posmatramo ujednačeno kapljanje.
Bigl je inteligentno stvorenje
Dovoljno da se grozi ovakve muzike
Krivi glavu i gleda u mene
Kao da kaže :
Ko ih jеbe, nema njima spasa
Možemo samo da se smejemo.

Svakako je otišlo predaleko.
Planeta se kreće nizvodno
U kanalizacioni otvor univerzuma.
Zemlja je okrugla fekalija
Kada neko kaže da je ravna ploča
Uništava mi se po jedan nerv
I po jedna moždana ćelija.
Klinci ne mare za kišu
Ne čuju taj osvežavajući zvuk
Jer su im bubne opne pojedene.
Za to su zaslužni imbecilni pevači
Oni nisu krivi što su provalili igru
Kako doći do usijanih glava.
Ne vređam ih, niti poštujem.
Stojim po strani i posmatram
Šta to rade omladini.

Ali to je samo posao
To je šou biznis
To je današnjica
To je realnost
Uživaju u slavi i smeju se
Kako neko može ozbiljno da shvati
Tu melodiju i tekst.

Dugo sam ćutao
Misleći, pronašao sam mir
U stvari, samo sam punio baterije
Mozak je ponovo aktiviran.

Možda je do kiše.

Oblaci se pružaju u nedogled.
Sterija stoji nepomičan
Drago mi je što ne mora da sluša ovo.
Ironija života je to što ispred vrata pozorišta
Sa njegovim imenom
Sede nerazvijene ličnosti
Klinci koji verovatno nikada neće ni ući
U divne prostorije
I slušaju oličenje šunda i kiča.

Sedim u ulozi kritičara života.
O nekulturi bih mogao
Još čitav život da pričam.
O njima nemam šta
ni približno lepo da kažem.

O kiši sve najlepše.

Stefan Kirilov
 
Poruka
9.221
Ernestu Če Gevari najvećem revolucionaru ovog sveta koga ubi barjantesova puška kleta
O veliki Če Gevara ti kao madjioničar što po svetu čuda stvara
Revolucije diza i razgara i smrdljivi kapitalizam obara
Ti nisi bio željan vlasti, hteo si da pripadneš radničkoj klasi
Ti nisi bio željan ministarskih kabineta, već si se borio za sreću celoga sveta
Da ne bude granica ni medja , da niko nikoga ne vredja
Da ne bude razlike izmedju sela i grada, izmedju umnog i fizičkog rada
Da ljubav svuda vlada i da svako živi od svojega rada
Ti si simbol našega veka, i vera u malog čoveka
Ti izraste u Bogočoveka
Tebe nisu zaplašili američki atomi, ti ustade da se zverski kapitalizam slomi
Vreme nisi da kiseli čeko, već si svima otvoreno reko
Imperijalizam se mora rušiti, više ovako već ne može biti
URA NAPRED U BORBENE REDOVE
Gevara je pao - Gevare su žive
 

Наутилус

Domaćin
Poruka
3.628
Ernestu Če Gevari najvećem revolucionaru ovog sveta koga ubi barjantesova puška kleta
O veliki Če Gevara ti kao madjioničar što po svetu čuda stvara
Revolucije diza i razgara i smrdljivi kapitalizam obara
Ti nisi bio željan vlasti, hteo si da pripadneš radničkoj klasi
Ti nisi bio željan ministarskih kabineta, već si se borio za sreću celoga sveta
Da ne bude granica ni medja , da niko nikoga ne vredja
Da ne bude razlike izmedju sela i grada, izmedju umnog i fizičkog rada
Da ljubav svuda vlada i da svako živi od svojega rada
Ti si simbol našega veka, i vera u malog čoveka
Ti izraste u Bogočoveka
Tebe nisu zaplašili američki atomi, ti ustade da se zverski kapitalizam slomi
Vreme nisi da kiseli čeko, već si svima otvoreno reko
Imperijalizam se mora rušiti, više ovako već ne može biti
URA NAPRED U BORBENE REDOVE
Gevara je pao - Gevare su žive
:ok: :super:
 

Nina

Starosedelac
Supermoderator
Poruka
196.079
Gradinar - Rabindranat Tagore

Nikada ne kažeš reč koju bi trebalo.
Da te ne bih ocenio, izmičeš mi na hiljadu strana.
Da te ne bih pomešao s mnogima, stojiš odvojeno.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje.
Nikada ne ideš putem kojim bi trebalo.

Tvoj prohtev veći je od prohteva drugih, zato ćutiš.
Pritvornom ravnodušnošću ne haješ za moje darove.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje.
Nikada ne uzimaš što bi trebalo.
 

Nina

Starosedelac
Supermoderator
Poruka
196.079
Čekaj me - Konstantin Simonov

Čekaj me, i ja cu doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj me i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge nitko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vreme da se zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek poveruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj i nemoj sesti s njima,
i nemoj piti ništa.

Čekaj me, i ja cu sigurno doći,
sve smrti me ubit neće.
Nek kaže ko me čekao nije
Taj je imao sreće!
Ko čekati ne zna, taj neće shvatiti,
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znaćemo kako
preživjh vatru kletu -
naprosto, ti si čekati znala
kao niko na svetu...
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
44.130
Božanski lik

Okrutnost ima ljudsko srce
a ljubomora ljudsko lice
užas, čoveka božansko obličje
a usamljenost ljudske odore.

Odore ljudske od gvožđa su skovane
obličje ljudsko od vatre je,
lice ljudsko peć je ognjena zapečaćena
a srce ljudsko klisura je gladna

Vilijam Blejk
 

Harmonica

Primećen član
Poruka
880
Srce pak moje, od težnje za znanjem isceljeno,
više nijednom bolu ulaz prečiti neće,
i što je celom rodu ljudskome dodeljeno
želim da i mog bića najdublju srž pokreće,
želim da duhom prodrem u ljudska sva prostranstva
da osećam svu sreću i sav jad čovečanstva,
da tol'ko svoje Ja do njegovoga nadmem
da, ko i ono, konačno i sam padnem.


Johan Volfgang fon Gete
 

Top