Quantcast

Najdraži stih

Полексија

Zainteresovan član
Poruka
139
***
" И није ово варка.
Ја сам ти дала себе,
сву плам што из мене лије,
врелину сваког мог кутка...
И није ми више битно
да ли сам ја још ја
или постојим кроз тебе
док је тог вечног тренутка..."

Драгана Константиновић
 

Наутилус

Domaćin
Poruka
3.628
Деца среће

Човек је имао пса
пса ког је звао Амор
латински то је љубав
човек га хранио пас га лизао
човек је миловао пса
и лизао га кад су били сами
понекад чак и лајао
да угоди
псу
то је мој пас моја љубав говорио је човек
то је мој човек лајала је Љубав
али једног дана
тужног тужног дана
човек је приметио неке ствари
ох... кад једем нешто боље
мање дам свом псу
ох... ако примети
он ће побећи
а ја ћу сам остати
свог пса нећу више имати
своју љубав
моју љубав
...
(Из збирке Сунце ноћи, Жак Превер)

Још једна из исте збирке:

Раута

Само две особе на свету те познају
Раута
само две
али ти знаш многе ствари
ти знаш шта је бонтон прави
оно што треба учинити ти учиниш кад је потребно
учиниш
не даш се молити
учиниш па нестанеш
уђеш у собу кад људи пате
ноћу
милујеш их својом огромном шапом
па одеш
са другаром
кепецом
који носи велику пелерину
има велике планове
кепец
врло често кренете заједно
чамцем око острва
у Морбијанском заливу
понекад поведете и Крокодила
...
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
44.130
Nit mi je srce znalo da ću biti
Osuđen da tu straćim mlado doba
U rodnom, divljem gradu, među jednim
Narodom prostim, kukavnim, kom često
Čudna imena, nauka i znanje
Na smeh su i šalu. Kloni me se s mržnjom.
Ne zbog zavisti, pošto me ne smatra
Većim od sebe, već jer misli takvim
U duši sebe da cenim, iako
Nikad to nikom pokazao nisam.
Ovde provodim godine sakriven,
Sam, bez ljubavi, života, i bivam
Na silu surov u gomili zlobnoj.
Ovde svu ljubav bacam i vrlinu,
Ovde postajem preziratelj ljudi
Zbog stoke što je oko mene. Dotle
Predrago vreme mladosti odleće,
Milije nego slava i lovori,
I čisto svetlo dana i disanje,
Gubim te zalud, bez jedne radosti,
U ovom svetu neljudskom, uz boli,
Suhog života ti jedini cvete.

Đakomo Leopardi
 

Harmonica

Primećen član
Poruka
880
Kažeš: „Poći ću u neku drugu zemlju, poći ću do drugog
mora.
Naći će se drugi grad bolji od ovog.
Svaki moj napor je ovde proklet, osuđen;
i srce mi je – kao leš – pokopano.
Dokle će mi um ostati u ovoj tmini.
Kud god da skrenem pogled, kud god da pogledam,
crne ruševine svog života spazim, ovde,
gde sam proveo tolike godine, proćerdao ih i upropastio.“

Nove zemlje nećeš naći, nećeš pronaći druga mora.
Ovaj grad će te pratiti. Ulicama ćeš se kretati
istim. U istom ćeš susedstvu ostariti:
u istim ćeš kućama osedeti.
Uvek ćeš u ovaj grad stizati. Da nekud drugde odeš – ne
nadaj se –
nema za tebe broda, nema puta.
Kao što si svoj život ovde proćerdao, u ovom tako malom
kutu,
straćio si ga i na celoj kugli zemaljskoj.


Konstantin Kavafi
 

j-a-m-i

Poznat
Poruka
7.042
Dodatak
Dodali smo životu tople, nežne, sočne reči,
kojih se pre nas malo ko setio i osetio na svojoj koži,
pa će dani koji su iza nas biti ispred nas, dok je nas.
Dodali smo životu tvoj smeh i moj smisao za humor,
pa ne može čovek da se ne smeši dok briše suzu,
preteklu od poslednjeg viđenja.
Dodali smo životu malo ljubavi, malo vere, malo nade,
poslednje zalihe nagrebane sa dna srca i dna duše,
pa se pravimo važni, jer smo imali
ono za šta smo mislili da nikad više nećemo imati.
Dodali smo životu mnogo tebe i mnogo mene,
ali manje od cele tebe i celog mene,
pa nam je život takav kakav je
(ne pitaj šta o njemu bez tebe mislim).
Dodali smo životu malo ovoga, malo onoga
i mnoštvo sitnica bez kojih život ne bi bio to što je bio.
Dodali smo životu malo života,
da mu se nađe kada mu budemo nedostajali.

Goran Tadić



https://www.facebook.com/ufi/reaction/profile/browser/?ft_ent_identifier=ZmVlZGJhY2s6MTAxNTY2NDQyODU3MzU5OTQ%3D&av=100001393217085
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
44.130
Da bi umro kod svoje kuće

Da bi umro kod svoje kuće,
otpušten je sa Klinike.

Ali, kući ne ide;
sedi na klupi
u gradskom parku.

Ošišan na jedinicu, izmršaveo,
razmišlja
o nečemu što se davno dogodilo.

Kako ga je majka držala za ruku,
u šetnji pored nakostrešenih
mermernih lavova, u ovom istom

parku, nekad, kad je majka
živela, kad su mermerni lavovi
postojali, iza žbunova žutilovke.

Sa crkvenog tornja sletali su
golubovi, na stazu i travnjak.
Onaj mir i ono gukanje
kad bi sada došli, kad i smrt.

Novica Tadić
 

Fej*

Iskusan
Poruka
6.196
Ana je volela ljude - P.Jevtovic

Realista, a mesečarka...
Oskudna u reči, za one sulude.
Budila se, protezala u mojoj mašti
(koliko je Ana volela ljude?!)

Donosila je studentu boks cigareta.
I škotske tvrdice-rakoje ljute.
Upijala mi je oko u oko.
(da li je Ana volela ljude?!)

Uvlačila mi je zrelost kroz ključaonicu.
Ravnjala mi je krevet (mesto zablude)
Ispraćao sam je, uglavnom, ko guvernantu
i pitao tišinu: dal' voli ljude?

Ana, dobri trener u mom razvijanju...
Sad puštam godinama neka presude,
pošto je probudila mrtvog pesnika,
presuda urla: (ta voli ljude)!

Da li su ljudi voleli Anu?
Dvolične koleginice. Pijačarke grube.
Da li su videle, koliko u sebi
sa svih jezika prevodi ljude!
 

jabajagi

Desert Rose
Poruka
45.721
Ne mogu da skratim...obozhavam stihove Betjkovitja


Kad dođeš u bilo koji grad - Matija Bećković

Kad dođeš u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dođeš vrlo kasno u bilo koji grad
Ako taj grad bude slučajno Valjevo
Gde sam i ja došao
Doći ćeš putem kojim se mora doći
Koji pre tebe nije postojao
Nego se s tobom rodio
Da ideš svojim putem
I sretneš onu koju moraš sresti
Na putu kojim moraš ići
Koja je bila tvoj život
I pre nego što si je sreo
I znao da postoji
I ona i grad u koji si došao.
Kad dođeš u bilo koji grad
Odakle bilo
Iz Veljeg Dubokog ili Kolašina
Ili niotkud sasvim svejedno
Kad odeš od svoje kuće
Bilo kuda
Samo da što pre odeš
I dođeš u bilo koji grad
Recimo Valjevo
Kad god da dođeš
Doći ćeš vrlo kasno
Jer se dugo putuje
Dok dođe u tvoj život
I tu se zauvek zaustavi
Ona koja je prema tebi krenula
Iz velike daljine
Odnekud iz Ruskog Jerusalima
Sa Kavkaza iz Pjatigorska
U kome nikad nije bila
I zvala se kako se zvala
Recimo Vera Pavladoljska
I izgledala kako je izgledala
Kako više niko na svetu ne izgleda.
Kad dođeš u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Jer gradovi su uvek daleko
I u njih se dolazi iz daljine
A svako putovanje se oduži
Jer svi misle jedino o povratku
Mada povratka nema
A ko god odluči da putuje
Mora krenuti jednog dana
Krenuće u ono doba
U koje uvek neko kreće od kuće
Obično u nedelju
Kad si i ti krenuo
A kad god je nedelja
Najčešće si u nekom drugom gradu
A u kojem gradu da budeš
Recimo u Valjevu
Biće to jedini grad
U kome si oduvek bio
I čim si čuo njeno ime
I pre nego što si je sreo
Oduvek si je znao
I voleo već vekovima.
Kad dođeš u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dođeš vrlo kasno u bilo koji grad
Ako taj grad bude slučajno Valjevo
Doći ćeš korakom koji dvostruko odjekuje
Tvojim i batom još nekoga
Ko s tobom putuje
I glas mu ide po vetru
U dan neobičan za to doba godine
Da ni sam nećeš biti siguran
Ni koji je to grad
Ni koji su tvoji koraci
Samo ćeš poznati oni glas
Koji ne ide po vetru
Nego se javlja u tebi
U dan neobičan za to doba godine
Kad nije ni bilo vreme da budeš u Valjevu
U koji si došao kao neznanac
Ne znajući nikoga
Ni grad ni Veru Pavladoljsku
Ni da se zavole najviše
Oni što se znaju najmanje.
Kad dođeš u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dođeš vrlo kasno u bilo koji grad
Svet će postati uspomena na nju
I neće biti ni jednog mesta na zemlji
Gde te neće sačekivati
Ni ogledala u kojem je nećeš videti
Ni plave kose koja nije njena
Ni oblak bez njenog svilenog osmeha
Zapamtio je prostor
Gora i voda
Onakvu kakvu si je prvi put video
U bilo kojem gradu
Recimo u Valjevu
U Karađorđevoj ulici
Između Pošte i Suda
I evo nailazi ono doba godine
Ili tvoga života
Kad su sve žene ona
I nose njenu glavu
Ali ni jedna celu
A ona živi nepoznata među ljudima
Odmara se i od tebe i od svog imena
Ali ma gde živela i ma ko bila
Znaćeš da je to ona
I da ne može biti niko drugi
Jer nikog drugog na tvom svetu nema.
Kad dođeš u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dođeš vrlo kasno u bilo koji grad
Recimo Valjevo
Okružiće te deca kao svakog pridošlicu
I u celom gradu nećeš poznavati nikog
Jer su svi otišli
I s tim bi se nekako pomirio
Ali niko se ne vraća
Sve je gotovo a još nikog nema
Niti ima čvrsti obećanja
Da ćemo se ponovo sresti
I to je ono što najviše zabrinjava
Pa ipak čovek nije manje nego voda
Pa voda ne umire
niti je smrt nešto
Što se na svetu događa po prvi put
I da živimo hiljade godina
Prošle bi kao jedna
Jer godine su tu da dođu i odu
Ali sve što je njino
Nije Vera Pavlodoljska
Koja ti je dala što ni sama nije imala
I uvek bila pomalo u oblacima
I u njih se konačno preselila
Ali dok iko ikom čita ovu pesmu
Ona se rađa sve svilenijeg osmeha
I nema ništa sa grobljem i smrću.
Kad dođeš u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dođeš vrlo kasno u bilo koji grad
Sve će ti biti odnekud poznato
Kao poljubac već davan nekome
U grad ko zna koji
Kad dođeš ko zna kad
I ko zna otkud
Ili Veljeg Dubokog ili niotkud
Sasvim svejedno
Sve će biti isto kao da nisi dolazio
I da uopšte ne postojiš
Jer proviđenje ne žuri
I ništa ne zaboravlja
I ne fali mu ni mašte ni ideja
Da sve poveže i ispuni
Kao što je pisano
Samo ti ne bi bio isti
I ništa ne bi bilo kao što jeste
Da je moglo biti kao što nije
Jer postoji samo jedan grad
I samo jedan dolazak
I samo jedan susret
I svaki je prvi i jedini
I nikad pre ni posle nije se dogodilo
I svi gradovi su jedan
Delovi jednog jedinog grada
Grada nad gradovima
Grada koji si ti
Prema kome svi idu
Da se sretnu sa tobom
Dobro je što si došao
Da se u to uveriš
Baš u Valjevu
I sretneš Veru Pavladoljsku
I čim si je video
Oduvek si je voleo
I unapred oplakivao rastanak
Koji se zbio
Pre nego što si je sreo
Jer postoji samo jedan grad
I samo jedna žena
I jedan jedini dan
I jedna pesma nad pesmama
I jedna jedina reč
I jedan grad u kome si je čuo
I jedna usta koja su je rekla
A po svemu kako su je izgovorila
Znao si da je izgovaraju prvi put
I da možeš mirno sklopiti oči
Jer si već umro i već vaskrsnuo
I ponovilo se ono što nikad nije bilo.
 

Nina

Starosedelac
Supermoderator
Poruka
196.079
Tvoj sam

Ako zelis ljubavnika,
Ucinicu sve da me pitas da to budem Ja.
I ako zelis neku drugu vrstu ljubavi
Nosicu masku za tebe
Ako ti treba partner
Uhvati moju ruku
Ili,ako zelis da me udaris u gnevu
Evo me
Tvoj sam…
I ako ti se prispava na trenutak
Na putu
Ja cu da te vodim
I ako zelis da radis sama,na ulici
Ja cu da se sklonim
Ako zelis oca za svoje dete
Ili bi samo da se sa mnom setas
Po pesku
Tvoj sam….

Leonard Koen
 

Nina

Starosedelac
Supermoderator
Poruka
196.079
Ostavila bih te ja
konacno,
da to zavisi od mene,
ali od mene ne zavisi
nista
osim,mozda,da li ce sutra
granuti sunce
ili ce se prosuti dazd
iz mojih ociju.

Otisla bih ja,
daleko ,
u potragu
za Atlantidom
ili za Nedodjijom,
u Legiju casti
ili u hodocasnike,
kada bih bila sigurna
da te bar tamo
necu sresti.

Zaljubila bih se ja,
ponovo,
da je to u mojoj moci,
da nije svaki deo ovog tela
obelezen mojom ceznjom
za tobom
pa zapecacen sa devet pecata
koje jedino tvoje usne
mogu rastopiti.

Predala bih se ja,
drugom,
da sam te bar u snu poljubila,
da me je tvoja ruka milovala
bar jednu noc,
i znala bih,
ma gde bila,
kome pripadam sva,
od vrha do dna,
od nastanka do nestanka.

Ostavila bih te ja,
zauvek,
kada bi se oni golubovi
vec jednom odselili
sa susednog krova,
jer bi sa njima
odletela i moja dusa
koja jedino zbog tebe
na zemlji obitava.
V.Milicevic
 

@neno@

Primećen član
Poruka
575
LJUBAV JE LIJEPA KADA SE KRADE

Dođi mi, dođi iznenada,
k´o rani behar trešnje cvijetne.
Došumi spretno k´o nekad davno,
u mirne tople noći ljetne.

Potrči kradom, skrij se od drugih,
kad selo zaspi u smiraj dana,
a onom našom stazom tajnom,
od drugih skrita, a nama znana.

Preskoči potok, pretrči lug,
obiđi šume kroz livade,
korakom hitrim, jelenu sličan –
ljubav je lijepa kada se krade.

Nebo ću molit´ da skloni zvijezde,
Vlašići braća neka te prate,
Danici sjajnoj prekriću lice,
krišom joj šapnut´ da pazi na te.

U džep kaputa sakriću Mjesec,
da ne bi sij´o skinut mu plašt,
lipa će zemlji saviti grane
i niko neće primjetit´ nas.

Ljubi me, ljubi voljeni moj,
nemoj da brojiš minute ni sate,
noćas mi sebe podari cijelog,
dajem ti ljubav čuvanu za te.

Pehari vina nek budu usne,
drhtava tijela žerave dvije,
jedno za drugo stvoreni mi smo,
ljubav je lijepa kada se krije.

Drhtaće tijela, treptaće snaga,
a tajna ljubav kroz vene teći,
ostavi šapat u mojoj kosi,
nek´ nema kraja skrivenoj sreći.

A kada prvi pijetli se jave,
kradom se vini kroz livade;
Gospod je spreman oprostit´ grijehe,
ljubav je lijepa kada se krade.

Zorka Čordašević

Nazad na vrh Ići dole
 

@neno@

Primećen član
Poruka
575
J E L E N A,
LEPO TI STOJI IME


Meni su rekli da ne postojiš
U pričama sa lepim krajem,
A ti se, srećo, u zvezde brojiš,
Sa posebnom lepotom i sjajem.

Meni su rekli da si od dima,
Da si od pene, magle i stakla,
A ja sam shvatio da te ima
Kad god si me prstom dotakla

Jelena, lepo ti stoji ime
kao na usni osmeh izatkan,
Jelena, poljupcem osvoji me,
I biću tvoj princ odabran.

Meni su rekli da ne usrećuješ
One koji ti usne požele,
A meni noću snove posećuješ
i golicaš srce osmehom anđele.

Meni su rekli da si od kamena
Kao sibirska stepa ledena,
A od tvog dodira i nežnog ramena
Otvaraju se vrata ljubavnog EDENA.

Jelena, lepo ti stoji ime
Kao u mladih trešanja zrenje,
Jelena, otopi iz duše mi zime,
I budi lepa kao priviđenje.

Tode Nikoletić
 

Nina

Starosedelac
Supermoderator
Poruka
196.079
Tvoja dusa cuti i govori

Zbog tebe sam oboleo u sebi
gde si ti
I ne smem te vise videti
A gledao bih te
do dna vremena
koje cinis trenutkom
trenutkom sto je vecnost po tebi

Tvoje prisustvo brise staze moje tisine
po kojima lutam u tvome odsustvu
Nemoj da te vidim
Hocu da te naselim zivim sobom
i da prestanem izvan sebe ici tvojim zivotom

Pre nego iz mene moju svest izvedes
daj da te spoznam kao istinu
Pre nego neznano odsumi moj sluh
da te cujem
kao glas koji me na svet dozvao
I pre nego utopim te u svoj vid
da te vidim
kao svetlo koje ostaje u sebi

Traziti te ne znaci ziveti
vec slep moliti gluve ove predele
da se tobom napune
Videti te ne znači umirati
vec rvati se sa senama mutnoga sna
u kome ti iscezavas

Imati te ne znaci hraniti se
vec gladnim grlom tamaniti voce
i zednim grudima presusivati izvore
Izgubiti te ne znaci osiromasiti
vec bojati se pustosi
i naslucivati bedu
koju za sobom ostavljas.

Josip Pupacic
 

@neno@

Primećen član
Poruka
575
NE ŽELIM

Ne želim noćas da me budite,
Da mi u snove dirate,
Jer ja znam šta cu sanjati,
Jer ja znam o čemu cu maštati...

Ne želim ni da mi smetate,
Ni da me ista pitate,
Samo me pustite,
Da sanjam i maštam o njoj...

Dopustite da uživam,
Moja duša opet o njoj sniva,
Moje srce opet se probudilo,
Da je bar u snovima imam...

M. Gorki
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
44.130
DA SE VRATE

Jedna sveća je dovoljna. Njena titrava svetlost
bolje pristaje biće prijatnije
kad Senke se vrate Senke Ljubavi.
Jedna sveća je dovoljna. U mojoj sobi večeras
nek ne bude svetlosti mnogo. U sanjarenju sasvim
i u nagoveštaju, i sa to malo svetlosti -
u sanjarenju tako viziju ću prizvati
da Senke se vrate Senke Ljubavi.

Konstantin Kavafi
 

Nina

Starosedelac
Supermoderator
Poruka
196.079
...sanjas
opet sanjas
sto ce ti sva ta prostranstva
ljubav neznana
sta ce ti jad posle svega
prozor otvoren u nigdinu
zrela pahulja snega
sanjas li sanjas
budalo nepopravljiva
tragacu srece....

Z.Krznaric
 

@neno@

Primećen član
Poruka
575
Najljepša odjeća na ženinom tijelu su ruke muškarca kojeg voli..

Zato.. obuci me.. po svojoj želji..
Odakle ćeš krenuti? To prepuštam samo tebi..
Želim da budem lijepa da se svidim i tebi i sebi.

Obuci mi haljinu prstima
neka bude neki smjeli kroj..
usnama zakopčaj je
da lako ne sklizne na pod..

i čarape mi odaberi,
evo stopalo izvijam, kreni ka meni
Lagano samo
da ne pukne ni jedan šav
kada zakoračim ka tebi..

Prošetaću haljinu svoju
kroz postelju našu vrelu
nek tako obučena..
dočekam s tobom i zoru bijelu

Dunja W.
 

Fej*

Iskusan
Poruka
6.196
..."
Ne želim da budem pesnikinja jer pesnici kao psi rečima obeležavaju
svoju teritoriju
Hoću da budem neko ko uči samo od reči

Ne želim da pišem radi pisanja već zbog osećanja slobode u sebi
Pisati radi pisanja znači biti poput pesnikâ zatvorenih u kaveze svojih stihova

Neću da navlačim zavese od stihova preko onog što je tako blisko
Svakom reči želim nežno da izbegavam nevidljivi poljubac sveta

Ne želim da vezujem stihove za sadržaj da galame komercijalnim metaforama
Već samo prazninom između rečenica da izrazim pogled ka tebi..."

I Pismo Bašu -Ewa Zonnenberg
 

Fej*

Iskusan
Poruka
6.196
Madrid

6

otuđen čak i jezik
i oruđe ironije
besa i argumentacije
ovo telo
ono što jesam
što sam bio
isparava, nestaje
dok nova izmišljotina
odugovlači da nastavi
sa svojim novim jezikom
da zauzme sve prizvuke
i da konačno bude
ovo i ono.

ne, ja nisam više ono
a još nisam ni ovo. - VALERIO KRUČANI
 

Наутилус

Domaćin
Poruka
3.628
..."
Ne želim da budem pesnikinja jer pesnici kao psi rečima obeležavaju
svoju teritoriju
Hoću da budem neko ko uči samo od reči

Ne želim da pišem radi pisanja već zbog osećanja slobode u sebi
Pisati radi pisanja znači biti poput pesnikâ zatvorenih u kaveze svojih stihova

Neću da navlačim zavese od stihova preko onog što je tako blisko
Svakom reči želim nežno da izbegavam nevidljivi poljubac sveta

Ne želim da vezujem stihove za sadržaj da galame komercijalnim metaforama
Već samo prazninom između rečenica da izrazim pogled ka tebi..."

I Pismo Bašu -Ewa Zonnenberg
Писмо од Баша

У шаци имаш сумрак
Не отварај је јер ћеш уплашити тишину

Пружам ти воду
А ти размишљаш о кладенцу уместо да угасиш жеђ
 

Top