Quantcast

Najdraži stih

Fej*

Domaćin
Poruka
4.492
Čežnjama ljubavi svoje dajem ti boju i oblik.
Ti si moja, moja, ti koja obitavaš u mojim beskonačnim snovima!
Tvoja su stopala ružičasto rumena od ognja mog čežnjivog srca, ti koja žnješ moje večernje pesme!
Tvoje su usne gorkoslatke od ukusa vina mojih patnji.
Ti si moja, moja, ti koja obitavaš u mojim usamljenim snovima!
Senkom svoje strasti zacrnio sam oči tvoje, stalna gošćo u dubinama moga pogleda.
Vezao sam te, dragana, i uhvatio u mrežu svoje svirke.
Ti si moja, moja, ti koja obitavaš u mojim besmrtnim snovima! -Tagore - Gradinar
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
40.362
Магистрале

Нека ме недостојног ветар обавије
Жалбо црних птица и тужне похвале
Некога света тешке сене пале
Шта је то што се у дну песме крије?

Лепи мој дане с душом елегије
Тражим почетак сјај и сате стале
Кад су ти две тужне птице вечност дале
Пред вратима иза којих простор гњије.

Ту изгубљено сећање пустињу храни.
И крај ватре којом не хране се дани
Закопани лелек и ненађено благо стоје.

Љубави моја мртва а ипак жива
О све што прође вечност једна бива
И нема мене ал има љубави моје.

Бранко Миљковић
 

Eurus

Aktivan član
Poruka
1.926
Na obali Pacifika

Morala sam otići čak do Pacifika
prepustiti tijelo valovima
U okean treba ulaziti oprezno
to mi govore dva starca na obali
ne sjede tu krpeći ribarske mreže
tek su slučajni šetači, sunce im bije u oči
Ne znaju da čeznem za tim udarom
valovi suprotstavljeni mom tijelu
Pijesak je sitan
U školjkama su učahurene tvoje riječi
nemam kliješta kojim bih ih otvorila
i zatim polako jednu po jednu ulijevala u moje uši
dobro je
nisam zalud pretrčala preko bijela svijeta
Pacifik je nježan, ugodne temperature
juni je mjesec
palme nude polovičnu utjehu
tražim je i od soli
da je noć njene molekule bi bile krijesnice u zraku
Ipak to mjesto, ta široka obala nije sasvim nepoznata
sanjala sam je toliko puta
tragajući za načinom da pobjegnem od tebe
nisam očekivala da će me u pijesku dočekati tragovi tvojih stopala
Zato koračam bez zastajkivanja
dajem se okeanu
usrdno me guta
tu samo si obris, nejasna sjena
izjela te sva ta sol
lako bi mogao biti i morski pas
grizete isto
koža se razdire
i krvari
Pacifik gubi nešto od svog plavetnila
na njegovim kapcima sam prljava fleka
ne uznemiruje me ta smrt
Pod vodom ionako
ni smrt ni riječi nemaju značenja

U Dominikanskoj republici


ne znaš da jednom smo otišli u Dominikansku republiku
i živjeli tamo do kraja života
u drvenoj kući na plaži
na našu verandu su slijetali kanarinci
u njima je pjevalo sunce
ti si bio ribar
ja sam bila tvoja žena
noći su bile crne
nad krevetom je mreža
štiti nas od insekata
tijela su nam znojna
sapletena jedno u drugo sijaju u mraku
kao tijela riba
ti si se tada zvao Pablo
ja sam bila Juanita
tvoje ruke tvrde od soli
sve do zore predu po mojoj koži
prebiru
upiru da omekšaju kosti
nebo je đevđir
kroz njega propadaju zvijezde
liče na svice dok umiru u travi
neku drugu noć
nad našom kućom
plamti tropska oluja
i ja postajem Pablo
da osjetim kako je biti u tebi
sakriti se u tvojoj toplini
unutra
krov propušta kišu
po nama teče rijeka
to je naša rijeka
iako, nismo se navikli nositi sa slatkom vodom
mi smo ljudi od soli
ujutro pijemo rum
da nam bude lakše
nikome nismo ništa dužni
ne postoji svijet
niti drugi ljudi
postoji samo obala
raznjihano more
i mogućnost
da se jedno u dugom utopimo

Senka Marić
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
40.362
Tišina

Kad god odem na rijeku
sjetim se Virginije Wolf
i kako je ušetala u vodu
kao u predsoblje čežnje.
Volim teoriju po kojoj
nijedna rijeka nema ušće
i da su sve rijeke
zapravo jedna ista rijeka
i da su jedno s morima.
Kopno je prostor
skrivenih rijeka i mora.
Mi plutamo
nad hodnicima punim vode.
Volim zvuk, koji stvara kamen
kad dotakne vodu
i mali procjep, koji se,
samo na trenutak,
stvori na njenoj površini
i koji mi omogućava da zavirim
u drevnu tajnu tišine
koju, poput prstiju kipara,
oblikuje sva ta neprekidna voda.

Marko Tomaš
 

Nastia

Domaćin
Moderator
Poruka
4.329
Kakva si da si, dođi; ne oklevaj pri oblačenju.
Neka ti je kosa raspletena, i rezdeljak
Zamršen, i jelek otpučen, šta to mari.
Kakva si da si, dođi; ne oklevaj pri oblačenju.

Dođi hitrim koracima po travi.
Ako rumenila s tvojih nogu nestane, jer je rosa pala,
Ako se prstenovi oko tvojih nogu rašire,
Ako biser poispada iz tvoje grivne, šta to mari.
Dođi hitrim koracima po travi.

Gle, oblaci se na nebu gomilaju.
Jata ždralova doleću sa dalekih obala,
I vetar duše na mahove preko pustinje.
Preplašena marva beži pojatama u selu.
Gle, oblaci se na nebu gomilaju.

Zalud užižeš žižak na stolu radi svoga gizdanja –
Dršće i gasi se na vetru.
Ko vidi da na kapcima tvojim nema crnila?
Oči su tvoje tamnije od tmurnih oblaka.
Zalud užižeš žižak na stolu radi svoga gizdanja –
Dršće i gasi se na vetru.
Kakva si da si, dođi; ne oklevaj pri oblačenju.

Ako venac za kosu tvoju nije još ispleten, šta mari;
Ako lančić oko tvoga lakta nije zapučen, neka ga.
Nebo je pokriveno oblacima – pozno je.
Kakva si da si, dođi; na oklevaj pri oblačenju.


Rabindranat Tagore
 

*pustinjakinja

Iskusan
Poruka
6.966
Duša ti je bila

Duša ti je bila
otvorena, svetla
tako da ne mogoh
nikad u nju ući.

Okušah prečace
uzane, prolaze
strme i opasne.
Al tvojoj se duši
pristupiti moglo
putevima širokim.

Tražio sam k tebi
uska vrata duše,
al duša ti beše
tako otvorena,
da nikakvih vrata
na njoj nije bilo.

Gde je počinjala?
Svršavala, gdje je?
I ostadoh tako
zauvek sedeći
tu, na zagonetnom
pragu tvoje duše.

Pedro Salinas
 

get the gringo

Zainteresovan član
Banovan
Poruka
194
Progoni me Demon kroz moja bespuća,
Lebdi oko mene kao vazduh, svuda;
Prodire u srce i razara pluća,
Ispunjava mi dušu čežnjom večnog bluda.
Znajuć da Umetnost ljubav mi je prava,
Uzme katkad oblik divnog ženskog bića,
I pod izgovorom, lažnim, privikava
Moje vrele usne na beščasna pića.
Vodi me daleko od Božjega oka,
Bez daha i lomna, na pučinu sinju
Dosade što zjapi pusta i duboka;
Baca mi u oči smušene od bdenja
Zamazane krpe, rane, golotinju,
Sav jezivi pribor i stroj Uništenja!

Šarl Bodler
 
Poruka
7.040
Zaista zivim u mracno doba,
u doba straha, nevolje, groba...
Ne vidim nigdje bezbrizno celo,
stablo ne lista, grc prolazi tijelom.
A covjek u onom sto glasno se smije,
samo sto djete ubijeno nije,
nedjela, zlocin, nepravda svuda,
kako da budem sretan i mudar,
celija hladna moja je soba...
Zaista zivim u mracno doba
Zaista zivim u mracno doba
u doba straha, nevolje, groba...
kako da jedem kad drugi su gladni,
bosi i goli, siromasni jadni...
Svoju bih casu zednome dao,
al zedj je duboka, i sve je to malo...
nasilje, jauk, svuda se cuje,
bijes u nama probada, ruje,
celija hladna moja je soba...
Zaista zivim u mracno doba
Zaista zivim u mracno doba
u doba straha, nevolje, groba...
Stare me knjige mudrosti uce,
prijatelj budi onom sto tuce...
Onom sto muci, onom sto vjesa,
a taj se s nozem slika kraj lesa...
Ali ja necu robovat', patit',
udarac moram udarcem vratit'
Bertold Breht
 

Fej*

Domaćin
Poruka
4.492
Није то навика да се нечем вратим –
– Илузија да све могу да обришем,
Није жеља да подне, да ноћи скратим,
Нити рефлекс на досадне јунске кише.

Јесте то потреба да се нешто мења –
– Тишина која дође после олује,
Јесте то грижа тешка ко трећа смена,
Ko извињење које нема ко да чује. Марко Поропатић
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
40.362
Ono što možeš

Ako baš ne možeš od svog života da učiniš
ono što hoćeš,
pokušaj bar da postigneš
ono što možeš: ne unižavaj ga
prečestim druženjem sa svetom,
silnim izlascima i razgovorima.

Ne unižavaj ga razbacivanjem,
čestim razvlačenjem i izlaganjem
svakodnevnoj gluposti
veza i susreta
da ne postane dosadan kao da je tuđ.

Konstantin Kavafi
 

skriboman

Aktivan član
Poruka
1.251
Grižnja savjesti
Kad ćeš ti da spavaš, Ijepotice mračna,
Na dnu spomenlka od crna mramora,
Pa ti stan i krevet budu jama plačna
Od kiše i rupa tijesna, bez otvora;
Kad će kamen – tišteć plašljive ti grudi
I bokove koji za mekoću znaju -
Pr’ječit srcu tvome da se, želeć, budi,
A nozi da trči putem, k Dogođaju:
Grob, taj pouzdanlk sanje mi beskrajne
(Raka razumije pjesnika), u vajne
Noći bez sna, r’jet će: “Da l’ ti vr’jedi sade,
Kurtizano jadna, što ne upoznade
Za čim mrtvi plaču?” – I na te crv će sjesti,
l kožu ti točit ko grižnja savjesti.
Bodler
 

Наутилус

Domaćin
Poruka
3.563
Плаши ме да ми недостаје
Једна даска у глави

И још ме плаше
Да ће ме сахранити
У сандуку од три даске

Плаше ме а не слуте
Да ћу без четврте даске
Ја њих уплашити

Хвали ми се весела луда
Из наше улице

(Луди излаз, Попа)
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
40.362
Analiza

Tako je nestvarna pomisao o tvom biću
Što mi se javlja dok te gledam, kada
Oči svoje utopim u tvoje, gubim ih iz vida
I ništa u mom pogledu ne ostaje, i tvoje se telo
Udaljuje daleko, daleko od moga pogleda,
A predstava o tvom biću ostaje sasvim blizu
Pomisli da te gledam, i blizu poznanja
Što čini da shvatim ko si, iz proste činjenice
Da sam te svestan ja gubim predstavu o samom sebi.
I tako, dok se pretvaram da te ne vidim, ja umišljam Opsenu svog doživljaja i
sanjam:
Ne vidim te, ne vidim ništa niti znam
Da te vidim, a ne znam čak ni ko sam, dok se smejem
Iz dubine ovog tužnog sutona u sebi
U kome osećam da sanjam ono što osećam da jesam.

Fernando Pesoa
 

tamara blagojevic

Primećen član
Banovan
Poruka
768
Ono što možeš

Ako baš ne možeš od svog života da učiniš
ono što hoćeš,
pokušaj bar da postigneš
ono što možeš: ne unižavaj ga
prečestim druženjem sa svetom,
silnim izlascima i razgovorima.

Ne unižavaj ga razbacivanjem,
čestim razvlačenjem i izlaganjem
svakodnevnoj gluposti
veza i susreta
da ne postane dosadan kao da je tuđ.

Konstantin Kavafi
naj bolja poema ikad' :worth:
samo što se ništa nerimuje :rida:
 

Fej*

Domaćin
Poruka
4.492
Halil Dzubran - Pesma cveta


Ja sam ljubazna reč
Izgovorena i ponavljana
Glasom Prirode;
Ja sam zvezda što pade s'
Modrog svoda na zelenu prostirku.
Ja sam dete Zemlje
S kojom je Zima zanela;
Koju je Proleće na svet donelo; Ja
Odrasla sam u krilu Leta i
Spavam u postelji Jeseni.

Zorom zajedno s lahorom
Najavljujem dolazak svetlosti,
Uveče pridružujem se pticama
Da oprostim se od nje.

Ravnice su ukrašene
Mojim prelepim bojama, a zrak
Prožet je mojim miomirisom.

Kad utonem u san, budno oko
Noći stražari nada mnom, a kada se
Probudim, promatram sunce, koje
Jedino je oko dana.

Ispijam rosu kao vino, prisluškujem
Glasove ptica, i plešem
U ritmu lelujanja travki.

Ja sam dar ljubavnici; ja svadbeni sam venac;
Ja sam podsetnik na trenutak sreće;
Ja posljednji sam dar mrtvima;
Ja sam delić veselja i delić žalosti.

Moj je pogled uvek uperen visoko da bih gledao
Samo u svetlost,
Nikada ne pogledam dole da promotrim
Svoju senu.
I to mudrost je koju čovek mora steći.
 
Poruka
7.040
U gradove dođoh za vrijeme buna,
u njima je vladala glad.
Posvuda mnoštvo, neredi, pobuna...
Lopov na vlasti,
izdajnik, gad...

I tako prolaze dani,
na zemlji što su mi dani...

Ljubav je kratka, i ne znači mnogo,
dok jedem, spavam i brojim sate,
sve što mi smeta - odgurnem nogom,
pucnjave sanjam i atentate...

I tako prolaze dani,
na zemlji što su mi dani...

U gradove dođoh, prljava legla,
da krvniku ugrozim vlast,
što manje riječi, revolver u njedra,
da me ne oda vlastiti glas !

I tako prolaze dani,
na zemlji što su mi dani...

Sile su slabe, cilj u daljini,
lomača, lanci i oganj u noći
u ovoj magli, močvari, tmini,
padaju silni, padaju moćni..

I tako prolaze dani,
na zemlji što su mi dani...

Drago Mlinarec
 

*pustinjakinja

Iskusan
Poruka
6.966
Allen Ginsberg ~ Urlik

( teško je nešto ovde izdvojiti...)

I

"... ritam misli u njegovoj goloj i bezgraničnoj glavi,
ludak skitnica i anđeo daju ritam Vremenu, nepoznati, ipak ovdje ostavljaju što bi se
moglo kazati u vremenu koje dolazi nakon smrti,
i vaskrsli u sablasnoj odjeći džeza u sjenci orkestra zlatnih truba koji su oduvali patnju
američkog golog uma za ljubav eli lamma
plač sabacthani saksofona naježio je gradove sve do posljednjeg radija
u apsolutnom srcu pjesme života koja je iskasapljena iz njihovih tijela koja će biti
dobra za jelo hiljadu godina.


II

...Koja sfinga od cementa i aluminijuma je jakim udarcem otvorila lobanje i pojela im
mozgove i maštu?
Moloh! Samoća! Prljavština! Ružnoća! Pepeljare i pribavljeni dolari! Djeca vrište ispod
stepenica! Dječaci jecaju u vojskama! Starci ridaju u parkovima!
Moloh! Moloh! Košmaru Moloha! Moloh bez ljubavi! Mentalni Moloh! Moloh težak
porotnik ljudima!
Moloh neshvatljiv zatvor! Moloh izukrštan kostima bezdušan zatvor i Kongres tuge! Moloh čije su zgrade osuda! Moloh ogroman kamen rata! Moloh preneražene vlade!
Moloh čiji je um čista mašinerija! Moloh čija je krv novac! Moloh čiji su prsti deset
vojski! Moloh čije grudi su ljudožderski dinamo! Moloh čije su uši zadimljeni
grob!
Moloh čije su oči hiljade slijepih prozora! Moloh čiji neboderi stoje u dugačkim ulicama
poput beskonačnih Jehova! Moloh koji proizvodi snove i grakti u magli! Moloh
čiji dimnjaci i antene krunišu gradove!
Moloh čija je ljubav bezgranično ulje i kamen! Moloh čije su duše električna energija i
banke! Moloh čije je siromaštvo avet genija! Moloh čija je sudbina oblak
bespolnog hidrogena! Moloh čije je ime Um!
Moloh u kome sam sjedim! Moloh u kome sanjam Anđele! Ludilo u Molohu! Pušači
***** u Molohu! Nedostatak ljubavi i muževnosti u Molohu!
Moloh koji je rano ušao u moju dušu! Moloh u kome sam svjestan bez tijela! Moloh koji
me plaši rođenom ekstazom! Moloh koji sam napustio! Probudi se u Molohu!
Protok svjetlosti na nebu!
...

III

"...imaginarni zidovi se ruše
O, mršave legije što trčite vani
O, zvjezdama posuti šoku milosti vječni rat je ovdje
O, slobodo koja si zaboravila veš slobodni smo.
S tobom sam u Roklandu
U mojim snovima šetaš sav mokar od plovidbe morem američkih auto – puteva u suzama na vratima moje kolibe u Zapadnoj noći . "
 

Necronomicus

Zainteresovan član
Poruka
117
Zbogom, komandante!


Naučili smo da te volimo
još u prošlosti
gde se sunce tvoje hrabrosti
približilo smrti....

Ovde ostaje jasna
i nežna prozračnost
tvoje drage [voljene] ličnosti,
komandante Che Guevara....

Dolaziš spaljujući povetarac
sa sve prolećnim suncima
i postavljaš zastavu
svetlošću svog osmeha.....

Ovde ostaje jasna
i nežna prozračnost
tvoje drage ličnosti,
komandante Che Guevara....

Kao revolucionar
koji rukovodi novom kompanijom
u kojoj se očekuje
čvrstina tvoje oslobadjajuće ruke....

Ovde ostaje jasna
i nežna prozračnost
tvoje drage ličnosti,
komandante Che Guevara....

Nastavićemo dalje,
nastavljamo kao da si tu s nama
i zajedno sa Fidelom kazemo ti:
zbogom, Komandante!

Ovde ostaje jasna
i nežna prozračnost
tvoje drage ličnosti,
komandante Che Guevara....
#######

Zbogom, tu smo !
 
Poslednja izmena:

Nina

Starosedelac
Supermoderator
Poruka
191.954
Kakve li su tvoje misli
dok ja smišljam
kako da te pitam za njih
za te misli
sakrivene
iza tvoga mirisnog lica
na koje se privikavam
Eto ležiš
Evo ležim
oko nas je besposlena romantika
nož u zidu
i haljina tvoja njime
samo meni na videlu
prikovana
ja slušam tvoje srce
ono mojoj ljubomori malo kaže
ja hoću tvoje misli
ja hoću da uništim zadnju kap
u tvom tajnom kapilaru
gde se krije
povremeni san o njemu
o detinjstvu
o slobodi
ja hoću tvoje misli
sakrivene
iza tvoga opasno lepoga lica
na koje se ubistveno privikavam
A ti ćutiš
Nema leka

Duško Trifunović "Teška bolest"
 

Fej*

Domaćin
Poruka
4.492
"...
Sada smo konacno spremni nastaviti ovo putovanje
i usput smireni u beskonacnosti uzivati,
a darove sakupljene u prostoru plodnih kisa
prihvatiti kao ponudjene stvari, za pamcenje.
Prihvatimo, jer smo posebnom vatrom rasplamsani
i zbog toga izgaramo i milujemo toplinom.
Ne postojimo u papirnatim mislima,
niti u svim onim staklenim drangulijama
i ljubavnim pricama sto ih suzama rastacu. ..." Z.K
 
Top