Quantcast

Najdraži stih

Poruka
7.357
Tražim pomilovanje

Tražim pomilovanje za zgužvane misli
Za one koji se izgubili
i svoje srce stisli.

Za one koji klecaju pod teretom svog bremena
I koji ne znaju da za sve treba vremena
Za one koji hoće da na prečac
Postignu mnogo.

Tražim pomilovanje za one koji bježe od života
I koji su zaslijepljeni idejom
Da postoji divota
Jedino izvan naše planete
Za one koji bježe kao dijete
Kad se pred njima ukaže problem
Kojem u oči treba pogledati.

Tražim pomilovanje za one koji sami sebe ne razumiju
Nije zato što ne umiju
Već zato što su se udaljili od sebe
I što njihovo srce težak teret grebe
Što su ga sami sebi natovarili.

Žak Prever
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
34.040
Тајна

Тај осећај страха, што у мени расте,
Како ме је нашȏ баш у ове дане,
Кад кровови трошни дочекују ласте
И кад зумбул гледа где листају гране.
Тај осећај страха, што у мени расте,

Кȏ с пролећа воде, кȏ црни облаци,
Да л' крије у себи смрт што ме полази?
Ил то прошлост моја — моје душе зраци —
Без покрова свога парадно пролази,
Кȏ с пролећа воде, кȏ црни облаци?

Можда ме то зову моје наде драге,
И мој дух оставља овај плач долина?
Ил' је то опело за већ мртве снаге
И последњи поглед заспалих дубина?
Можда ме то зову моје наде драге,

И залазак славе и љубави старе
Уз осмехе цвећа и песму ветрића?
Ил' судбина за ме спрема нове даре
И гробове нове, пакао открића,
И залазак славе и љубави старе?

Ил' осећај страха то има да значи
Мог несрећног рода пораз свију снова?
Ил' то ужас прича, разум да се мрачи,
Да ја ступам сада у свет без болова?
Ил' осећај страха то има да значи

Да ће срце моје пропасти у тами,
Кȏ звезда у блату, кȏ глава на пању,
И вампири да ће становати сами
У моме смејању и моме плакању,
И срце ће моје пропасти у тами.

Владислав Петковић Дис
 

Urvan Hroboatos

Iskusan
Poruka
5.224
August Šenoa | Oj, budi svoj

Oj, budi svoj! Ta stvoren jesi čitav,
u grudi nosiš, brate, srce cijelo;
Ne kloni dušom, i da nijesi mlitav,
Put vedra neba diži svoje čelo!
Pa došli danci nevolje i muke,
Pa teko s čela krvav tebi znoj,
Ti skupi pamet, upri zdrave ruke,
I budi svoj!

Oj, budi svoj! Znaj, tvoja glava mlada
Nebolike ti zlatne sanke budi,
Ko sivi soko uzvini se nada,
Al svijet je svijet, i ljudi tek su ljudi
Da, zbilja goni s uzglavlja te meka,
U sebični te zovuć svijeta boj;
Ma što te, brate, u životu čeka:
Ti budi svoj!

Oj budi svoj! Taj svijet ti nije pako,
Ni raj ti nije; rodi trnom, cvijetom;
Ni desno, ni lijevo, da se nisi mako,
Već ravno pođi, dok te nosi, svijetom;
Koracaj bez obzira krepko, živo,
Sudbina dok ne rekne tebi;
Stoj!I pravim drži pravo, krivim krivo,
I budi svoj!

Oj, budi svoj Ta Božja ti je zamet,
Al” Bog sve mrzi što je laž i varka;
I neka ti ja vazda vedra pamet,
I srce vrelo, duša čista, žarka;
Nek ravno um i srce važu,
Tek tako bit ćeš čovjek, brate moj!
Da zli i dobri ljudi smjerno kažu:
Da, on je svoj!

Oj, budi svoj! Al” brat si budi braći,
I radi za svijet, al’ ne slušaj pljeska;
I ljubi svijet, al’ ne nadaj se plaći,
Jer hvala ljudska voda je vrh pijeska,
U tvojoj svijesti hvala ti je trudu,
S poštena lica teče pošten znoj,
I nijesi, brate, živio zaludu,
Kad jesi svoj.

Oj budi svoj, i čovjek ljudskog zvanja!
Pa diži čelo kao sunce čisto;
Jer kukavica tek se rđi klanja,
Tvoj jezik, srce nek su vazda isto.
Za sjajnim zlatom ko za Bogom gledi
Tek mićenika ropskih podli roj;
Ti gledaj, da l’ i duša zlata vrijedi,
Pa budi svoj.

Da, budi svoj! Pa dođe l’ poći hora,
Gdje tisuć zvijezda zlaćanih se vije,
Kad čovjek račun si završit mora,
I ti ga svršuj, nek ti žao nije,
Jer tvoje srce šapnuti će ti:
Oj mirno, brajne, sad si račun zbroj!
Poštenjak, čovjek na zemlji si bio,
Bio si svoj!
 

Urvan Hroboatos

Iskusan
Poruka
5.224
Ivan Mažuranić: JAVOR

Gdi je ono uzraso javore
Ispod brda, u dolini tamnoj,
U sred drača i tvrda kamena,
Ni na vodi ni na bijelom danu?

Gusta ga je magla pritisnula,
Pobratime, kano sinje more,
Da ga žarko i ne vidi sunce.
A vrh njega brdu na prisoju,
Tu se vise brijesti i jablani,
I gizdavi hrasti od vijeka,
Te se uz njih vite loze penju
I rumeno proiznose grožđe.
Tud se ori bleka od ovaca
I sviroka mladog čobanina,
Žubor ptica i žamor vjetrica.

Sam se javor sobom razgovara:
"Avaj meni do boga miloga!
Što sam tužan sreći sakrivio,
Te me huda u dolinu vrže
U sred drača i tvrda kamena,
U sred magle i debela hlada,
Ter se jadan ukrijepit ne mogu,
Ni pomolit glavu na vidjelo.
Kamen ne da, da u zemlju rastem,
Magla ne da, da se u vis dižem,
A drač ne da, da ukrijepim snagu,
Već mi pije krvcu iz njedarca.
Il sam drvo, ko što drvje nije,
Te ne vrijedim, da po svijetu gledim?
Il je moje srce od kamena
Ter ne može dobra zaželjeti,
Ni priljubit dana bijeloga,
Ni pram jasnom nebu uzletjeti?
Da je prvo, otkuda mi grane?
Otkuda mi žile i korenje?
Otkuda mi ova kosa rusa,
Rusa kosa od uvela lista?

Da je drugo, drugo bit ne može,
Jer što zborim, to i srce želi,
A što želim, to i ustim velim.
Ajde dakle, jadno srce moje,
Kupi sile što najviše možeš,
Tere tvrdi u zemlji korenje
I razgoni stanovno kamenje;
Ne bi li nam bog i sreća dala
Da i jasan zrak se podignemo
I vedrije nebo ugledamo
Nit se plaši, tužno srce moje,
Ne plaši se tvrdoga kamena,
Nit se plaši drača bodljivoga,
Niti magle, ni debela hlada:
I okupi po žilama krvcu,
Već pomeni boga velikoga
Te se ne daj, već na nebo gledaj!

Što nam kobne uskratiše zvijezde,
To nam, srce, osvojiti treba
Svojom snagom i krijeposti svojom
I uprijeti put nebesa grane."
To govori a bogu se moli,
I sakuplja po žilama snagu,
I raspinje stanovno kamenje,
I odbija drača neplodnoga.
Koliko se javor posilio,
Tvrdi njemu kamen popuštao
I pred njime drač se ugibao.
Što ne danas, to će sutra biti,
Što ni sutra, to će prekosutra.

Uzdiže se zeleni javore
Od dan do dan nebu pod oblake,
Vite svoje razmahujuć grane
I tjerajuć maglu po dolini
To gledali sa brda jablani,
Stari hrasti i zeleni brijesti,
I pod njimi vinove lozice,
To gledali, te su govorili:
"Mili bože, čuda velikoga!
Što se ono zamuti dolina,
Gdje se po njoj gusta magla vije,
Gusta magla kano sinje more,
Il zeleno ždrijelo od jezera?
Rek bi, brate, kit ga zamutio,
Golem kite il aždaja ljuta,
Il se po njem valjaju dupini!
Vijek prođe, toga bilo nije,
Drugi prođe, toga ne vidismo,
Treći prođe, i još ne bje toga!
Iz sred magle i debela hlada
Zelen javor pomolio glavu!

Kud se penješ, mlađani javore,
Kud se penješ, kud li grane stereš?
Nećeš jadan brda dohvatiti,
Iz nizine nadmašit visine."
Mlad javore tiho odgovara:
"Nije meni do visina vaših,
Do brdašca suncu na prisoju,
Već pomaljam glavu na vidjelo,
Da ugledam nebo sa zvijezdami,
Mjesec sjajni i sunašce žarko,
I pod njime što u svijetu biva.
Od kolijevke pa do tamnog groba
Prava svakom veličina teče,
A od nogu pa do vrha glave
U pametnih mjeri se visina.

Nije moje, što stekao nisam,
I što pusta podade mi sreća,
Već je moje što sam dohvatio
trateć svoju od njedara krvcu.
Nije visok tko na visu stoji,
Nit je velik tko se velik rodi,
Već je visok tko u nizu stoji
I visinom nadmaša visine,
A velik je tko se malen rodi,
A kad padne, golem grob mu treba
.
 
Poruka
19.146
Volimo se, dušo, je li?
e, pa šta nas jošte deli?
je l’ se kakva crna sila
il’ sudbina namerila
da se baci među nas?
Crna sila, te nagrnu
na zenicu tvoju crnu
i na tvoju crnu vlas?
Al’ raširI bele ruke,
poleti mi, zagrli me
zagrljajem plamenime,
zagrljajem žestokim;
pa što bude sudbe kivne
da u plamu ne izgori,
to će stisak da umori
zagrljajem, dušo, tim.

Laza Kostić
 

Nina

Starosedelac
Supermoderator
Poruka
185.612
Da stigneš onamo,
da stigneš gde si,
odeš odande gde nisi,
moraš ići putem
gde nema zanosa.

Da stigneš do onoga
što ne znaš
moraš ići putem
koji je pun neznanja.

Da poseduješ ono
što ne poseduješ
moraš ići putem
lišenja poseda.

Da dopreš do onoga
što nisi
moraš proći putem
na kom nisi.

A ono što znaš
jedino je što znaš
I ono što je tvoje
ono je što nije tvoje
I gde jesi,jeste gde nisi.

Tomas Sterns Eliot
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
34.040
Половина живота

Са жутим се крушкама
И с пуно дивљих ружа
Над језеро надвио брег.
И ви лабуди љупки,
Од пољуба пјани,
Урањате главе у воду
Свету и трезну.

Јао мени, где ли ћу нићи,
Кад надође зима, цвећа?
Где ли сунчева сјаја
И земаљске сене?
Зидови стоје
Неми и хладни, на ветру
Барјаци звекећу.

Фридрих Хелдерлин
 

*Vasilisa

Domaćin
Poruka
3.261
Volim te za sve žene koje nisam upoznao
Volim te za sva vremena u kojima nisam živio
Zbog mirisa velike pučine i mirisa topla kruha
Zbog snijega što se topi i prvih cvjetova
Zbog žednih životinja kojih se čovjek ne plaši
Volim te zbog voljenja
Volim te zbog svih žena koje ne volim.

Jedino u tebi ja se dobro vidim
Bez tebe ne vidim ništa nego široku pustoš
Između nekad i danas
Postojale su sve te smrti što sam ih
ostavio za plotom
Nisam mogao probiti zid svog ogledala
Morao sam učiti život slovo po slovo
Kako se zaboravlja.

Volim te zbog tvoje mudrosti koja nije moja
Zbog zdravlja
Volim te unatoč svim obmanama
Zbog tog besmrtna srca što ga ne zadržavam
Ti misliš da si sumnja a nisi nego razum
Ti si veliko sunce što mi na glavu sjeda
Kad sam siguran u sebe sama.
Pol Elijar
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
34.040
Далеко у нама

Ово су ти усне
Које враћам
Твоме врату.

Ово ми је месечина
Коју скидам
Са рамена твојих.

Изгубили смо се
У непрегледним шумама
Нашег састанка.

У длановима мојим
Залазе и свићу
Јабучице твоје.

У грлу твоме
Пале се и гасе
Звезде моје плахе.

Пронашли смо се
На златној висоравни
Далеко у нама.

Васко Попа
 

*Vasilisa

Domaćin
Poruka
3.261
Osamo! Kada s toboj već vse delim,
na nissan deo gradskog mnoštva tamnog;
uz nagib strmi uspenji se sa mnom,
i zvezdarnicu prirode poželi,
gde reke teku s kristalne visine.
Još oprezan sam. A ti, i bez mene,
ispod krošanja razgoniš jelene
što plaše divlje pčele i lisice.
No i bez ovih slika, s tobom, često
razgovor smislom boji svako mesto
kad pročišćena reč postaje priča.
Takvu punotu i duša je htela
za najviše blaženstvo ljudskog bića:
dva srodna duha, skupa uzletela. -
Džon Kits
 

*Vasilisa

Domaćin
Poruka
3.261
Nestade dan, i nestala sva slast je!
Sladki glas, usne, dah, mekana ruka,
šapata toplog nežno mnogoglasje,
oči, ostvaren oblik divnog struka!
Izblede cvet, već lepotu ne pruža,
izblede iz mog oka lepi sjaj
kojim jedino bejah naoružan,
bledi toplina, glas, belina, raj -
bez nedolične Evine nagote
praznici sveti nisu više mladi;
red je da ljubav počne iz lepote
tkanje nad tamom, zadovoljstva radi;
al, ako ljubav bi tek prošli dan,
nek mi da brzu molitvu pred san.


Džon Kits
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
34.040
Беле ноћи

Aх, нисам закључала врата,
Ни пламен принела свећи
И мада уморна – тог сата,
Не знаш - не хтедох лећи.

Гледах док изнад борја
У сумрак се гасе зраци,
И гласом кô реч твоја,
Опијени су бледи знаци.

А знам – сва сам изгубљена
И живот је проклети ад.
О, била сам убеђена
Да ћеш се вратити тад.

Ана Ахматова
 

Nina

Starosedelac
Supermoderator
Poruka
185.612
Vi ne znate
moj beli sipar
i moje zalo
gde sam kao dete malo
lovio leptire
trazio skoljke po zalu
cudio se vetru i valu
i moru
i cekao kada cu na Ucku Goru
da vidim vile i vilenjake
sto na krilatim konjima
love suncane trake
Vi ne znate sipar i zalo
moje carstvo malo
kao starac ne smem tamo.

Rikard Katalinic Jeretov- Barba Rike
 

*Vasilisa

Domaćin
Poruka
3.261
Остави тај немир у твоме погледу,
Остави га као успомену која се памти,
У неком кутку у коме чући скривени дах трена,
Трена који је био минут, сат или дан,
Јер тај трен биће део година,
Година које ће доћи и одлазити,
У прашњаве тамнице успомена
Ка некој слутњи неиспуњених жеља.
 

*Vasilisa

Domaćin
Poruka
3.261
Када сан није био варка,
Док је живот писао нови круг,
Тек бљесак и страст,
Испуњен надањем да нећеш побећи, нестати,
Иза угла времена које долази,
Док су чула дрхтала попут листа на ветру,
Ветру који ће нас однети,
Низ ходнике сећања,
Негде далеко и заувек.
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
34.040
Најлуђу Радост спознати неће
Ко убог био није –
Уздржавање – Пијанство је
Од Винског силније –

У дохватљиво, премда ипак
Неухватљиво, жудња нек циља –
Не ближе – да ти из ропства душу
Не ослободи Збиља –

Емили Дикинсон
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
34.040
Kako naučiti srce da se smeje

Uspavaš se kao nebo
Probudiš se kao reka
I u snu i danju
Znaš da te neka
Daljina čeka
Telo ti je oblak
Čas si povetarac
Čas si bura
Čas zarobljen Kristal
I pahulja
Sunce te zove
Tama ti priča price
Nekad se zaglaviš
Između zemlje i neba
Smeješ se
Ta tanka nit
Je ono mesto
Na kom ravnotežu
Održavati treba
I opet si
Nebo i rekao
Oblak i vetar
Pupoljak i plod
U srcu koje
Ume da se smeje

Danijela Grbić
 

REVELIN

Buduća legenda
Poruka
27.201
Noćas Sam Sama

Noćas sam sama sred noćne jave –
bez sna i bez doma – duše sive.
Noćas imam sve ključeve i brave
od kapija ove prestonice divne!

Nesanica me izbaci na put studeni,
o kako si mi divan, tamni moj Kremlju!
Noćas, evo, ljubim u meke grudi
ovu okruglu, ratničku zemlju!

Podiže se – ne kosa, već krzno vetrom
što preteški u dušu mi se svale.
Noćas želim sve ljude planetom

bilo da ih vole, bilo da ih žale.

Marina Cvetajeva
 

*Vasilisa

Domaćin
Poruka
3.261
Kad dolazim, pitam se čekaš li me.

Bojim se da jednog dana više ne otvoriš vrata.

Bojim se praznog stubišta bez mirisa, bez zvuka,

svjetla.

A nisam ti rekla:

najviše se bojim vremena koje ne čeka.

A ja kasnim.



Volim te.

I volim sve što si ti.

Tvoje oči pitajuće.

Tvoj smješak opraštajući.

Tvoj korak ohrabrujući.



Volim tvoju nesigurnost.

I moja je najcešća.

Iskra Tanodi

568585
 

*Vasilisa

Domaćin
Poruka
3.261
Da li će me nekad tvoje ruke prepoznati



da li će me nekad tvoje ruke prepoznati

kad u nama bude

već mnogo jeseni i zima

kad mi sjaj u oku izblijedi od kiša

i kad me možda više neće biti



da li ćes ponekad zaplakati nocu

kad te sjeti davna zaboravljena pjesma

na sve ulice i restorane

sva ona mjesta koja ćeš pamtiti

po našoj nježnosti

i ljubavi u kristalnim prozorima

plavim maglama



da li ćeš ponekad zaplakati

u prvi sumrak novog proljeća

u toj jedinoj preostaloj zraci

razbijenog sunca

kad osjetiš jos jednom dodir moga dlana

kad me više možda neće biti



a sve će biti kao prije

i ona rijeka plava

i prozori tvoje sobe okrenuti daljinama

u koje smo htjeli



da li ćeš me ipak zaboraviti

u predahu dviju ljubavi

a znaš da nam usne od istog poljupca boluju

i da nas ista tuga progoni stoljećima



Ž.Krznarić

568588
 

FataMorgen

Buduća legenda
Poruka
48.991
Lagano umiranje

Lagano umire onaj koji ne putuje,
onaj koji ne čita,
onaj koji ne sluša muziku,
onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi.
Lagano umire onaj koji uništava vlastitu ljubav,
onaj koji ne prihvata pomoć.
Lagano umire onaj koji se pretvara u roba navika,
postavljajući sebi svaki dan ista ograničenja,
onaj koji ne menja rutinu, onaj koji se ne usuđuje odenuti u novu boju,
onaj koji ne priča sa ljudima koje ne poznaje.
Lagano umire onaj koji beži od strasti
i njenog vrela emocija;
onih koje daju sjaj u očima i napuštenim srcima.
Lagano umire onaj
koji ne menja svoj život
onda kada nije zadovoljan svojim poslom
ili svojom ljubavi,
onaj koji se ne želi odreći svoje sigurnosti radi nesigurnosti,
i koji ne ide za svojim snovima;
onaj koji neće dozvoliti, niti jednom u svom životu,
da pobjegne od smislenih saveta.
Živi danas, učini danas, riskiraj danas!
Ne dozvoli lagano umiranje!
Ne zaboravi biti srećan!

P. Neruda
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
34.040
Slepilo i groznica

niko ne zna
šta će se uskoro dogoditi

sav net golim okom
vidljivi usrani svet
užaren od prenadutosti
sranja i naklapanja
krkljanja i očigledne poremećenosti
jedne zamućenosti
o mogućoj apokalipsi
ne vaskrslih
već poludelih

niko ne zna
šta će se uskoro dogoditi
makaze u rukama napraviće
već neki rez
ili završiti u međunožje Evrope
zadihane kulture na aparatima
za disanje
neka dvosekla sekira već
rascopaće komšiji glavu
dok turira auto
jednog izuzetno ledenog jutra

niko ne zna
šta se dešava u gubavim soliterima
džanki alkosi doduše retka vrsta
skalpiraće roditelje
baku deku dalje rođake
nervozne prolaznike
u potrazi za bilo kojim plenom

niko ne zna
kakva nas nasilna simetrija zločina čeka
gde će se dogoditi sledeća pljačka
gaženje teretnim kamionom
masakar ili bombaški napad
verskih fanatika
fudamentalista i umišljenih terorista

a svi kenjaju
samo i jedino o tome

Saša Skalušević Skala
 

REVELIN

Buduća legenda
Poruka
27.201
Najpre ti beše mineral,
a zatim biljka ;
onda si postao životinja :
zar ti to očigledno nije ?
Potom si postao čovek.
Kad prevaziđeš stanje ljudsko,
anđeo ćeš,bez sumnje,postati.
Ali nadmaši čak i to anđeosko stanje:
prodri u Okean,
i od kaplje vodeti,

more postani...

Rumi
 
Top