Književnost Najdraži stih

  • Začetnik teme Začetnik teme ms
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Noc te unistava da bih te trazio
kao ludak, u tami, u snu, u smrti.
Moje srce izgara kao osamljena ptica.
Tvoja me odsutnost rusi, zivot se zatvorio.

Kakva samoca i mrak, kakav suh mesec na nebu,
kakvi daleki putnici po nepoznatim telesima
pitaju za tvoju krv, za poljupce, za kucanje tvog srca,
za tvoju neocekivanu odsutnost u noci koja raste.

Moje ruke te ne stezu i moje oci te ne poznaju.
Moje su reci uspravne trazeci te utaman.
Spokojna noc u meni, horizontalna i duga,
pruzena kao reka sa samostalnim obalama.

Ali idem da te trazim, otimam te i cupam
iz tame, iz sna, prikrivam te za svoje secanje.
Tisina gradi tvoju neobjasnjivu istinu.
Svet se zatvorio. Sa mnom ostajes...

Jose Luis Hidalgo
 
Noćas bih mogao napisati - Pablo Neruda

Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.

Napisati, na primjer: "Noć je posuta zvijezdama,
trepere modre zvijezde u daljini."

Noćni vjetar kruži nebom i pjeva.

Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.
Volio sam je, a ponekad je i ona mene voljela.

U noćima kao ova bila je u mom naručju.
Ljubljah je, koliko puta, ispod beskrajna neba.

Voljela me, a ponekad i ja sam je volio.
Kako da ne volim njene velike nepomične oči!

Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.
Misliti da je nemam, osjećati da sam je izgubio.

Slušati noć beskrajnu, još mnogo dužu bez nje.
I stih pada na dušu kao rosa na pašnjak.

Nije važno što je ljubav moja ne sačuva.
Noć je posuta zvijezdama i ona nije uza me.

To je sve. U daljini netko pjeva. U daljini.
Duša je moja nesretna što ju je izgubila.

Kao da je želi približiti, moj pogled je traži.
Srce je moje traži, a ona nije uza me

Ista noć u bijelo odijeva ista stabla.
Ni mi, od nekada, nismo više isti.

Više je ne volim, sigurno, ali koliko sam volio!
Moj glas je tražio vjetar da takne njeno uho.

Drugome. Pripast će drugome. Ko prije mojih cjelova.
Njen glas i jasno tijelo. Njene beskrajne oči.

Više je ne volim, zaista, no možda je ipak volim?
Ljubav je tako kratka, a zaborav tako dug.

I jer sam je u noćima poput ove držao u naručju,
duša je moja nesretna što ju je izgubila.

Iako je to posljednja bol koju mi zadaje
i posljednji stihovi koje za nju pišem
 
Ne osećaj se da ti dar nedostaje,
da govoriš kao da te otima nebo,
jer tvoja ukrasna lepota, ni duša čista
ne trebaju šira krila.

Ne gledaj u tvome ćutanju izvor bolova,
ne oplakuj ni reči koje kazuješ,
ni reči koje ti fale.

Ako na tvome licu sjaje divne oči
da zaljubljena duša u njih odlazi,
neka ih nikad ne zamagle tužne srdžbe,
jer sve reči na mojim usnama
nisu vredne pogleda tvojih očiju.
 
BEG


Ludost koja se nastanjuje među nama
ne traži prilike.
Dovoljan je list koji padne
i drugi koji pupi,
nešto vode ili piva,
znak žagora i korak tišine,
da počne igra usana, let ptica, smena dana i noći.
Niko ne spava, ni zvezde.
Sve je samo san,
uključiv i svetlost što sija.


Mario Martinez Sorrino
 
Svaka reč mi opora, noć mokra, sva od kamena
usta suva, dušu od papira više ni ne osećam
nisam znala da te čuvam, sada te izgubila.
Obujem cipele pa prošetam zaborav i snove
sto bespuća, čini mi se nikad olujna i gora
eh, da mi je sad' da u to daleko propadnem
da me skoro ne vidi, svaka nova zora …

Lutam gradom, studen vetar obraze umiva
ono ružno žurim večeras sve da rasprodam
kiša je, pokušavam da se više ničeg' ne sećam
život ide dalje, ista linija i opustele platforme
zastajem kod brda za razmišljanje, u javu ću
retko da se vratim znam, ni jedne somot usne
opet da me omame ...neće više nikada ...

Sada nikog' osim kajanja, izgubih te, ne kunem
od juče ćutim i kidam se, tamo gde sam najtanja
nekada bih kriknula neku grubu reč il' psovku
dobro podnosim, gušim srce, zavetoh se ćutanju
tvoje ime još u sebi krijem, valjda će i to skoro stati
ne vuci me na dno.. tek sam uspela polako i nekako
u hodu da zaboravim...među žive opet da se vratim …
 
Poslednja izmena:
Borba

U nekakvoj borbi za prvenstvo,
on izgubi nos i uši,
pola obraza i golo teme.

Dobi tri kape, staru košulju,
Džezvu i pokvaren mlin za kafu.

Zagna se opet, juriša,
izgubi levo oko i desno stopalo,
kažiprst i vrh jezika.

Dobi stare čizme, šuplju čuturu,
prelomljen ašov i šaku zemlje.

Eno ga tamo sedi i konta
šta će još dobiti, kad nastavi borbu.

Novica Tadić
 
Miloš Crnjanski - SERENATA

Čuj,plače Mesec mlad i žut.
Slušaj me, draga, poslednji put.

Umreću, pa kad se zaželiš mene,
ne viči ime moje u smiraj dana.
Slušaj vetar sa lišća svelog žutog.
Pevaće ti; da sam ja ljubio jesen,
a ne tvoje strasti, ni članke tvoje gole,
no stisak granja rumenog uvenutog.

A kad te za mnom srce zaboli
zagrli i ljubi granu što vene.
Ah, niko nema časti i strasti
ni plamena dosta da mene voli;

No samo jablanovi viti
i borovi pusti ponositi.
No samo jablanovi viti
i borovi pusti ponositi.
 
Dva brata

Na bregu, na visini,
Dvore krije noćni mrak;
A pod njima u dolini
Zveči mača udar jak.
To su braća što u jadu
Ljuto dele megdan ljut.
Kaži ko to braću mladu
na krvavi nagna put?
Laurino oko jasno
među braćom zače boj;
Oba brata ljuba strasno,
Oba daju srce njoj.
Al s kog ginu njene grudi?
S kog je zgara plamen lud?
Ne, to niko ne presudi -
Maču ti izreci sud!
I boj poče, sve zvek življi,
Mač udara o mač jak;
Čuvajte se borci divlji,
Zlu kob hrani noćni mrak.
O, krvava braćo, jao!
Jao dolo krvava!
Gle, do borca borac pao,
Kroz njih ljuta mača dva. -
Stoleća su prošla mnoga,
Mino mnogi naraštaj;
Pusti dvori s visa svoga
Tužno motre kobni kraj.
Al još noću senke dve
Po dolini blude toj;
I ponoćni čas kad bije,
Braća počnu krvav boj.

Hajnrih Hajne
 
Pjer Segers (Pierre Seghers)- REČI U VETAR

Kad vam pesnik kaže: Gospodine,
Prilepiću vam dva šamara na obraz,
A o sitnim zapetama koje će zatim doći
Neću ni da govorim. Šta ćete činiti?
Vi ćete reći: Gospodine, vi ste drski!

A kada pesnik govori vašoj ćerci
Reči ljubavi tako blage, tako blage
I ona se povlači u sebe
Kao zmijica kada krene u šumu,
Šta ćete reći? Fićfirić,
Zar ne, lovac na miraz, sakrijmo kćer!

A ako pesnik posadi dva mača u vaše oči
I pogleda vas i vidi vas nagog
Sa vašim javnim kućama i vašim parama
I da ništa drugo niste do samo probušeni balon,
Nećete znati drugo reći do samo čarobnu reč:
"Šta košta?"
Jer osećate odjednom dobar posao.

I ostaje vam samo da kupite pesnikovu reč.
Ali vi ste mlitavi i buljavi i bolesni,
Izgužvani kao neka stara suva koža,
Sa vama pesnik ne može da stvara svoj svet
Jer niste ništa drugo do trulež koja kvari vazduh
I koju će sutra u zoru skupljač starih krpa
Da zabode na šiljak svog štapa.

Zbogom, gospodine, ne brinite za vaš prtljag .
 
PRIĐI

Pridji bubice,
ovde, kraj mene,
priljubljenu uz reči te tražim.

Već je noć, dodji,
u kući nikoga nema.

Znaš već da su sve one kao ti,
kao što vidiš, posrednice.
pada kiša u rue d'Eperon
i Dženis Džoplin.

Aleksandra, bubice,
dodji u ove redove, na ovu hartiju od pirinča,
sa pirinčanih polja,
u ovo mastilo što tvojom kosom se igra.
(Volela si te beznačajne stvari
aboli bibelot d'inanit' sonore
lepak i koverte
knjižaru-igračku
čašu sa olovkama,
sveske na linije)

Dodji, ostani, popij ovaj gutljaj, pada kiša,
pokisnućeš na rue Dophine,
u prepunim kafanama nema nikoga,
ne lažem te, nikoga nema.

Znam, teško je, tako je teško
ova čaša je teška i ova šibica,
i ne voliš da me vidiš tamo gde je najteže,
u mojoj odeći i mojim knjigama
i ne dopada ti se što toliko volim Džerija Maligana.

Želiš da me uvrediš, a da to ne boli,
da mi kažeš, 'Kako to da si živ,
kako čovek može da jeste kada nema ničega više osim magle od cigareta,
kako živiš, na koji način otvaraš oči svakoga dana... Nemoguće',
kažeš, 'nije moguće!'

Bubice, u redu,
Bog te pita znam li, ali je tako, Aleksandra,
sklupčaj se ovde, pij sa mnom,
gledaj, pozvao sam ih,
posrednice će sigurno doći,
parti za tebe, cela zabava za tebe:
Erzebet,
Karin Bliksen,
već shvataju, znaju da je noć naša,
vlažne kose penju se uz četiri sprata,
a starice ih špijuniraju iz svojih stanova...
Leonora Karington, pogledaj je,
Unika Soru sa slepim mišem,
Klarise Lispektor, aguaviva...
mehurići klize goli, taru se o svetlo,
Remedios Varo sa peščanim satom po kojem poskakuje laser,
mlada Urugvajka beše tako dobra prema tebi -
premda nikada nisi saznala njeno pravo ime...
Kakav skup, kakav sparni šah,
kakva maison close od paučine i Telonijusa,
kako duga i lepa može biti noć sa tobom i Džoni Mičel,
sa tobom i Elenom Marten,
sa posrednicama...
animula duvan, vagula Anais Nin, blandula votka i tonik...

Ne odlazi, odsutna, ne odlazi,
igraćemo se, videćeš, već pristižu.
Sa Ezrom Paundom i marihuanom,
sa ostacima šupe i jednom ribom koja će plivati zaboravljena nesumnjivo,
u lavoru, sa sundjerima,
medju čepićima i telegramima ostalim zauvek bez odgovora.

Olga je drvo od dima, koliko puši.
Ta crnka koju su ranile burnice, Petrove ptice
a Natalija Ginzburg raspliće buket nedonetih gladiola...

Vidiš, bubice? Tako. Takodje i već. Viski.
Maks Ros, Silvina Okampo,
neko u kuhinji sprema kafu.
Njena otrovnica peva: dve kockice poljubac,
Leo Fere.

Ne misli više na prozore,
napolju iza kiša pada u Rangunu -
Pa šta.
Sa igrom amo.
Zamor (ptičji konsonanti vokali suncokreta)
Pridji, bubice. Smiri se.
Ne postoje prozori, ne postoji napolju,
i u Rangunu ne pada kiša.

Sa igrom amo.

Hulio Kortasar
 
KAD DODJES U BILO KOJI GRAD

Kad dođes u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dođes vrlo kasno u bilo koji grad
Ako taj grad slučajno bude Valjevo
Gde sam i ja došao
Doći ćeš putem kojim si morao doći
Koji pre tebe nije postojao
Nego se s tobom rodio
Da ideš svojim putem
I sretneš onu koju moraš sresti
Na putu kojim moras ići
Koja je bila tvoj život
I pre nego što si je sreo
I znao da postoji
I ona i grad u koji si došao.
* * * * *
Dok dođe u tvoj zivot
I tu se zauvek zaustavi
Ona koja je prema tebi krenula
Iz velike daljine
Odnekud iz Ruskog Jerusalima
Sa Kavkaza iz Pjatigorska
U kome nikad nije bila
I zvala se kako se zvala
Recimo Vera Pavladoljska
I izgledala kako je izgledala
Kako više niko na svetu ne izgleda.
* * * * *
Biće to jedini grad
U kome si oduvek bio
I čim si čuo njeno ime
I pre nego što si je sreo
Oduvek si je znao
I voleo već vekovima.
Kad dođes u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dodjes vrlo kasno u bilo koji grad
Ako taj grad slučajno bude Valjevo
Doći ćeš korakom koji dvostruko odjekuje
Tvojim i batom još nekoga
Ko s tobom putuje
I glas mu ide po vetru
U dan neobičan za to doba godine
Da ni sam nećeš biti siguran
Ni koji je to grad
Ni koji su tvoji koraci
Samo ćeš poznati onaj glas
Koji ne ide po vetru
Nego se javlja u tebi
* * * * *
Kad dođes vrlo kasno u bilo koji grad
Svet će postati uspomena na nju
I neće biti ni jednog mesta na zemlji
Gde te neće sačekivati
Ni ogledala u kojem je nećeš videti
Ni plave kose koja nije njena
Ni oblaka bez njenog svilenog osmeha
Zapamtio je prostor
Gora i voda
Onakvu kakvu si je prvi put video
U bilo kojem gradu
* * * * *
I ništa ne bi bilo kao što jeste
Da je moglo biti kao što nije
Jer postoji samo jedan grad
I samo jedan dolazak
I samo jedan susret
I svaki je prvi i jedini
I nikad pre ni posle nije se dogodio
I svi gradovi su jedan
Delovi jednog jedinoga grada
Grada nad gradovima
Grada koji si ti
Prema kome svi idu
* * * * *
I čim si je video
Oduvek si je voleo
I unapred oplakivao rastanak
Koji se zbio
Pre nego što si je sreo
Jer postoji samo jedan grad
I samo jedna žena
I jedan jedini dan
I jedna pesma nad pesmama
I jedna jedina reč
I jedan grad u kome si je čuo
I jedna usta koja su je rekla
A po svemu kako su je izgovorila
Znao si da je izgovaraju prvi put
I da možeš mirno sklopiti oči
Jer si već umro i već vaskrsnuo
I ponovilo se ono što nikad nije bilo.
 Matija Beckovic
:heart:
 
Poslednja izmena:
IMA IH KOJI SU UMRLI LJUBEĆI

Ima ih koji umiru, ali smrt ne prepoznaju
i to se ponavlja svakoga dana postajući neprimjetno,
zaboravljeno, izgubljeno.

Ima ih koje je smrt zatekla kako se smiju,
kako se smiju do suza, ali smijeh se skupio
u neodlučnu boru na obali usana
i ostala je samo voda, topla i vlažna.

Ima ih koji umiru samo za sebe, u njima
svi žive, u njima svi traže svoju smrt
i nalaze je u svemu što im pripada.

Ima ih koji umiru samo za druge, u njima umiru svi,
sve u njima umire do njih samih. U kutu svoga tijela
oni dišu i plaču.

Ima ih koji su samo uzdahnuli
poput zvona u kome svaki udarac srca
odjekuje kao udarac groma.

Ima ih koji se opraštaju, ne znajući kamo idu,
ni kome pružaju ruku. Njihova se sudbina ostvaruje
ispisujući magične znakove na krilu ptice.

Ima ih koje je smrt zatekla ljubeći se.
O njima bih mogao govoriti da su riječi prazne
kao koža gusjenice iz koje se rađa prekrasan leptir.

Ima ih koji su umrli grleći se. Zar ima ljepše smrti
od plamena koji svoje oštre zube
odmara na grlu koje jeca?

Ima ih koji su smrt dočekali kao ženu,
kao ljubavnici spremni da vladaju, da budu pobijeđeni,
i ne znaju gdje počinje poraz i gdje pobjeda prestaje.

Ima ih koji su umrli, ali ni to nije bilo dovoljno
i oni su ponavljali svoju smrt
kao dijete koje ponavlja stihove.

Ima nespretnih, zbunjenih, uplašenih i uznemirenih.
O njima vjetar pjeva dok valja svoje teško tijelo
u sporom koritu mora.

Ima i onih koji su umirući psovali život
riječima u kojima bijaše gorčine
poput trnja što jeca iza svake ruže.

I konačno, ima ih koji su umrli odjednom,
bačeni poput kamena visoko u nebo.
Ni smrt ih nije zaustavila
u letu koji još traje.

Zvonimir Golob
 
I'm no millionaire but I'm not the type to care
'Cause I've got a pocketful of dreams
It's my universe, even with an empty purse
'Cause I've got a pocketful of dreams

I wouldn't take the wealth of Wall Street
For a road where nature trods
And I calculate that I'm worth my weight in goldenrods
Lucky, lucky me, I can live in luxury
'Cause I've got a pocketful of dreams

Oh, I'm no millionaire but I'm not the type to care
'Cause I've got a pocketful of dreams
It's my universe, even with an empty purse
'Cause I've got a pocketful of dreams

I wouldn't take the wealth of Wall Street
For a road where nature trods
And I calculate that I'm worth my weight in goldenrods
Lucky, lucky me, I can live in luxury
'Cause I've got a pocketful of dreams
 
Riječ

Ako Ti kažem
samo toliko, da volim Te
strah me
da time
baš ništa neću reći.
Kažem li Ti
samo toliko, da želim Te
bojim se
da će mi
na siromaštvu rečenog
zamjeriti srce.
Gospode,
prospi s neba
jednu veliku svetu Riječ
ljudima još nepoznatu,
razastri je
svuda oko Nje,
samo tako
ja mogu joj reći sve.

Jovica Letić
 
POČETAK ŠTA JE?- Christina Rossetti

Početak šta je? Ljubav to je.
Šta je život? Ljubav samo.
Cilj nam šta je? Cilj je ljubav –
To je cilj kom koračamo.

Šta je draže od ljubavi?
Nebom, zemljom možeš zaći,
Al' k'o ljubav dragoceno
Nigde ništa nećeš naći.

Sve dosadi sem ljubavi,
Sve nas izda, sve dotraje –
Samo ljubav dolikuje
Nama dvoma, jer večna je.
 

Nikad više

Milo stvorenje koje si sad sena
Mali pepeo samo uspomena
A ta je sena i ta uspomena
Moj jedini život i jedina žena.

Ti malo Rušče ceo svet bi dao
Kad bi te još samo jednom ugledao
Kako ideš kući u naručju s cvećem
(A ja te s prozora gledam i ne trepćem) :heart:

Matija Beckovic
 
Vor der Kaserne,
Vor dem großen Tor,
Stand eine Laterne,
Und steht sie noch davor,
So woll'n wir uns da wieder seh'n,
Bei der Laterne wollen wir steh'n,
Wie einst, Lili Marleen.

Unsere beiden Schatten,
Sah'n wie einer aus,
Daß wir so lieb uns hatten,
Das sah man gleich daraus.
Und alle Leute soll'n es seh'n,
Wenn wir bei der Laterne steh'n,
Wie einst, Lili Marleen.

Schon rief der Posten:
Sie blasen Zapfenstreich,
Es kann drei Tage kosten!
Kamerad, ich komm' ja gleich.
Da sagten wir Aufwiederseh'n.
Wie gerne wollt' ich mit dir geh'n,
Mit dir, Lili Marleen!

Deine Schritte kennt sie,
Deinen zieren Gang.
Alle Abend brennt sie,
Doch mich vergaß sie lang.
Und sollte mir ein Leid gescheh'n,
Wer wird bei der Laterne steh'n,
Mit dir, Lili Marleen!

Aus dem stillen Raume,
Aus der Erde Grund,
Hebt mich wie im Traume
Dein verliebter Mund.
Wenn sich die späten Nebel dreh'n,
Werd' ich bei der Laterne steh'n
Wie einst, Lili Marleen!

Literal English translation

Lili Marleen

In front of the barracks,
In front of the main gate,
Stood a lamppost,
If it still stands out front,
So will we see each other there again,
By the lamppost we'll stand,
As before, Lili Marleen.

Our two shadows
Looked like one.
That we were so much in love,
Anyone could see at a glance.
And everyone will see it,
When we stand by the lamppost,
As before, Lili Marleen.

Already called the guard,
“They’re blowing taps.
That could cost you three days!”
“Comrade, I'll be right there.”
Then we said farewell,
How much would I have rather gone with you,
With you, Lili Marleen.

It knows your footsteps,
Your beautiful walk.
It burns every evening,
Although it forgot me long ago.
And if a mishap should befall me,
Who will stand by the lamppost,
With you, Lili Marleen?

Out of the silent space,
Out of the depths of the earth,
Lifts me as in a dream
Your loving mouth.
When the nocturnal mists swirl,
I will be standing by the lamppost,
As before, Lili Marleen.

Hans Leip
 
Poslednja izmena:
Sreća

Onaj što grli ženu je Adam.
Žena je Eva. Sve se dešava prvi put. Video sam nešto belo na nebu.
Kažu mi da je to Mesec, ali šta mogu uciniti sa jednom reci i jednom
mitologijom. Pribojavam se drveca.
Tako je lepo.
Mirne životinje se približavaju
da im kaže njihova imena.
Knjige u biblioteci nemaju slova.
Kada ih otvorim, naviru. Kad prelistavam atlas,
ocrtavam oblik Sumatre.
Onaj koji pali šibicu u mraku
pronalazi vatru.
Iz ogledala nas gleda onaj drugi.
Onaj što posmatra more vidi Englesku.
Onaj što izgovara Lilijenkronov stih ušao je u bitku.
Sanjao sam Kartaginu i legije koje su je opustošile.
Sanjao sam mac i vagu.
Blagoslovena neka je ljubav
u kojoj nema onoga koji poseduje ni one koja je posedovana,
vec se oboje jedno drugom predaju.
Blagosloven neka je ružan san
koji nam otkriva da možemo stvoriti pakao.
Onaj što side na reku sišao je na Gang.
Onaj što gleda pešcani sat vidi raspadanje carstva.
Onaj što se igra bodežom sluti Cezarevu smrt. Onaj što spava je svi ljudi. U pustinji sam video mladu Sfingu
koju tek što su isklesali. Nema niceg starog pod suncem.
Sve se dogada prvi put,
ali na vecni nacin.
Onaj što cita moje reci izmišlja ih.

H. L. Borhes
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

VranV
e.e. cummings - stihovi, pesme
Odgovora
3
Pregleda
342
VranV
VranV
VranV
Srđan Valjarević - stihovi, pesme, odlomci iz romana
Odgovora
17
Pregleda
471
Džudi S
Džudi S

Back
Top