Književnost Najdraži stih

  • Začetnik teme Začetnik teme ms
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
My heart is black, and my lips are cold
Cities on flame with rock and roll
Three thousand guitars they seem to cry
My ears will melt, and then my eyes

Oh, let the girl, let that girl, rock and roll
Cities on flame now, with rock and roll

Gardens of nocturne, forbidden delights
Reins of steel, and it's alright
Cities on flame, with rock and roll
Marshal will buoy, but Fender control

Let the girl, let that girl rock and roll
Cities on flame now, with rock and roll

My heart is black, and my lips are cold
Cities on flame with rock and roll
Three thousand guitars they seem to cry
My ears will melt, and then my eyes

Let the girl, let that girl rock and roll
Cities on flame now, with rock and roll
 
NAJSREĆNIJI DAN


Najsrećniji dan taj - i minute drage,
koje još pamti moje srce svelo,
uzvišena nada gordosti i snage,
sve je odletelo.

Rekoh li: i snage? da! tako bar mislim;
vaj! sad su sve to sećanja daleka!
To prividi behu u danima milim -
nek prolaze, neka.

Hej, gordosti, kakva veže nas još sila?
Nek se odsad druga čela guše
pod otrovom koji na mene si slila -
smiri se, moj duše!

Najsrećniji dan taj - i minute drage,
koje predosećam - i kojih se sećam,
i najdraži pogled gordosti i snage,
prošli su, osećam.

Al' kad bi ta nada gordosti i snage
vratila se s bolom koji duša ova
spozna još onda - ne bih čase drage
doživeo snova!

Jer na njeno krilo stalno sve tmurnije
dok je lepršalo - pade
neka bit dovoljno jaka da ubije
dušu što je dobro znade.

Edgar Alan Po
 
Strepnja - Desanka Maksimovic

Ne, nemoj mi prici! Hocu izdaleka
da volim i zelim oka tvoja dva.
Jer sreca je lepa samo dok se ceka,
dok od sebe samo nagovestaj da.

Ne, nemoj mi prici! Ima vise drazi
ova slatka strepnja, cekanje i stra'.
Sve je mnogo lepse donde dok se trazi,
o cemu se samo tek po slutnji zna.

Ne, nemoj mi prici! Nasto to, i cemu?
Izdaleka samo sve k'o zvezda sja;
izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek' mi ne pridju oka tvoja dva.
 
Voleti - Karlos Drumond de Andrade

Sta moze covek medju ljudima,
osim da voli?
voli i zaboravi,
voli i omrzne
voli, omrzne, voli?
da uvek, cak i staklastih ociju, voli?

Sta moze, pitam, bice koje voli,
usamljeno, dok se svet okrece, osim
da se i samo okrece, i voli?
voli ono sto more ostavlja na plazi,
ono sto sahranjuje, i na morskom povetarcu
so, ili potrebu za ljubavlju, ili samo zelju?

Uzviseno voleti pustinjske palme,
prepustanje i obozavanje puno iscekivanja,
i voleti sav nemir i grubost,
vazu bez cveca, gvozdeno tle
i nepomicne grudi, i ulicu iz sna, i pticu grabljivicu.

To je nasa sudbina: neogranicena ljubav
prema nevernim i nistavnim stvarima,
vecno predavanje potpunoj nezahvalnosti,
i u praznoj skoljci ljubavi strasljivo strpljivo
traganje, za sve vecom ljubavlju.

Voleti i samo odsustvo ljubavi u nama, u nasoj jalovosti
voleti precutne vode, tihi poljubac i beskonacnu zedj
 
Romansa


Budi more, ja ću beli jarbol
mesečine
i ljubav prve večeri

Biću nežnost za pesak tvojih igara
i uho među algama uspomena,
more,
školjka za reči i tišinu,
ptica za odgovor,
more,
dah ću biti za tvoju prvu odanost
modri cvet za tvoj prvi dlan.

Budi more, ja ću beli jarbol
mesečine
i ljubav svake večeri

Biću žeđ za tvoja vruća usta i veliko slatko
zrno vode
more,
biću grlo na tvom belom vratu,
cvet na ramenima,
more,
rana ću biti i krik iz tvoje rane
pod visokim hladnim ognjem zvezda
i zatim
biću more, a ti crni jarbol
i ljubav
zadnje večeri.

Kajetan Kovič
 
Kanconijer, LXI

Neka je blažen dan, mesec i doba,
Godina, čas i trenut, ono vreme
I lepi onaj kraj i mesto gde me
Zgodise oka dva, sputase oba,

Blažene prve patnje koje vežu
U slatkom spoju s ljubavlju mene,
I luk i strele što pogodiše me,
I rane koje do srca mi sežu

Blaženi bili svi glasovi, koje
Uz uzdah i žudnju i suze bez broja
Prosuh, zovuci ime Gospe moje;

I blažene sve hartije gde pisem
U slavu njenu, i misao moja
Koja je njena i ničija više…


Frančesko Petrarka
 
KRALJ SE OBUKAO
Ruše li ovu kuću ili grade?
Nigde nikog, nagomilane cigle.
Kiša, vetar a potom sunce
zatim ponovo: itd.
Kupujem kartu, putuje. Bilo kako bilo:
napredujem.
Klija seme
slogovi postaju reči: ma-ma, ta-ta.
I onda jednog lepog dana
izađe dečak na ćošak
da vidi povorku
sa golim kraljem na čelu.
Nema povorke, ni kralja, ali tu je ćošak, tu je
dečak.
Sada već: ako niko nikad više
jednog dana
ja ću i tada rado da umrem.
Itd. itd. – rekao bih.
Ako nema kuće, nije potrebna ni brava.
Ako kralj nije golišav, šta da uzvikne dečak?
Odgovor moje biti samo jedan:
za tim odgovorom tragam.

Pal Bender
 
Along the shore the cloud waves break,
The twin suns sink behind the lake,
The shadows lengthen
In Carcosa

Strange is the night where black stars rise,
And strange moons circle through the skies,
But stranger still is
Lost Carcosa

Songs that the Hyades shall sing,
Where flap the tatters of the King,
Must die unheard in
Dim Carcosa.

Song of my soul, my voice is dead,
Die though, unsung, as tears unshed
Shall dry and die in
Lost Carcosa

The King in Yellow
by
Robert W. Chambers

(1895)
 
Nema pomoći - Carls Bukovski

"Postoji mesto
u srcu koje nikad
neće biti ispunjeno

prostor

čak i u najboljim
trenucima

znaćemo to
više nego
ikad

postoji mesto u
srcu koje nikad
neće biti ispunjeno

i
mi čekamo
u tom
prostoru."
 
Otkrivam se
Danu bistrih i jasnih dodira
Kazujem se
Često neizrečena ostajem
Ko neobilježen mjesečev trag
Kazivanje moje neprestano
Oduzima mi tajnost
Nepoznate
Neispunjene
Ko izbjegnut doživljaj
Tišine

Ljerka Car Matutinović - TRAG NEPOZNATE TIŠINE
 
KAZALIŠTE SNOVA
Svaki je život ko jedan san
i jedna nada u bolje sutra,
a svaka smrt je ugasli dan i
nova strepnja do narednog jutra.
Svaka naša želja, misao i pokret
određuju ulogu što sutra će biti,
i ponekad mislim: O, baš sam proklet
što svoje želje pokušavam skriti
od onog što vječnu sreću mi nudi;
život bez krinki, smiješnih i tužnih,
od Njega što iz noćne more me budi;
iz ludih snova, lijepih i ružnih.
Kostima i maski ima posvuda;
u kazalištu snova, dobrote i zala.
Nekad smo car, a nekad dvorska luda
što čeka aplauz od drugih budala.
U carstvu snova je bezbroj kostima
za svako biće što dođe na svijet.
Nekad smo zvijer što besciljno luta,
nekada kukac, a nekada cvijet.
Predstava što traje brzo će proći
i novi kostim odabrat ćemo sami,
a uloga nova uskoro će doći
jer život je kratak ko bljesak u tami.
Često smo zavidni na druge glumce
što bolji kostim sad netko nosi,
al onaj kog danas obasjava Sunce,
možda će sutra morat' da prosi.
Neuki vjeruju u ono što hoću
i misle da nakon smrti ničega nema,
pa zato uživaju u zabranjenom voću,
nesvjesni da za svaki grijeh kazna se sprema.
Pravednici su nagrađeni da žive u raju,
a grješnici osuđeni da trunu u paklu,
ali ta snoviđenja dugo ne traju
jer svaki je san baš kao odraz na staklu.
I zašto smo ovdje? Tko nas tako guši?
Zašto svaki san naliči na javu?
Morat ćemo sanjat sve dok ne presuši
ta opaka žudnja za bogatstvo i slavu.
Ovaj je svijet velika kulisa,
mjesto rođenja za mnoge sanjače.
On je ko zatvor za svakoga glumca
što se na bini smije il plače.
Svaki je život ko jedna priča;
nekad tragedija, nekad humoreska.
A planovi naši o sreći bez Krišne,
na kraju se ruše ko kule od pijeska.

Vladimir Pavić
 
Očajna pesma

Upij se u mene zagrljajem jednim,
ko groznica tajna struji mojom krvi,
krepko stegni moje telo, nek se smrvi,
i daj mi poljupce za kojima žednim.

Kao Hermes stari i s njim Afrodita,
stopi se u meni strašću tvojom celom,
da sav iznemognem pod vitkim ti telom,
i da duša moja najzad bude sita...

- Kad pomislim, draga, da će doći vreme
kad za mene neće postojati žena,
kad će čula moja redom da zaneme,
i strasti da prođu kao dim i pena,

a da će, još uvek, pokraj mene svuda
biti mesečine pod kojom se žudi,
i mladih srdaca što stvaraju čuda,
i žena što vole, i voljenih ljudi,

vrisnuo bih, draga, riknuo bih tada
kao bik pogođen zrnom posred čela
što u naporima uzaludnim pada
dok iz njega bije krv crna i vrela...

Upij se u mene zagrljajem jednim,
ko groznica tajna struji mojom krvi,
krepko stegni moje telo, nek se smrvi,
i daj mi poljupce za kojima žednim...

- Milan Rakić
tumblr_ljc5piq6eg1qztjq8o1_400_large.jpg
 
Poslednja izmena:
Dotakla bih te

Dotakla bih te kao nekad.
Da znam samo kojim putem
snovima lutaš tražeći ljubav,
našla bih te, dotakla bih te,
kao tada...
Da samo mogu da doletim,
uzalud pružam uvela krila
ovo nebo ne razume sreću.
Dotakla bih te kao želja;
znam da me želiš i da me pratiš
nekim mislima kad nikog nema
da te utešim.
U tom trenu na nekom drugom
kraju čežnje
ja sam sama.
A dotakla bih te kao san,
da smirim ti uzdah,
da začaram ti usne
i umirim te rukama
tražeći samo
da me čvrsto stegneš,
da mi samo kažeš
da sve prošlo je.
Dotakla bih te kao miris
kad ideš poljem,
kad u njemu nađeš
neki mali svet.
I onda kad sve nestane,
još uvek osećaš
miris poljskog cveća,
još uvek si tamo
još uvek me pratiš...
Dotakla sam te svojim rečima
al nije to sve,
ne, nije još kraj,
još uvek čekam te...

Maja Miljković
 
All our times have come
Here but now they're gone
Seasons don't fear the reaper
Nor do the wind, the sun or the rain..we can be like they are
Come on baby...don't fear the reaper
Baby take my hand...don't fear the reaper
We'll be able to fly...don't fear the reaper
Baby I'm your man...

Valentine is done
Here but now they're gone
Romeo and Juliet
Are together in eternity...Romeo and Juliet
40,000 men and women everyday...Like Romeo and Juliet
40,000 men and women everyday...Redefine happiness
Another 40,000 coming everyday...We can be like they are
Come on baby...don't fear the reaper
Baby take my hand...don't fear the reaper
We'll be able to fly...don't fear the reaper
Baby I'm your man...

Love of two is one
Here but now they're gone
Came the last night of sadness
And it was clear she couldn't go on
Then the door was open and the wind appeared
The candles blew then disappeared
The curtains flew then he appeared...saying don't be afraid
Come on baby...and she had no fear
And she ran to him...then they started to fly
They looked backward and said goodby...she had become like they are
She had taken his hand...she had become like they are
Come on baby...don't fear the reaper
 
****

Dok Zemlja još se kreće
I postoji njezin sjaj
Ono što neko nema, Ti mu to, Gospode, daj!
Mudromu podaj glavu, plašljivom konja — da krene,
Srećniku daruj novca...
I — ne zaboravi mene!

Dok Zemlja još se vrti — Gospode, Tvoja je vlast
Onome ko vlasti teži, nek mu bude u slast;
Ko drugome ne krati novca, nek predahnu oči mu snene,
Kainu kajanje daruj...
I — ne zaboravi mene!

Vjerujem u Tvoju mudrost i Svemoći poznajem sjaj,
Kao što ubijen vojnik u večni veruje raj;
Kao što veruje uho u tihog Tvog govora šum,
Ko čovek što veruje srcem, a dela mu ne shvata um.
Gospode, moj Bože, zelenooki moj,
Dok Zemlja još se vrti i sve to čudno je njoj;
I dok još vremena ima i vatre da je pokrene
Svakomu ponešto daruj...
I — ne zaboravi mene!

Bulat Okudžava
 
Out of the night that covers me,
Black as the Pit from pole to pole,
I thank whatever gods may be
For my unconquerable soul.

In the fell clutch of circumstance
I have not winced nor cried aloud.
Under the bludgeonings of chance
My head is bloody, but unbowed.

Beyond this place of wrath and tears
Looms but the Horror of the shade,
And yet the menace of the years
Finds, and shall find, me unafraid.

It matters not how strait the gate,
How charged with punishments the scroll.
I am the master of my fate:
I am the captain of my soul.

INVICTUS, William Ernest Henley
 
Zadrhtaću bez sumnje
ako se ikad budemo sreli
u drugome životu,
u svetlosti udaljenog sveta.
Zaustavljajući se,
prepoznaću tvoje oči,
tamne kao jutarnje zvezde,
i znaću da su pripadale
zaboravljenom sumraku
predjašnjeg zivota.
Reći ću:
čar tvog lica nije samo u njemu,
u nju se utkala žarka svetlost
moga pogleda pri susretu
koji se ne pamti,
i moja ljubav joj je dala
tajnu koja se izgubila.

Rabindranat Tagore
 
Vojnik od papira

Na svetu jedan vojnik bejaše
Smeo,visokih manira
Lep al' lutka dečija, gle!
Taj vojnik od papira.
Promeniti svet on hteo je
Za sreću, ne iz hira
A na niti bio je
Taj vojnik od papira.
I vatru, dim i smrt i peh
On za vas dvaput bira
Al' slušao je cerek, smeh
Ha! Vojnik od papira!
Tajne niste skrovite
Dali da vam dira
A čemu to?
Ponovite!
Bje vojnik od papira.
Kob mu bila sudjena
U boj ga baci inat
Ka vatri ruka pružena
Smetnuvši – da je papirnat.
U oganj, hajde, kreni sad!
Već korak tlo mu dira.
Izgore on – tek tako – mlad
Bje vojnik od papira.

Bulat Okudžava
 
Jovan Ducic:- IZMIRENJE

I kada te zivot bolno razocara,
i kada prestanu i zelje i snovi,
ono sto ti vrati jedna suza stara,
vredi jedan zivot, neznani i novi.

Pamti sto je proslo, s puno vere neme.
Kroz sve dane dugih stradanja i mijena
cuvaj svoju proslost za sumorno vreme
kad se zivi samo jos od uspomena.

Pa ces da zapitas jednom, i nenadano:
zasto samo suze, zasto boli samo?
I sto da zalis moje srce jadno,
kada je sve nase - sve sto osecamo!
 
POČETAK PESME

Jedna je žena prešla sa mnom reku
po magli i mesečini,
prešla je uz mene reku,
a ja ne znam ko je ona.

U brda smo pošli.
Kosa joj duga i žuta
bliska u hodu njena su bedra.

Napustili smo zakone i rođake,
zaboravili miris roditeljske trpeze,
grlimo se iznenadno,
a ja ne znam ko je ona.

Nećemo se vratiti krovovima grada,
na visoravnima ćemo živeti pod zvezdama.
Vojske nas neće naći,
ni orlovi,
no ispolin jedan će sići među nas
i nju obljubiti
dok ja budem gonio veprove.

I deca će naša u dugim pesmama
pričati o početku ovog plemena,
poštujuć begunce i bogove
koji pređoše reku.

Miodrag Pavlović
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

VranV
e.e. cummings - stihovi, pesme
Odgovora
3
Pregleda
342
VranV
VranV
VranV
Srđan Valjarević - stihovi, pesme, odlomci iz romana
Odgovora
17
Pregleda
471
Džudi S
Džudi S

Back
Top