Quantcast

Najdraži stih

tetkaD

Aktivan član
Poruka
1.874
I ništa te kao ne boli

Dan je kao sunčan.
Ti si kao veseo.
Prolaziš, kao ne vide te.

Svima je kao lijepo.
Svima je kao dobro.
Svima je kao ludo.

I ti si kao sretan.

Živi se kao u miru.
Ptice su kao slobodne.
Budućnost kao na dlanu.

Savjest je kao čista.
I suncu je kao jasno.
O, srce, kao pjevaj.

Svi se kao brinu o svima.
Svatko je prijatelj kao.
Svima je kao stalo do tebe,
i do svijeta.
I dan kao ode.
I ti se kao smiješiš!
I ništa te kao ne boli.

Enes Kišević
 

Net & Neta

Elita
Poruka
17.498
Ako kažem, ova pjesma ima značenje sna,
a sva radost što u njemu odavno spava si ti,
ako te usporedim s blagim osmjehom jutra,
jer zora oduvijek nosi ime tvog prvog pogleda,
hočeš li me ovjenčati svojim srebrnim rukama,
uzeti k sebi i primiti kao sretno sazviježđe?

Mila moja, pamtim dan u kojem postaješ moja,
kad si se u lahoru nasmiješenog proljeća pojavila
i sa te svoje dvije ruke, uznemirene golubice,
poput drhtavog lišća zaplela u mom zraku,
a ja sam ti odmah naznačio nebo boje meda,
i tvoje je drhtanje u dahu tiho sletjelo na mene,
tražeći mjesto gdje će dva tvoja srca smjestit.

U mlazu prvog srca besmrtnost zvijezda čuvaš,
drugo srce, zamah vjetra, duša tvoja ima,
oba srca, duboku i sretnu ljubav k meni nose,
a oči tvoje, mila, savršenim plesom zjenica sjaje,
i s pravom se moje misli u bistrom cvijeću tope,
jer si tragom zaboravljenih uzdaha snena stigla,
tišini mojoj ljudskoj, ljubav svoje duše priznala.

Zal Kopp - Ljubav duse
 

goxy

Zaslužan član
Poruka
106.836
Anywhere Out of the World

This life is a hospital where every patient is possessed with the desire to change beds; one man would like to
suffer in front of the stove, and another believes that he would recover his health beside the window.
It always seems to me that I should feel well in the place where I am not, and this question of removal is one
which I discuss incessantly with my soul.
'Tell me, my soul, poor chilled soul, what do you think of going to live in Lisbon? It must be warm there, and there
you would invigorate yourself like a lizard. This city is on the sea-shore; they say that it is built of marble
and that the people there have such a hatred of vegetation that they uproot all the trees. There you have a landscape
that corresponds to your taste! a landscape made of light and mineral, and liquid to reflect them!'
My soul does not reply.
'Since you are so fond of stillness, coupled with the show of movement, would you like to settle in Holland,
that beatifying country? Perhaps you would find some diversion in that land whose image you have so often admired
in the art galleries. What do you think of Rotterdam, you who love forests of masts, and ships moored at the foot of
houses?'
My soul remains silent.
'Perhaps Batavia attracts you more? There we should find, amongst other things, the spirit of Europe
married to tropical beauty.'
Not a word. Could my soul be dead?
'Is it then that you have reached such a degree of lethargy that you acquiesce in your sickness? If so, let us
flee to lands that are analogues of death. I see how it is, poor soul! We shall pack our trunks for Tornio. Let us go
farther still to the extreme end of the Baltic; or farther still from life, if that is possible; let us settle at the Pole. There
the sun only grazes the earth obliquely, and the slow alternation of light and darkness suppresses variety and
increases monotony, that half-nothingness. There we shall be able to take long baths of darkness, while for our
amusement the aurora borealis shall send us its rose-coloured rays that are like the reflection of Hell's own
fireworks!'
At last my soul explodes, and wisely cries out to me: 'No matter where! No matter where! As long as it's out
of the world!'
Charles Baudelaire
 

tetkaD

Aktivan član
Poruka
1.874
Tvoja duša šuti i govori

Zbog tebe sam obolio u sebi
gdje si ti
I ne smijem te više vidjeti
A gledao bih te
do dna vremena
koje činiš trenutkom
trenutkom što je vječnost po tebi
Tvoje prisustvo briše staze moje tišine
po kojima lutam u tvome odsustvu
Nemoj da te vidim
Hocu da te naselim živim sobom
i da prestanem izvan sebe ići tvojim životom

Josip Pupačić
 

Net & Neta

Elita
Poruka
17.498
...Zato sto me volis ja volim sve ostalo,
I nikome ne zelim zlo.
Moja ljubavi, digla si me toliko visoko
Da i kad bih pao - do zemlje bi se naziveo!
Dizem primitivnu buku kao sto sneg grmi i dimi se u klancima,
Da si muskarac imao bih najboljeg druga!
Neka se izvrne sav svet i na levak sruci u tebe,
Neka nice drvece koje niko nije posadio.
Neka se niko ne pridrzava svojih oblika i granica,
Neka tresnje, neka jabuke ne budu okrugle,
Nego kakve god i kolike god hoce,
Neka se slonovi uvuku u misje rupe!
Neka moju dusu grubo istovare na prvom djubristu,
Neka najjaci glasovi sruse sve plafone,
Neka se nebesa otarase snega i kise,
Neka sve ostane cisto i slobodno,
Neka samo moji prsti budu prljavi od mastila,
I neka se proglasi ludakom
Svako ko pomisli da te vise voli! ...

Matija Beckovic
 

Net & Neta

Elita
Poruka
17.498
Priznajem!
Lagala sam svet da ništa mi nije. Da ista sam ona čije lice pamte. Obmanula prostor i promakle sate. Ćutala istinu pred Porotom pravde.
Mea Culpa!

Isušila mora, podvezala reke ispod samog toka, jezerske vode usahla sa gora. Ispravila željom vrh planine bedne, pokosila livade i pašnjake medne. Ugasla mesec i zvezde bele.
Sunce u malenu šaku skrila. Da bih sa njim bila.
Mea Culpa!

Obila sam reze na vratnici sreće. Ćelije tuge stopila na plamenu sveće. Razbila katance i pustila dan. Sebe prodala za jedan san.
Mea Culpa!

Ukrala sam svemir da ga njemu dadnem. Sa nebom u džepu, pred njega da padnem.
Ponornici svetla zatvorila puta, da mi ljubav, sa njom, ne odluta.
Mea Culpa!

Ubila sam prošlost. Bez stida. Bez srama.
I sve sam svoje, njemu dala.
Mea Culpa!
 

mmaher

Stara legenda
Poruka
89.218
REFREN - Jovan Ducic



Snevaj, da uvidiš da prolazni snovi

Još najbliže stoje postojanoj sreći,

Da ne pitaš nikad, zašto jadi ovi,

A ne koji drugi, a ne koji treći.



Ljubi, ljubi silno, uvek istovetan,

U ljubavi samo ti ćeš jasno znati:

Kako malo treba da se bude sretan,

I sto puta manje da se večno pati.



I umri da spaseš verovanje čisto,

Da si kad god stao pred istinom golom,

I da u životu nisi jedno isto

Jednom zvao srećom, a drugi put bolom.
 

tetkaD

Aktivan član
Poruka
1.874
Dragan Gortan - Brdo što se zove nada

'Ajmo čekati vrijeme da počne unatrag teći!
Jer, svemir će (kažu znalci), baš u tu fazu prijeći.
Potražimo naše mjesto (nek' to bude mjesto moći),
Na nama je samo sačekati kad će vrijeme natrag doći.
U veliku kutiju složit ću sve svoje grijehe.
I ti stavi svoje - zajedno su manje teške.
Popnimo se na brdo, što nada se zove, i čekajmo...
Čekajmo sebe - potpuno drukčije i potpuno nove.
Ispod milijuna zvijezda,
Bez imalo strasti, bez imalo suza i smijeha,
Mi još uvijek čekamo naše vrijeme
S kutijom svojih grijeha
 

Net & Neta

Elita
Poruka
17.498
Podji kud bilo
put neba,
put mora,
na lednik
ili siđi u ravnice.

Traži šta bilo
rad
lepotu
ljubav!

Učini to sa dušom
punom snova
i svetlosti
sa dušom
punom dobrote i snage
za praštanje.Ako se već desi da
padneš
ustani!
iznova kreni
iznova počni,
uporno,
mirno,
kao što to rade deca na
plaži
gradeći od školjki
morskih i šljunka
brodove
koje prva plima zbriše
a deca novu lađu,dvorac
novi
naprave opet već sledećeg jutra.
Pođi,
uprkos svemu!
Samo,
okončaj započeto delo!
Voli
i stvaraj!
Kuj!
Prekuj zemlju,
nebo i more!
Ali okončaj započeto
delo.
I delo tvoje
nek lepotom zrači!

Sesil Sabo - Podji
 

Net & Neta

Elita
Poruka
17.498
Bit ce da zivimo istodobno na mnogo zvijezda,
u mnogo raznih zivota,kad smo tako cudno iznemogli
od ceznje za jedninom,
a sve nam zivote veze tanka nit,
I kad umiremo,umire nas mnogo.
I ja koja tvrdom zvijezdom vecernjom slutim,
da samo karika sam golemog mog zica,
samo jedno svoje culo,dimenzija jedna,
samo miljuntina svoje snage
sto svemirom trosi se
i luta
ja osjecam,
da ni u ovom casu nisam presjekla nit
koja me veze s tvrdom zvijezdom vecernjom,
i da nisam svoja ni u casu kad sam to naslutila,
jer i sad me skrope necije daleke misli
neosjetno,
ko ponocna rosa.

Vesna Krmpotic -Mnogostruki zivot
 

Net & Neta

Elita
Poruka
17.498
Ti ne znaš kako je čarobno
znati da negdje postojis
jednako draga i krhka
i na poludjelom moru
u ovu tetoviranu jesen
koje se sve manje bojiš
u svijetu u kojem leptiri
i ne dočekaju zoru.

Sakriven u tvojim venama
ja sam kap što ne otiče,
ma kako bili daleko,
ma kako izgledali tudji.
Srećom ne gube klovnovi
na kraju svake priče
mada iz nje izlaze
bar za milimetar ludji.
A ti, ti si zvijezda
zaspala na mom dlanu
i ja te čuvam i ne dam
i nemoj da se bojis.
A ako vec budeš bodež
i napravis nekakvu ranu
i tad cu da budem sretan
što jos uviek negdje postojiš.

Te jeseni je u mojoj ušećerenoj krvi
zaspalo Ciganče modrozelenih očiju
i dvije ranjene srne iz neke daleke basne.
Sjećaš se... bio sam kočijaš
zaljubljen u svoju kočiju
i u svjetlost naše zvezde koja polako gasne.
Suton... iz mene izlaze klovnovi ulicom koja ne postoji
i hiljade svitaca donose svijeće
našem nerodjenom sinu.
Oprosti.
Na nebu je uštap i moja se sjenka boji
trubadura koji uglavnom razbija mandolinu.

Sad... nemam ništa sem rima
a i njih bi najradije da vratim
nekoj dalekoj zvezdi sa koje sam sišao ranjiv.
Necu ti reći hvala, a necu ni da ti platim
jer si najveci krivac što sam nežan i ranjiv.

Te jeseni mi je ostao osmjeh,
a i njega sam ubrzo izgubio.

A kada ostavim zvezde
hoću da budes kraj mene
jer mogle bi i one
začas da odu vragu.
duboko ispod vode.
mutno ogledalo.
Bar zbog najlepših tajni
kojima smo bili na tragu
ostani koji trenutak.
ostani samo
jos
malo.

Jer kada odes iz rime
u noc jezivo strašnu
ja cu manirom klovna
staviti šešir od slame,
poderan kaput
i trošnu krvavu leptir mašnu
i svojim sanjivim rukama
ogroman mjesec na rame.

Kiša i nebo mutno do plača.
San je posljednja mogućnost
da se sačuva
ono što mora da ode.
Ne budi me
U očima pijanog svirača
jutros je previše vode
nemir,i jedna jesen daleka.
Ni slavuji ne zvižduću pesmu
koju znaju sve ptice.
Pusti.
u praskozorje izmedju smreka
naći ce uplašene zvezde
i upaljene sveće.
veče, i jedan komadic bola.

Reči će uvek reći
manje
nego što govore oči.
Ne okreći se.
Čaše su na kraju stola
al više nikog nema
da ih natoči.
Tajna je samo tajna ako je prihvati zora

Možda zvezde večeras namerno na pčelinjak liče
dok svetlost klizi niz lice i zvezdane kapi bodu.
Ti znaš da postoje i dobre i loše priče,
al ne znaš kada dodju, jos manje kada odu.
Valovi se nekada i bez oseke iznenada povuku

Zamisli rijeku koju mjesec dijeli na pola
i nad njom bijelog galeba koji je zaboravio da leti.
Slikar je po najdražem platnu prosuo mrvicu bola
u vidu kapi krvi,a dalje, tko zna kada će smjeti.

Miris odlaska nosi u sebi vise soli od mirisa mora
Ne budi me,u snovima je nedostižno malo tuge.
Smejući se mi igramo jednako komičnu rolu,
a oni koji se provuku u praskozorje ispod duge
možda će u drugu jesen s andjelima ići u školu.

I ladje kad potonu jos dugo sanjaju luku

Sad uzmi tetoviranu jesen i kao bumerang zavrti.
Volim te kao što pčela voli dunju u cvatu.
Mi smo sve bajke večno krali od smrti,
a da nismo ni znali da su nam duše u matu.
Jer,
Tajna je samo tajna ako je prihvati zora,
valovi se ponekad i bez oseke iznenada povuku,
miris odlaska nosi u sebi više soli od mirisa mora,
i ladje kad potonu jos dugo sanjaju luku.
Ja više nemam za čim da žalim ni kome da praštam,
sem maloj krpici svetla što me pokatkad dodirne i razbudi
i da verujem i da ne verujem
i da sanjam i ne sanjam,
isto se vraćam i isto krvarim
i isti me trag vodi u uzalud kao slikara
koji bi ponovio svoju najbolju sliku
na komadu beloga zlata
a život teče dalje.

Ti i ne znaš
da vec danima sanjam istog leptira,
samo svetiljke nisu iste ili se bar budim s nadom da nisu.
On nema lica i nema ništa po čemu bi ga prepoznao
sem malog ožiljka na lijevom krilu,
a meni je i to dovoljno.
Znam,
trebalo je da bude proleće,
bila je jesen na splavu meduza
i nije bilo sjaja u travi.

Ne, ne boj se.
Moje rime sem što me nikad ne ostavljaju samog
ponekad znaju tako divno da šute.

Sve je istetovirano i izgubljeno.
I ova jesen je istetovirana i izgubljena
mada jos uvijek mogu sam sebe da ubijedim da sam
sve sanjao.
A ti?
Šta ces ti?

Da li se ponekad seti gledajuci kroz tudja okna
niz ulice puste i kišne, da l' je bar malo zaboli.
Meni je sasvim dovoljno ako joj zadrhti lokna
pa makar nikad ne rekla da me jos uvijek voli.
Ona ne zna koliko boli ono što se nikad ne vrati
kao noći koje se čuvaju u očima što dvostruko gore.
Sve nema svoju cijenu, ali ipak sve se plati
jednim sanjivim vriskom mjeseca što pada u more.

Ja sam najlepshu pesmu zaključao u njenoj kosi
i sve sam svoje osmehe sakrio u zavjesu kiše,
a ona je predobro znala šta ta jesen nosi
al nije htela da prizna i nije nas bilo više.

Ko zna... mozda joj noćas neke slike ponovo znače,
možda se zaista voli samo jednom u zhivotu.
A ja sam samo klaun koga su natjerali da plače
sa željom da samog sebe igra za bednu svotu.

Da li se ponekad seti gledajuci kroz tudja okna
niz ulice puste i kišne, da l' je bar malo zaboli.
Meni je sasvim dovoljno ako joj zadrhti lokna
pa makar nikad ne rekla da me jos uvijek voli.
Milion svetionika u noći i nebo od pečene gline
i tvoje ruke i usne, sočnije od zreloga nara,
u očima usnula kiša i oblak vrele tišine
i jedno platno za sliku pomalo nespretnog slikara.

Krvario je u vodi mesec zaklan do pola,
nad tvojim polu-zbogom noc se sklopila crna.
Sećam se bila si zvijezda veća od Velikih kola,
seti se bio sam svitac manji od makova zrna.

I onda sam do obale s očima što ne drže plimu,
težak kao bura, lagan kao jugo.
Ko zna ko noćas gubi: vatra što gori u dimu
ili dim iz te vatre, ili možda i jedno i drugo.

Ah, da, jednom davno, skoro se ne sećam više
sa druge strane svetla tetovirano sanjiv do zore
jedan je klaun kroz suze sanjao ostrvo kiše
kao što mrtav delfin zamišlja usnulo more.

Iznad pepela najdraže slike našli su dušu slikara
valovi što u zoru uguše sve što se olako žari.
Kad jednom kroz miris mora osjetis miris nara
povjeruj da negdje za mnom mjesec zaklan krvari.

Miladin Beric - Ti ne znas
 

Laida

Aktivan član
Banovan
Poruka
1.620
POSLE SVEGA Milorad Pavić


Never more



Ako bi mi opet kupila
Svesku praznih listova bez crta
Možda bih najzad mogao
Da ti napišem ljubavno pismo
Poslednje mesto prvog

*

Bio sam srećan, a nisam znao,
Bila si nesrećna, a nisi znala.
Kada smo shvatili bilo je kasno
Zauvek za mene, ali ne i za tebe
No ni to nisi znala

*

Kod „Ljubića“ smo jeli
Teletinu sa pečenim povrćem
Ti si sedela nesrećna i zdrava
A ja srećan i bolestan
U ogledalu iza tebe
Kola i ljudi što idu niz ulicu
Išli su uz ulicu

*

Za rođendan kupila si mi knjigu
Čitam je tvojim očima
I vrebam ono što bi se u njoj
Moglo tebi svideti
Za mene knjige više nema

*

Neki nas nepojamno mrze
Drugi nas mnogo vole
Ja sam navikao na to, ti ne
Ja računam samo one druge
Ti samo one prve

*

Ti si vidovita, bolje vidiš budućnost
Ja ne, ja bolje vidim prošlost
Ti samo misliš o prošlom
Ja samo maštam o budućnosti
Možda svak želi što nema

*

Jedna žena nam je prorekla
Budućnost neće ličiti na prošlost
Ja ne verujem u to proročanstvo
Na tvoj suncobran upisao sam
Sve lepe dane naše prošlosti
Sve crne dane naše prošlosti
Ti si upisala na moj kišobran
Ni ti ne veruješ u to proročanstvo

*

Jedan drevni čovek je napisao
Ne mogu živeti ni s tobom ni bez tebe
Kada sam to pročitao rekoh
Kako je stvar lepo rečena
Danas me boli uvo da li je stvar lepo rečena
Sad znam da je to istina

*

U mladosti telo je ispred duha
U starosti duh je ispred tela
Znam da sam u poslu i u ljubavi
Iskoristio trenutak
Kada su duh i telo bili ravnopravni
Sada je kako mora biti

*

Bila si mlada, lepa i talentovana
Bio sam srećan zbog tvog talenta
Bila si nesrećna zbog mog talenta
Od kojeg nije ostalo vremena za nas
A ja sam mislio da talenat nema godine

*

Govorio sam knjige su naša deca
Čim se osamostale prhnuće u svet
Čim to bi naša deca prhnuše u svet
Čim to bi naše knjige prhnuše u svet
Sad nam je kuća bez maltera što spaja

*

Jedan Rus kaže da se vreme
Zaustavlja u materiji a teče u energiji
Ja mislim da naše Sada, naš život
Nastaje na preseku večnosti i vremena
Ti kažeš da ćeš još samo četiri godine
Moći da nosiš lepe haljine
 

Laida

Aktivan član
Banovan
Poruka
1.620
Osećanja


Ako ništa drugo ono svetlost
Svetlost ovoga jutra
Vratiće te na zemlju
Svetlost ovoga jutra
Igla je zabodena u tamnu svilu
Bela trunka na crnini
Oko otvoreno nad riznicom
U lišću tvojih dlanova
Kliziće igra darivanja
Toplog
Velika opasnost odbijanja
Bledog
Na putu slučajnosti
Grubi zid kruni svoje kamenje
Svetlost ovoga jutra
Razgolićuje preda mnom tvoje grudi
I sve mirise jednoga buketa
Od ljubičice do jasmina
Prolazeći kroz sunce
Prolazeći kroz misao
Šum mora šum je obalskog šljunka
Mahovina i miris šumskog cveta
Med miris vrućeg hleba
Paperje mladih ptica
Svetlost ovoga jutra
Plamen je koji me je stvorio
Rađa se plavkast a umire zelen
Pogled prvi prva je kap krvi
Na polju uzbudljive puti
Prva reč sreće
Osvežava svoju žestinu
Velovima rose
Nebo je na tvojim usnama

Pol Elijar
 

jelen.co

Veoma poznat
Poruka
12.031
Budi mi sudbina
imam kola fina
prava limuzina

Po celome svetu
vozicu te njima
belim drumovima


Ne smem s tobom kume
celave ti gume
sedista se tresu
u tvom Mercedesu

U kolima mojim
sve koza i svila
ne bi izlazila

Po celome svetu
vozicu te njima
belim drumovima


Joj, mala moja
jaca si od mine
Joj, dok ja vozim
ti menjaj brzine

Joj, mala moja
vozac sam bez mane
joj, ja kad vozim
vozim na tenane


'Ajde, 'ajde samo
da se upoznamo
sedista se tresu
u tvom Mercedesu
 

goxy

Zaslužan član
Poruka
106.836
Ova je bolja...!
Goran & OK Band

Ferrari crveni


Nikad nisam imao
ono sto sam zeleo
cak ni deo sna

Tudju srecu gledao
tudje zene voleo
gde je tome kraj

Ref.
Ej boze moj, cujes li
pre nego sto dodjem ti
zadnju mi zelju ispuni

Daj mi ferari crveni
i jedan put vijugavi
da jednom srecu pruzim sebi

Daj mi ferari crveni
bice moj konjic drveni
i stizem boze pravo tebi

Heroj nisam postao
nikad hrabar ispao
cak ni jedan dan

Nikad prvi stigao
iako sam trcao
hocu slavan kraj
 

Arhimedes

Veoma poznat
Poruka
14.988
Грех и чежња

Кажи ми је ли грех ако те волим
Ако желим усне да ти љубим
Ако жудим белину твојих груди
И сневам мирисе твоје женствености

Грех ли је кад погледи нам се сретну
А страх их сакрије у бујицу речи
Онако сетне и стидљиво бестидне
Кажи – је ли грех кад очима те мазим

Кажи је ли грех због греха љубав крити
Због живота живот не проживети
Све стазе судбине и по трњу проћи
И никад – бар због љубави их заобићи

Кажи ми је ли грех кад лажно љубим другу
А тебе у греху док чедно желим
До суза да гушим себе у себи
И тек очи кад склопим – у сну се дам теби


Анђелко Заблаћански

 

Sarayu

Domaćin
Poruka
4.831
Jastrebov pir na šušnju

Krećemo. U Jesen žurimo,
Klikčući, plačući kružimo,
Dva jastreba umornih krila.

Leto nove pljačkaše ima,
Huje nova jastrebova krila,
Strasne ljubavne bitke besne.

Iz Leta prognani, polećemo,
Negde u Jesen slećemo,
nakostrešeno, zaljubljeno.

Naš poslednji pir sad slavimo :
Kandžama jedno drugo ranimo
I na vlažan šušanj padamo.

Endre Adi
 

stalker1

Zainteresovan član
Poruka
309
БОСОНОГЕ МИСЛИ
Са првим несазрелим јутарњим зраком
Рој зрачних мисли у ковитлац се хвата
Затвара за собом прозоре и врата
Неће дати више да провири сваком

Уз брујање лако желе много рећи
По гори у колу босоноге виле
Да не би робиње вечне таме биле
Као извор, јутром, речи ће потећи
Тада биће лакше изазваној души
Оков још један када мисао сруши
Босонога дарова песми живот нов

Јутрењем невиним, кад сунца први зрак,
Почиње да бунца дан, прозиран и лак,
Душу из сна разбуди нови изазов

Lela Marković


http://www.lelamarkovic.in.rs
 

Laida

Aktivan član
Banovan
Poruka
1.620
Nas dvoje smo

Na istoj crti gdje sve se niže

U meandrima noći

Riječ je u sredini

Dvoja usta koja se ne vide

Šum koraka

Jedno lako tijelo klizi prema drugom

Podrhtavaju vrata

Jedna ruka prolazi

Htjeli bismo otvoriti

Svijetla zraka stoji uspravno

Tu preda mnom

I vatra je to što nas razdvaja

U mraku gdje tvoj profil iščezava

Minuta prekinuta disanja

Zapalio me je na prolazu tvoj dah.

Provest ću sutra misleći o prekosutra
 

Arhimedes

Veoma poznat
Poruka
14.988
Predizborna debata predsedničkih kandidata...

Jedna guska
rekla drugoj guski
da je guska.
Jesi: guska.
I ponavljam: guska.
Naljuti se druga guska.
Njoj da jedna guska
kaze da je guska?!
I vikne prvoj: Gusko!
Zar ti, jedna guska,
da meni kazes - guska?
A prva opet: Jesi!
Bas si guska, guska, guska.
Tako su se raspravljale
sve do noci kasne,
jer guske medju sobom
tesko se objasne.


Gvido Tartalja
 
Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.