velikizelenizmaj
Zainteresovan član
- Poruka
- 171
Милорад Милинковић (Београд, 18. март 1965 — Јабуковац, 7. јануар 2025) био је српски редитељ, сценариста, глумац и публициста. Познат је по режији остварења Мртав ’ладан, Потера за срећ(к)ом и Читуља за Ескобара. Режирао је први српски филм снимљен у 3Д технологији — Пети лептир. Такође је био певач, кантаутор, ди-џеј, писац и фудбалски коментатор. Био је вокал и гитариста рок групе Морбиди и Мноћи и касније члан бендова Биг секс и Змајеви.
Рођен је у Београду. У родном граду је завршио Математичку гимназију 1983. Уписао је Академији уметности у Новом Саду где је дипломирао 1991, одсек режија. Његов дипломски филм Сатан Панонски постигао је успех и био је једини филм из бивше Југославије који се нашао на Бијеналу у Барселони. Режирао је још велики број филмских и телевизијских остварења: Рок дезертери, Рокументи, Казнени простор, Црни Груја 2, Дангубе!…
Милинковић је такође био трагач у српској верзији ТВ квиза Потера. Био је коментатор фудбалских утакмица на каналима Евроспорта. Написао је три књиге: Фантом трамвај, или, Чудновати доживљаји мог пријатеља Симе и његова заоставштина у пет књига (2010), Мртав ’ладан и без ноге, или, И после Тита Тито (2017) и Живот почиње у шездесет и другој (2023)
Отац му је рођен у Осечини. Милинковићев деда је био носилац Албанске споменице а прадеда Ђорђе Петровић је погинуо прелазећи Албанију у Првом светском рату.
Милинковић је одрастао на Дорћолу. Пејоративни надимак Дебели је добио још у детињству јер је имао проблеме с вишком килограма. У свом опроштајном тексту Милану Делчи, написао је да је у дорћолским кафићима провео неке незаборавне дане са Делчом. Волео је музику и ппочео је да свира гитару и пева у андерграунд круговима.
Године 1985. оснива бенд Морбиди и Мноћи, његов састав су чинили Марио Сурјан (бивши члан групе Радост Европе)- гитара, пратећи глас; Дејан Стефановић (бивши члан групе Дух Нибор) - бас, пратећи глас и Стерије Толић - бубањ и удараљке. Чланови групе били су и Мирко Миливојевић (касније бубњар групе ЕКВ) као и Марио Шепаровић и Ћурчић. Њихове песме су "Играј твист на њеном лицу", "Зомби", "Хит" и песма "Пут". Уз бенд је формирано и удружење Морбида под скраћеницом СМБ (Савез Морбида Београда).[19] После бенда Морбиди и мноћи, окушао се у групи Биг секс. Једна од њихових најпознатијих нумера је Седми дан. Касније, поново је наступао у бенду под називом Змајеви. Са бендом Змајеви издао је албум 2003. године, а тај исти бенд радио је музику за филм Црни Груја". Најпознатији члан бенда је поред редитеља Милорада Милинковића био продуцент Боца Стојиљковић. Након неког времена, Милинковић се окреће филмском свету и одлази у Нови Сад на Академију уметности и уписује одсек режиja.
Снимио је свој први дугометражни филм 2002. године под називом Мртав ’ладан, за који је три године раније написао сценарио. Сцене за филм су рађене у Банатској равници - Вршцу. Првобитни радни наслов филма "Мртав'Ладан" је био "Човек у љубичастом оделу". Филм је имао преко 300.000 гледалаца. По укупној гледаности у домаћим биоскопима заузео је друго место, одмах иза филма Зона Замфирова. На основу филма је уследила и ТВ серија, а до сада је репризирана више пута. Под утицајем филма је чак и једна посластичарница у Бањалуци названа "Мртав'Ладан". Било је планова да се уради наставак филмa.
Милинковићев други филм била је комедија Потера за срећ(к)ом снимљена 2005. године. После првог успешног филма, уследио је други не тако, по мишљењу критичара, успешан филм. Rotten Tomatoes оценио је филм ниском оценом. Режисер Милорад Милинковић, на филмском фестивалу у Херцег Новом, на све критике одговорио је да је намеравао да сними „лимунаду”, али не у пежоративном значењу, већ као жанр који публика воли, а критика потцењује.
Премијера филма Читуља за Ескобара је одржана 2008.
За три недеље овај филм је видело 80,000 гледалаца. Филм “Читуља за Ескобара” је настао у продукцији “Пинк Филм Интернатионала”.
Наредни филм који је режирао био је Здухач значи авантура (2011). Милинковић овога пута се публици представио тинејџерском музичком комедијом, а премијерно је приказана 5. априла 2011 године у Центру “Сава”. Многобројна публика поздравила је бурним аплаузом редитеља, ауторску екипу и глумачки ансамбл.
Преминуо је 7. јануара 2025. у порти цркве Вазнесења Господњег у Јабуковцу код Неготина. Милинковићу је позлило током литургије, а разлог смрти је срчани удар.
Сахрањен је 13. јануара у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Koji je Vaš omiljen film koji je gospodin Milinković režirao? Moj je definitivno ovaj

Рођен је у Београду. У родном граду је завршио Математичку гимназију 1983. Уписао је Академији уметности у Новом Саду где је дипломирао 1991, одсек режија. Његов дипломски филм Сатан Панонски постигао је успех и био је једини филм из бивше Југославије који се нашао на Бијеналу у Барселони. Режирао је још велики број филмских и телевизијских остварења: Рок дезертери, Рокументи, Казнени простор, Црни Груја 2, Дангубе!…
Милинковић је такође био трагач у српској верзији ТВ квиза Потера. Био је коментатор фудбалских утакмица на каналима Евроспорта. Написао је три књиге: Фантом трамвај, или, Чудновати доживљаји мог пријатеља Симе и његова заоставштина у пет књига (2010), Мртав ’ладан и без ноге, или, И после Тита Тито (2017) и Живот почиње у шездесет и другој (2023)
Отац му је рођен у Осечини. Милинковићев деда је био носилац Албанске споменице а прадеда Ђорђе Петровић је погинуо прелазећи Албанију у Првом светском рату.
Милинковић је одрастао на Дорћолу. Пејоративни надимак Дебели је добио још у детињству јер је имао проблеме с вишком килограма. У свом опроштајном тексту Милану Делчи, написао је да је у дорћолским кафићима провео неке незаборавне дане са Делчом. Волео је музику и ппочео је да свира гитару и пева у андерграунд круговима.
Године 1985. оснива бенд Морбиди и Мноћи, његов састав су чинили Марио Сурјан (бивши члан групе Радост Европе)- гитара, пратећи глас; Дејан Стефановић (бивши члан групе Дух Нибор) - бас, пратећи глас и Стерије Толић - бубањ и удараљке. Чланови групе били су и Мирко Миливојевић (касније бубњар групе ЕКВ) као и Марио Шепаровић и Ћурчић. Њихове песме су "Играј твист на њеном лицу", "Зомби", "Хит" и песма "Пут". Уз бенд је формирано и удружење Морбида под скраћеницом СМБ (Савез Морбида Београда).[19] После бенда Морбиди и мноћи, окушао се у групи Биг секс. Једна од њихових најпознатијих нумера је Седми дан. Касније, поново је наступао у бенду под називом Змајеви. Са бендом Змајеви издао је албум 2003. године, а тај исти бенд радио је музику за филм Црни Груја". Најпознатији члан бенда је поред редитеља Милорада Милинковића био продуцент Боца Стојиљковић. Након неког времена, Милинковић се окреће филмском свету и одлази у Нови Сад на Академију уметности и уписује одсек режиja.
Снимио је свој први дугометражни филм 2002. године под називом Мртав ’ладан, за који је три године раније написао сценарио. Сцене за филм су рађене у Банатској равници - Вршцу. Првобитни радни наслов филма "Мртав'Ладан" је био "Човек у љубичастом оделу". Филм је имао преко 300.000 гледалаца. По укупној гледаности у домаћим биоскопима заузео је друго место, одмах иза филма Зона Замфирова. На основу филма је уследила и ТВ серија, а до сада је репризирана више пута. Под утицајем филма је чак и једна посластичарница у Бањалуци названа "Мртав'Ладан". Било је планова да се уради наставак филмa.
Милинковићев други филм била је комедија Потера за срећ(к)ом снимљена 2005. године. После првог успешног филма, уследио је други не тако, по мишљењу критичара, успешан филм. Rotten Tomatoes оценио је филм ниском оценом. Режисер Милорад Милинковић, на филмском фестивалу у Херцег Новом, на све критике одговорио је да је намеравао да сними „лимунаду”, али не у пежоративном значењу, већ као жанр који публика воли, а критика потцењује.
Премијера филма Читуља за Ескобара је одржана 2008.
За три недеље овај филм је видело 80,000 гледалаца. Филм “Читуља за Ескобара” је настао у продукцији “Пинк Филм Интернатионала”.
Наредни филм који је режирао био је Здухач значи авантура (2011). Милинковић овога пута се публици представио тинејџерском музичком комедијом, а премијерно је приказана 5. априла 2011 године у Центру “Сава”. Многобројна публика поздравила је бурним аплаузом редитеља, ауторску екипу и глумачки ансамбл.
Преминуо је 7. јануара 2025. у порти цркве Вазнесења Господњег у Јабуковцу код Неготина. Милинковићу је позлило током литургије, а разлог смрти је срчани удар.
Сахрањен је 13. јануара у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Koji je Vaš omiljen film koji je gospodin Milinković režirao? Moj je definitivno ovaj
