Život se manifestuje kao nagon samoodržanja, sa značenjem večite težnje od nepostojanja, nezadovoljstva i zla, ka postojanju, zadovoljstvu i dobru.
Ovo podrazumeva da su najvažnije promene tokom razvoja ljudskosti uvek bile: promalaženje sve boljih i boljih rešenja o tome kako se najlakše opstaje i ostvaruje zadovoljstvo i dobro, a izbegava smrt, nezadovoljstvo i zlo.
Ovo pronalaženje sve boljih i boljih rešenja se tokom istorije razvoja čovečanstva, ogledalo na polju razvoja međuljudskoh odnosa prilikom podele rada i rezultata rada, imajući na umu da opstati u životu i uživati u njemu je direktno uslovljeno duhovnim i materijalnim blagostanjem. Koje je direktno uslovljeno razvojem tehnoloija materijalne proizvodnje i odnosa ljudi u društvu prilokom podele rada i rezultata rda.
Kada je reč o odnosima ljudi prilkom podele rada i rezultata rada, misli se na društvene i ekonomske poretke: robovlasništvo, feudalizam, kapitalizam, fašizam i socijalizam, kji su bivali sve pravedniji i pravedniji. Gde imamo da je feudalizam bio pravedniji od robovlasništva, kapitalizam od feudalizma, ili fašizma, a socijalizm od kapitalizma.
Što podrazumeva da se najvažnija promena u razvoju ljudskosti tokom istorije uvek ogledala kroz razvoj međuljudskih odnosa prilikom podele rada i rezultata rada, tj. ogledala se kroz društvene i eknomske poretke koji su bivali sve pravedniji i pravedniji, Sve dok na kraju, ako se pre toga ne samou ništimo, ne napravimo jedinstveni svetski potpuno pravedni društveni i ekonomski poredak. Poretka u kojem neće da bude robovlasnika i robova, feudalaca i kmetova, kapitalista i radnika, eksploatatora i eksploatisanih, gospodara i slugu, uzvišenih i poniženih itd. već će svi ljudi u pogledu podele rada i rezultata rada da budu potpuno ravnopravni. Kao, na primer, ščele u košnici, mravi u mravinjaku ili ćelije i organi unutar tela biljaka, životinja i ljudi.
I tek kad se to desi, ljdskost će da bude na vrhunci svog razvoja od kojeg nema dalje.
