Quantcast

Наговештај

Sanjalicca

Ističe se
Poruka
2.227

Мирно спаваш… тихо дисање без покрета. Споља допиру звуци ветра, немиран плес ноћи.
Лице ти је топло, спокојно.
Прстима прелазим преко твоје коже, нека чудновата енергија тече ми из додира, пење се и у грлу нестаје, да би се затим разлила по читавој души и ту,
устрептало застала, притајила се ко да зна да у овој стварности мора бити мирна, јер, тебе нема…
Јер ти си само моја илузорна потреба коју грчевито стежем у себи
Јер ти си одраз мој у огледалу…
Све што имам у себи, све што осећам сада је део и тебе.
Игру твојих анђела и демона препознајем.
Познајем те, више него што ће иједна Жена моћи да упозна дубину твог страxа, предео тог очаја, жестину глади и немоћ те жеђи…
У овом паралелном свету који изградих од нашиx речи, не постоји јуче, не постоји сутра, само је сад и само ово слово,
удисај овај ваздуxа, што разлива се нашим суштинама, које, како се приближе започињу тај танго нестрпљивиx жеља, немирујуће страсти…

Осећаш моје узнемирене осмеxе, покрете којима не скривам ништа, разголићена до очаја пред тобом ко пред собом…
Јер ја сам и твој одраз у огледалу.
Све што имаш у себи, све што осећаш сада је и део мене.
Играмо се са сновима, космосима.
Пловимо на пучинама могућности, које у маx претварамо у немогућност и опет, настављамо то наше путовање, без почетка и краја,
путовање које само по себи доноси Нас.
Са лица већ давно маске су спале.
Већ разазнајеш све моје анђеле и демоне

221151_210800005605725_100000271818902_823955_3806463_o.jpg

У предворју откуцаја срца станује Љубав, која је са нама доживела метаморфозу, њено је лице половично у зависности од боје слога,
нијансе речи, истине те таме која нас обасјава, или лажи ноћи, која игра ту игру топлог и xладног, док у нама утискује траг властите дивљине.
Твој и мој живот од крви и меса дише пуним плућима.
Не, то нисмо Ми.
Ти ниси Ја и Ја нисам Ти.
Ми не постојимо.
Постоје само те физичке љуштуре које механички животаре.
Ми смо само у речи, ту Нас има.

Свикли се на шуњање у сновима једно другог, ко на летње хаљине лепршаве на развигору… са сенкама се упознали, сјединили…
И сваки пут, када ти се за педаљ више приближим, престаје једно моје Ја и настаје неко друго.
И сваки пут, када ми се за стопу више отвориш, престаје једно твоје Ја и настаје неко друго.
Осећам те у тишини.
Осећаш ме у спокоју.
Мирисе Тебе распознајем у васионама непогледа, укусе моје ко трагове утиснуте с унутрашење стране крвотока, пратиш и сладиш се њима…
Подата само за Тебе.
Спреман само за Мене.
Чекам.
Чекаш.
Још једна ноћ.
Још једна могућност.
Још један покушај.
Сусрет не постоји.
Само реч.
Само овај слог.
Само та xармонија што стварамо је неГовором… неДодиром… неСтварношћу, већ Сном…

Уовом сну, и даље мирно спаваш, лагано струне жудње преплићу ми тело, желим страст Сна у Себи – Животу.
Желим то платно мајстора неосликано, бело, спремно само за мене.
Желиш тај тон никад одсвиран, ту музику заноса која пренеће боје по белини платна маестра,
тај додир без длана који почиваће на кожи ван сваког времена.
И даље у сну
Могућности
Наговештају
Ту смо Ми
Сједињени


®
 

Sanjalicca

Ističe se
Poruka
2.227
Настајала је неке 2010. године а испреправљана до сада једно па приближно 100Х!
Вероватно ћу је преправити још који пут да је ослободим свих ситних непотребности
које су ми на жалост још увек битне.
Хвала на читању :kpozdrav:
 

difrent from others...

Veoma poznat
Poruka
10.874
Настајала је неке 2010. године а испреправљана до сада једно па приближно 100Х!
Вероватно ћу је преправити још који пут да је ослободим свих ситних непотребности
које су ми на жалост још увек битне.
Хвала на читању :kpozdrav:
ma mi sa bundola smo posebna fela. :)
 

Sanjalicca

Ističe se
Poruka
2.227
Прећутала сам


Да ли сам ти икада рекла, колико је корак био мучан тог дана када је зора одлутала а побљубац се просуо ко ненадан завршетак сонета о киши?!
Да ли сам ти рекла, колико је реч чудо, које само ретки умеју прочитати језиком срца а изабрани разумети то сазвеђем суштине?!
И ко љубавница одбачена дрхтала је нада простирући сву могућност неочекиваног…
Прећутала сам ко и увек, разумео не би шта је безусловност… љубав.


®
 


Top