Nad Nemačkom ekonomska avet

Manga Hilux

Legenda
Moderator
Poruka
70.982

Avet se vraća? Crne prognoze za Nemačku; "Bolest bi mogla biti više nego privremena"​

Slika koju oslikavaju biznis lideri i stručnjaci u Nemačkoj sve je manje ružičasta, predviđajući teška vremena koja dolaze za najveću evropsku ekonomiju.

EPA-EFE/CLEMENS BILAN

EPA-EFE/CLEMENS BILAN​

Nakon što je početkom godine upala u recesiju, Nemačka će, čini se, završiti godinu u minusu i na začelju među svojim konkurentima u evrozoni.
Vlada Nemačke jedina još predviđa rast BDP-a u ovoj godini, dok glavni ekonomski instituti i MMF predviđaju pad od 0,2 do 0,4 posto.
Rastuća inflacija, bolno povećanje kamatnih stopa, spor oporavak ključnog izvoznog tržišta Kine i visoki troškovi energije utiču na ove aktivnosti.

"Bolest bi mogla biti više nego privremena", upozoravaju neki analitičari, prenosi France24.

"Trenutno vidimo zemlju suočenu s rastućim brdom izazova", rekao je Siegfried Russwurm, voditelj uticajnog BDI industrijskog lobija.

On je istakao da sve veći broj kompanija, uključujući male i srednje, radi na premeštanju dela svojih aktivnosti iz Nemačke.

U novinama se vratila avet Nemačke kao "bolesnika Evrope", podsećajući na razdoblje pre 2000. godine kada se zemlja takmičila na međunarodnim tržištima i suočavala se s visokim nivoom nezaposlenosti.

Nemački kancelar Olaf Šolc sada ukazuje na drugačije ekonomsko doba.

U intervjuu nemačkim medijima u martu, rekao je da će nastojanje da se postigne klimatska neutralnost do 2045. vratiti "nivoe rasta kao u 1950-im i 1960-im", doba posleratnog "ekonomskog čuda" Zapadne Nemačke.

Za socijaldemokratskog kancelara, ogromna potrošnja potrebna za instaliranje novih vetroturbina, izgradnju električnih vozila, smanjenje zagađenja od proizvodnje čelika stvoriće dobar privredni krug.

Ali vizija novog zlatnog doba ekonomije zahvaljujući prelazu na zelenu energiju ostavlja neke stručnjake skeptične.

"Prelazak će pre svega videti milijarde evra uložene u zamenu postojećih zaliha tehnologija fosilnih goriva tehnologijama obnovljivih izvora, uz značajno povećane troškove. To neće dovesti do dodatnog ekonomskog rasta u kratkom roku", rekao je Rusvurm.

Zemlju takođe koče strukturne slabosti koje koče ekonomski učinak: spora birokratija, nizak nivo digitalizacije i starenje stanovništva koje bi moglo dovesti do manjka radne snage.

"Ako stanovništvo tone, neće rasti ni BDP", smatra Timo Wollmershaeuser iz ekonomskog think-tanka instituta Ifo.

Budući da se ekonomija uveliko oslanja na proizvodnju, Nemačka izgleda pati od troškova energije koji su porasli nakon početka rata u Ukrajini, iako su pali u odnosu na svoje rane vrhunce.

Rusija je dugo bila glavni izvor gasa za Nemačku, snabdevajući ogromne količine po relativno niskim cenama najvećim industrijskim grupama u zemlji.
izvor Blic
 

Avet se vraća? Crne prognoze za Nemačku; "Bolest bi mogla biti više nego privremena"​

Slika koju oslikavaju biznis lideri i stručnjaci u Nemačkoj sve je manje ružičasta, predviđajući teška vremena koja dolaze za najveću evropsku ekonomiju.



EPA-EFE/CLEMENS BILAN



EPA-EFE/CLEMENS BILAN​


Nakon što je početkom godine upala u recesiju, Nemačka će, čini se, završiti godinu u minusu i na začelju među svojim konkurentima u evrozoni.
Vlada Nemačke jedina još predviđa rast BDP-a u ovoj godini, dok glavni ekonomski instituti i MMF predviđaju pad od 0,2 do 0,4 posto.
Rastuća inflacija, bolno povećanje kamatnih stopa, spor oporavak ključnog izvoznog tržišta Kine i visoki troškovi energije utiču na ove aktivnosti.

"Bolest bi mogla biti više nego privremena", upozoravaju neki analitičari, prenosi France24.

"Trenutno vidimo zemlju suočenu s rastućim brdom izazova", rekao je Siegfried Russwurm, voditelj uticajnog BDI industrijskog lobija.

On je istakao da sve veći broj kompanija, uključujući male i srednje, radi na premeštanju dela svojih aktivnosti iz Nemačke.

U novinama se vratila avet Nemačke kao "bolesnika Evrope", podsećajući na razdoblje pre 2000. godine kada se zemlja takmičila na međunarodnim tržištima i suočavala se s visokim nivoom nezaposlenosti.

Nemački kancelar Olaf Šolc sada ukazuje na drugačije ekonomsko doba.

U intervjuu nemačkim medijima u martu, rekao je da će nastojanje da se postigne klimatska neutralnost do 2045. vratiti "nivoe rasta kao u 1950-im i 1960-im", doba posleratnog "ekonomskog čuda" Zapadne Nemačke.

Za socijaldemokratskog kancelara, ogromna potrošnja potrebna za instaliranje novih vetroturbina, izgradnju električnih vozila, smanjenje zagađenja od proizvodnje čelika stvoriće dobar privredni krug.

Ali vizija novog zlatnog doba ekonomije zahvaljujući prelazu na zelenu energiju ostavlja neke stručnjake skeptične.

"Prelazak će pre svega videti milijarde evra uložene u zamenu postojećih zaliha tehnologija fosilnih goriva tehnologijama obnovljivih izvora, uz značajno povećane troškove. To neće dovesti do dodatnog ekonomskog rasta u kratkom roku", rekao je Rusvurm.

Zemlju takođe koče strukturne slabosti koje koče ekonomski učinak: spora birokratija, nizak nivo digitalizacije i starenje stanovništva koje bi moglo dovesti do manjka radne snage.

"Ako stanovništvo tone, neće rasti ni BDP", smatra Timo Wollmershaeuser iz ekonomskog think-tanka instituta Ifo.

Budući da se ekonomija uveliko oslanja na proizvodnju, Nemačka izgleda pati od troškova energije koji su porasli nakon početka rata u Ukrajini, iako su pali u odnosu na svoje rane vrhunce.

Rusija je dugo bila glavni izvor gasa za Nemačku, snabdevajući ogromne količine po relativno niskim cenama najvećim industrijskim grupama u zemlji.
izvor Blic
Veštačko preusmeravanje Nemačke na prekookeanski i gas iz Zaliva iz nenemačkih geopolitičkih i ekonomskih interesa će imati za posledicu trajno usporavanje baš nemaćkog ekonomskog rasta, a beć sada imaju dobru petinu GDP Kine, uz kineski rast od 6-7% godišnje i nultu recesiju u Nemačkoj. Poređenja radi, početkom i tokom devedesetih kad ne Nemačka iz čiste ljubavi i revanšizma nahuškala Ameriku na Srbiju pa je zavila u crno sve do danas je nemački GDP bio bar oko 4 puta veći od kineskog - Kina je u ta teška vremena Klintonovog unipolarnog momenta 1991. imala GDP od mršavih 383.4 milijarde $, naspram strašnih 1,869.00$ Kolovog Danke Deutschlanda. Posle nas je još Bog kaznio vladavinom AV u vreme fine i razumne dame Merkel, a sad ne pomaže ni to što se ima šefica vlade Annie B. a AnuLenu Zelenu na vlast u kolaliciji sa isprepadanim Šolcom doveli baš glasovi komplet nemačkog LGBT za nju lično - sva naša sreća u nesreći i nada za budućnost je da sa budućim hegemonom/jednom od budućih hegemonističkih sils delimo strašna iskustva napada i okupacije sila Osovine i borbe na život i smrt sa istima. Dovoljno da im (u slučaju da ne budemo blesavi u zadnji čas kako umemo i kako samoproglašeni deo Druge Srbije cinično savetuje) budemo mnogo bliži srcu od svih evropskih malih zemalja i neuticajnih naroda, da možda jednom i mi progledamo i više ne budemo dežurni krivac za sve. Kad se čitaju ovakve vesti treba da se zna da nam je Četvri Rajh na vrat natovario Ameriku - ni jedna od velikih sila nije sa tolikom lakoćom krenula da gazi malog saveznika iz svih njenih ratova na kontinentu gde se taj zauvek bivši saveznik nalazio - snaga Nemačke je tada (i samo tada) bila dovoljna da se i Feancuska zauvek odrekne svoje privilegovane interesne sfere u Srbiji - ne možeš da budeš toliko moćan koliko onaj manji može sam da želi tvoj uticaj i zaštitu - to drži interesnu sferu na okupu i kroz geopolitičke oluje. Hilovo držanje dad već jasno pokazuje kakvu je trampu napravio Klinton - jednog si zgazio i više se osim golom silom tu ne nametnu nikad dok traje istorijsko pamćenje, drugi te isforsirano obogotvorava jer još ne razume sve tananosti geopolitike.

Ovakve vesti o Rajhu me jako raduju, bez obzira što sam lično ideološki mnogo blži Merkel, Zemenoj bez ekologije i epigonu Šolcu nego npr AfD - ideologija i uređenje za ideologiju & uređenje, geplopolitika i interesi zahtevaju digitrom u mačjoj šapi, u današnjem svetu je i umiljavanje lavovima i tigrovima resurs velike sirote mačadi čiju su jedinu tetku jaguara krupniji saterali u ćošak.

Ozbiljno, ovo he najpozitivnija vest - neće Vito nikskvog bankrota ali povratka među države među državama od pre Bozmarka i te kako hoće , a Zelenoj je već u Bejđingu (ima da izgovaramo kako više vole da čuju pa da pevamo, i mi i ko hoće da diše, Makedonija pre svih) to već najeksplicitnije saopšteno. Zlobodan nije promenio odnose snaga devedesetih, pa neće ni montenegrinsko-autonomaško krilo Druge Srbije - oni ionako organiziju masovna hapšenja po Kremlju po tviterskom naređenju NAFO.
 
Poslednja izmena:

Alarmantno: Nekada moćna država tone​

Nemačka država nikada nije imala ovako visok nivo duga: u prvom kvartalu porastao je za 1,6 odsto, na više od 2.406 milijardi evra.
IZVOR: DW

Foto: shutterstock, Creative Lab

Foto: shutterstock, Creative Lab​

Veliku ulogu tu imaju borba protiv energetske krize, kao i posledice rata u Ukrajini.
Dug u ukupnom javnom budžetu u Nemačkoj dosegao je rekordan nivo krajem prvog kvartala ove godine. Prema navodima Saveznog zavoda za statistiku, glavni razlog su pre svega povećani izdaci u borbi protiv energetske krize.

Ukupan dug države na saveznom, pokrajinskim i opštinskim nivoima, uključujući i dug socijalnog osiguranja, 31. marta iznosio je oko . U odnosu na kraj 2022. to je povećanje od 1,6 odsto, odnosno oko 39 milijardi evra.


Samo je dug savezne države u prva tri meseca ove godine porastao za 2,4 procenta na oko 1.660 milijardi evra. Savezni zavod za statistiku saopštio je da je povećanje duga prvenstveno posledica "povećane potrebe za finansiranjem, kao rezultat trenutne energetske krize u vezi s ruskim agresorskim ratom protiv Ukrajine."

Milijarde za kočnicu cene gasa

Oko 200 milijardi evra rezervisano je za tzv. kočnicu cena gasa i finansijsku podršku dobavljačima energenata. Povećanje duga zato je najvećim delom posledica dodatnih budžeta stvorenih za tu svrhu, tzv. posebne imovine.

U novembru prošle godine osnovan je Fond za energetsku ekonomsku stabilizaciju. Samo taj posebni fond u prva tri meseca ove godine doveo je do povećanja javnog duga za 73 odsto – za 22 milijarde evra, a na ukupno 52 milijarde evra, prenela je novinska agencija Rojters. Osim toga, za 53 milijarde porastao je i dug za ublažavanje posledica pandemije, a i za potrebe nemačke vojske Bundesver osnovan je poseban fond koji ima rashode od 802 miliona evra.

Najveći pad duga u Bavarskoj

Kada je reč o pokrajinama, tu je zabeležen blagi pad duga za 0,5 odsto, na ukupno 604 milijardi evra. Svoja zaduživanja najviše je smanjila Bavarska, za 16,8 odsto, odnosno na oko 32,45 miliona evra. Najveći dug – ali i najviše stanovnika – ima Severna Rajna-Vestfalija. Tu je zabeležen porast od oko tri odsto, na ukupno 236 miliona evra.

U proseku to znači da je dug po stanovniku Nemačke 13.065 evra.

Suprotno razvoju u pokrajinama, dug opština je porastao. Tu je zabeležen rast od 1,9 odsto, na 143 milijardi evra.
 

Dug Nemačke dostigao 2,4 biliona evra​

FoNet
Dug Nemačke dostigao 2,4 biliona evra 1
EPA-EFE/FILIP SINGER
Ukupan dug Nemačke na kraju prvog ovogodišnjeg kvartala dostigao je 2.406 milijardi evra, što je 1,6 odsto više nego na kraju prošle godine, saopštio je Savezni zavod za statistiku, prenosi Dojče vele.

Prema navodima Saveznog zavoda za statistiku, glavni razlog su, pre svega, povećani izdaci u borbi protiv energetske krize.
Samo je dug savezne države u prva tri meseca ove godine porastao za 2,4 procenta na oko 1.660 milijardi evra, što je, kako se navodi, posledica „povećane potrebe za finansiranjem, kao rezultat trenutne energetske krize u vezi s ruskim agresorskim ratom protiv Ukrajine.“

Oko 200 milijardi evra rezervisano je za takozvanu kočnicu cena gasa i finansijsku podršku dobavljačima energenata.
U novembru prošle godine osnovan je Fond za energetsku ekonomsku stabilizaciju, čiji je dug u prva tri meseca povećan za 73 odsto – sa 30, na 52 milijarde evra.
Osim toga, za 53 milijarde porastao je i dug za ublažavanje posledica pandemije, a i za potrebe nemačke vojske Bundesver osnovan je poseban fond, koji ima rashode od 802 miliona evra.
Kada je reč o pokrajinama, tu je zabeležen blagi pad duga za 0,5 odsto, na ukupno 604 milijardi evra.

Zaduženje je najviše smanjila Bavarska, za 16,8 odsto, odnosno na oko 32,45 miliona evra. Najveći dug, ali i najviše stanovnika, ima Severna Rajna-Vestfalija, gde je zabeležen porast od oko tri odsto, na 236 miliona evra.
U proseku to znači da dug po stanovniku Nemačke trenutno iznosi 13.065 evra.
Suprotno dešavanju u pokrajinama, dug opština je porastao. Tu je zabeležen rast od 1,9 odsto, na 143 milijarde evra.
izvor danas rs
 

Back
Top