Zoroastar
Domaćin
- Poruka
- 3.783
Нацрт закона који ће се донети после изборне или неке друге легитимне победе антиполитичарског покрета:
НАЦРТ ЗАКОНА О ОПШТОЈ ИМОВИНИ
1. Предмет Закона и начела Регулације
Члан 1.
Овим Законом се уређују услови и поступак социјалног и економског позиционирања и продаје предузећа, земљишта и објеката у друштвеном, односно државном поседу, такође се утврђује дефиниција друштвене, односно државне својине, а врши се и опозив и поништење неуставног и социјално неодговорног Закона о приватизацији, који је донесен 2001. године, као и свих поступака и резултата који су били последица тог закона.
Члан 2.
Регулација друштвене, односно државне имовине (у даљем тексту: Регулација) се заснива на следећим начелима:
успостављање и одржавање стабилности и просперитета глобалног економског и социјалног система Републике Србије;
остварење уставних права држављана Републике Србије на добит од пословних активности и продаје привредних субјеката и објеката у друштвеном, односно државном поседу.
2. Предмет и субјекти Регулације
Члан 3.
Предмет Регулације је друштвена, односно државна имовина у предузећима и другим правним лицима (у даљем тексту: субјекти Регулације).
Одредбе овог закона се примењују на субјекте Регулације који имају седиште на територији Републике Србије.
Предмет Регулације не могу бити природна богатства и добра у општој употреби, као добра од општег инетерса.
3.Субјекти надлежни за спровођење Регулације
Члан 4.
Субјекти надлежни за спровођење Регулације су:
1) Држава Србија
2) Министарство за економију
3) Агенција за регулацију и продају друштвене, односно државне имовине (у даљем тексту: Агенција за регулацију).
Члан 5.
Агенција за регулацију је од стране Државе Србије овлашћено правно лице, које спроводи и контролише поступак Регулације и продаје у складу са законом.
4.Основи Регулације
Члан 6.
Регулација друштвене, односно државне имовине (у даљем тексту: општа имовина, односно друштвени капитал) се врши полазећи од затеченог стања, односно од чињенице да су у периоду од 1945. године до почетка продаје опште имовине домаћим и страним физичким и правним лицима, сви грађани Србије по тада важећим законима, али и по фактичком стању, са једне стране били де јуре поседници опште имовине, а са друге на различите начине и у различитом обиму доприносили акумулацији опште имовине, односно друштвеног капитала, чиме су и де фацто постали поседници друштвеног капитала.
Члан 7.
Све што се у периоду од 1945. године, па до почетка продаје опште имовине догађало на плану акумулације опште имовине, односно друштвеног капитала створило је основу да поседништво над тим капиталом у различитим деловима или процентима припада свим држављанима републике Србије, као и њиховим наследницима.
5. Регулација поседништва опште имовине и права на основу поседништва
Члан 8.
Полазећи од чињенице да је током пола века сразмерним, премда неједнаким физичким и интелектуалним ангажовањем, вршена акумулација друштвеног капитала, односно опште имовине, први став Регулације гласи, да се сви држављани Републике Србије имају сматрати поседницима опште имовине, односно акумулираног друштвеног капитала све док тај капитал продајом не промени поседнике.
Члан 9.
Поседништво над општом имовином, односно над акумулираним друштвеним капиталом значи да сваком држављанину Републике Србије понаособ припада одређени део опште имовине и да следствено томе сваки држављанин Републике Србије, као деоничар, има право на добит од пословних активности привредних субјеката који су припадали општој имовини и називали се друштвена, односно државна предузећа.
Члан 10.
Сваки деоничар опште имовине, односно сваки држављанин Републике Србије по овом закону, поред права на добит од пословних активности привредних субјеката, који су били део опште имовине, има и право на партиципирање у расподели средстава која се добију или би се добила на основу продаје укупног или дела опште имовине, односно друштвеног капитала.
Члан 11.
Изузеће од поседништва над делом опште имовине, као и права на основу тог поседништва се односи на:
- сва лица која су починила кривична дела на основу којих им се могу ограничавати или и потпуно одузимати грађанска права, односно права држављана Републике Србије,
- сва лица која су се одрекла или на неки други начин изгубила држављанство Републике Србије,
-сва страна лица која су добила држављанство Републике Србијепосле 2000. године.
6. Дефиниција друштвене, односно државне својине
Члан 12.
Друштвена, односно државна својина је својина сваког члана друштва, односно сваког држављанина Републике Србије, што значи да је сваки члан друштва, односно држављанин Републике Србије деоничар опште имовине и то тако што је део, односно деоница коју у општој имовини поседује, односно наслеђује сваки држављанин Републике Србије понаособ, његова приватна својина.
Члан 13.
Полазећи од одредби из Члана 11. овог закона, друштвена, односно државна својина је приватна својина сваког држављанина Републике Србије над одређеним делом опште имовине, те би се следствено томе за друштвену, односно државну својину, као прецизнији термин могао користити израз колективна приватна својина, као што је то случај у привредним субјектима који се називају акционарска друштва.
7. Опозив и поништење Закона о приватизацији
Члан 14.
На основу Члана 11. и Члана 12. овог Закона, као и на основу Устава Републике Србије којим се начелно регулише поступање у случају опште имовине, чини се поништење Члана 1. Закона о приватизацији, као и опозив и поништење тог закона у целини, а сви поступци спровођени на основу тог закона, као и последице тих поступака, односно промена поседника опште имовине на основу извршених продаја, се имају сматрати нелегалним све док се спровођењем Закона о легализацији приватизованог друштвеног капитала не легализују.
Члан 15.
Неуставним и социјално неодговорним Законом о приватизацији се није, као што је њиме и у њему тврђено, вршила промена карактера власништва, односно поседништва, него се путем продаје вршила промена поседника, односно замена једних поседника, (конкретно: држављана Републике Србије) другим поседницима, односно домаћим и страним физичким и правним лицима.
Зато би Закон о приватизацији могао да буде оквалификован као Закон о продаји друштвене, односно државне имовине, јер је то оно што је Закон о приватизацији фактички омогућио, иако за такав поступак није имао ни потпору у тада важећем Уставу, нити је донесен на основу овлашћења поседника друштвеног капитала, односно држављана Републике Србије.
8. Регулација продаје опште имовине, односно друштвеног капитала
Члан 16.
Општа имовина, односно друштвени капитал се не може ни у целини, ни делимично продавати без сагласности већине поседника опште имовине, односно држављана Републике Србије.
Члан 17.
Сагласност поседника опште имовине за продају исте се добија тајним гласањем, које организује Држава Србија као гарант који јемчи својину својих држављана над општом имовином, односно друштвеним капиталом.
Члан 18.
Конкретни привредни субјекти, односно предузећа која послују са добитком се не могу продавати без сагласности управних органа тих субјеката. Ова сагласност није потребна само у случају привредних субјеката који послују са губицима.
Члан 19.
У куповини привредних субјеката који послују са губицима не могу учествовати управни органи тих субјеката ни директно, ни индиректно, односно преко трећих лица.
Члан 20.
Држава Србија ће, полазећи од својих уставних овлашћења и права и обавеза да штити и развија свој економски систем, строго кажњавати сва лица којима се докаже учешће у довођењу привредног субјекта који је део друштвеног капитала у стечај. Ова одредба ће се примењивати и ретроактивно.
Члан 21.
Дела описана у Члану 20. ће се третирати као кривична, а на починиоце ће се и ретроактивно примењивати уставне и законске одредбе које се тичу поступања у случају кривичних дела.
9. Почетак и рок важења Закона о регулацији и продаји опште имовине
Члан 22.
Закон о општој имовини ступа на снагу на дан објављивања у Службеном Државном Гласнику, а примењује се у времену које следи, али и ретроактивно до периода када је започета приватизација, односно продаја друштвеног капитала.
http://ustanak.rs/nacrt-zakona.html
НАЦРТ ЗАКОНА О ОПШТОЈ ИМОВИНИ
1. Предмет Закона и начела Регулације
Члан 1.
Овим Законом се уређују услови и поступак социјалног и економског позиционирања и продаје предузећа, земљишта и објеката у друштвеном, односно државном поседу, такође се утврђује дефиниција друштвене, односно државне својине, а врши се и опозив и поништење неуставног и социјално неодговорног Закона о приватизацији, који је донесен 2001. године, као и свих поступака и резултата који су били последица тог закона.
Члан 2.
Регулација друштвене, односно државне имовине (у даљем тексту: Регулација) се заснива на следећим начелима:
успостављање и одржавање стабилности и просперитета глобалног економског и социјалног система Републике Србије;
остварење уставних права држављана Републике Србије на добит од пословних активности и продаје привредних субјеката и објеката у друштвеном, односно државном поседу.
2. Предмет и субјекти Регулације
Члан 3.
Предмет Регулације је друштвена, односно државна имовина у предузећима и другим правним лицима (у даљем тексту: субјекти Регулације).
Одредбе овог закона се примењују на субјекте Регулације који имају седиште на територији Републике Србије.
Предмет Регулације не могу бити природна богатства и добра у општој употреби, као добра од општег инетерса.
3.Субјекти надлежни за спровођење Регулације
Члан 4.
Субјекти надлежни за спровођење Регулације су:
1) Држава Србија
2) Министарство за економију
3) Агенција за регулацију и продају друштвене, односно државне имовине (у даљем тексту: Агенција за регулацију).
Члан 5.
Агенција за регулацију је од стране Државе Србије овлашћено правно лице, које спроводи и контролише поступак Регулације и продаје у складу са законом.
4.Основи Регулације
Члан 6.
Регулација друштвене, односно државне имовине (у даљем тексту: општа имовина, односно друштвени капитал) се врши полазећи од затеченог стања, односно од чињенице да су у периоду од 1945. године до почетка продаје опште имовине домаћим и страним физичким и правним лицима, сви грађани Србије по тада важећим законима, али и по фактичком стању, са једне стране били де јуре поседници опште имовине, а са друге на различите начине и у различитом обиму доприносили акумулацији опште имовине, односно друштвеног капитала, чиме су и де фацто постали поседници друштвеног капитала.
Члан 7.
Све што се у периоду од 1945. године, па до почетка продаје опште имовине догађало на плану акумулације опште имовине, односно друштвеног капитала створило је основу да поседништво над тим капиталом у различитим деловима или процентима припада свим држављанима републике Србије, као и њиховим наследницима.
5. Регулација поседништва опште имовине и права на основу поседништва
Члан 8.
Полазећи од чињенице да је током пола века сразмерним, премда неједнаким физичким и интелектуалним ангажовањем, вршена акумулација друштвеног капитала, односно опште имовине, први став Регулације гласи, да се сви држављани Републике Србије имају сматрати поседницима опште имовине, односно акумулираног друштвеног капитала све док тај капитал продајом не промени поседнике.
Члан 9.
Поседништво над општом имовином, односно над акумулираним друштвеним капиталом значи да сваком држављанину Републике Србије понаособ припада одређени део опште имовине и да следствено томе сваки држављанин Републике Србије, као деоничар, има право на добит од пословних активности привредних субјеката који су припадали општој имовини и називали се друштвена, односно државна предузећа.
Члан 10.
Сваки деоничар опште имовине, односно сваки држављанин Републике Србије по овом закону, поред права на добит од пословних активности привредних субјеката, који су били део опште имовине, има и право на партиципирање у расподели средстава која се добију или би се добила на основу продаје укупног или дела опште имовине, односно друштвеног капитала.
Члан 11.
Изузеће од поседништва над делом опште имовине, као и права на основу тог поседништва се односи на:
- сва лица која су починила кривична дела на основу којих им се могу ограничавати или и потпуно одузимати грађанска права, односно права држављана Републике Србије,
- сва лица која су се одрекла или на неки други начин изгубила држављанство Републике Србије,
-сва страна лица која су добила држављанство Републике Србијепосле 2000. године.
6. Дефиниција друштвене, односно државне својине
Члан 12.
Друштвена, односно државна својина је својина сваког члана друштва, односно сваког држављанина Републике Србије, што значи да је сваки члан друштва, односно држављанин Републике Србије деоничар опште имовине и то тако што је део, односно деоница коју у општој имовини поседује, односно наслеђује сваки држављанин Републике Србије понаособ, његова приватна својина.
Члан 13.
Полазећи од одредби из Члана 11. овог закона, друштвена, односно државна својина је приватна својина сваког држављанина Републике Србије над одређеним делом опште имовине, те би се следствено томе за друштвену, односно државну својину, као прецизнији термин могао користити израз колективна приватна својина, као што је то случај у привредним субјектима који се називају акционарска друштва.
7. Опозив и поништење Закона о приватизацији
Члан 14.
На основу Члана 11. и Члана 12. овог Закона, као и на основу Устава Републике Србије којим се начелно регулише поступање у случају опште имовине, чини се поништење Члана 1. Закона о приватизацији, као и опозив и поништење тог закона у целини, а сви поступци спровођени на основу тог закона, као и последице тих поступака, односно промена поседника опште имовине на основу извршених продаја, се имају сматрати нелегалним све док се спровођењем Закона о легализацији приватизованог друштвеног капитала не легализују.
Члан 15.
Неуставним и социјално неодговорним Законом о приватизацији се није, као што је њиме и у њему тврђено, вршила промена карактера власништва, односно поседништва, него се путем продаје вршила промена поседника, односно замена једних поседника, (конкретно: држављана Републике Србије) другим поседницима, односно домаћим и страним физичким и правним лицима.
Зато би Закон о приватизацији могао да буде оквалификован као Закон о продаји друштвене, односно државне имовине, јер је то оно што је Закон о приватизацији фактички омогућио, иако за такав поступак није имао ни потпору у тада важећем Уставу, нити је донесен на основу овлашћења поседника друштвеног капитала, односно држављана Републике Србије.
8. Регулација продаје опште имовине, односно друштвеног капитала
Члан 16.
Општа имовина, односно друштвени капитал се не може ни у целини, ни делимично продавати без сагласности већине поседника опште имовине, односно држављана Републике Србије.
Члан 17.
Сагласност поседника опште имовине за продају исте се добија тајним гласањем, које организује Држава Србија као гарант који јемчи својину својих држављана над општом имовином, односно друштвеним капиталом.
Члан 18.
Конкретни привредни субјекти, односно предузећа која послују са добитком се не могу продавати без сагласности управних органа тих субјеката. Ова сагласност није потребна само у случају привредних субјеката који послују са губицима.
Члан 19.
У куповини привредних субјеката који послују са губицима не могу учествовати управни органи тих субјеката ни директно, ни индиректно, односно преко трећих лица.
Члан 20.
Држава Србија ће, полазећи од својих уставних овлашћења и права и обавеза да штити и развија свој економски систем, строго кажњавати сва лица којима се докаже учешће у довођењу привредног субјекта који је део друштвеног капитала у стечај. Ова одредба ће се примењивати и ретроактивно.
Члан 21.
Дела описана у Члану 20. ће се третирати као кривична, а на починиоце ће се и ретроактивно примењивати уставне и законске одредбе које се тичу поступања у случају кривичних дела.
9. Почетак и рок важења Закона о регулацији и продаји опште имовине
Члан 22.
Закон о општој имовини ступа на снагу на дан објављивања у Службеном Државном Гласнику, а примењује се у времену које следи, али и ретроактивно до периода када је започета приватизација, односно продаја друштвеног капитала.
http://ustanak.rs/nacrt-zakona.html
