Dobro došli u forum "Pozorište"!

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Завршени Борини позоришни дани

Најбоље представе „Крчмарица Мирандолина” Позоришта „Бошко Буха” и „Покондирена тиква” врањског Позоришта „Бора Станковић”

Врање – Представа београдског позоришта „Бошко Буха” (вечерња сцена) „Крчмарица Мирандолина” у режији Југа Радивојевића одлуком публике проглашена је најбољом на 27. Бориним позоришним данима, док је стручни жири у саставу Зора Живадиновић Давидовић, костимограф из Београда, Мухарем Первић, позоришни критичар „Политике”, Дејан Пенчић Пољански, позоришни критичар из Новог Сада, и Радосав Стојановић, писац из Ниша, за најбољу прогласио представу врањског Позоришта „Бора Станковић” „Покондирена тиква” Ј. С. Поповића у режији Радослава Радивојевића.

За десет дана трајања фестивала љубитељи позоришне уметности у Врању и Пчињском округу имали су прилику да уживају у представама београдског Звездара театра, Позоришта Славија, сомборског Народног позоришта, београдског Народног позоришта и Центра за културу Панчево, лесковачког Народног позоришта, Позоришта „Бошко Буха” (вечерња сцена) из Београда, Позоришта „Зоран Радмиловић” из Зајечара, београдског Атељеа 212, Београдског драмског позоришта и Народног позоришта „Бора Станковић” из Врања.

Мухарем Первић, бард позоришне критике, на крају фестивала није крио задовољство што публика у Врању изражава велику љубав, поштовање, пристојно и коректно разумевање театра.

– Присуство Врања у ономе што је прича о култури је прича читавог овог народа. Поготово овог краја коме ми много дугујемо. И управо центар, управо Београд, дужан је да овом крају врати оно што му је у разним историјским приликама узимао, рекао је Первић и додао да нема чаробних формула за фестивале, сви се досећају на свој начин и према околностима у којима јесу. Мислим да ова формула није најидеалнија, али није лоша и она одговара оном што Врање данас може . Што може та публика, што може ова привреда и што можемо ми сви укупно и докле досеже разумевање позоришта у овој средини. То су кратке и једноставне представе, по могућности домаћи текстови, по могућности мелодрама, по могућности комедија и по могућности имена из уметничког живота која ова публика познаје, што је један од елемената препознавања представе – рекао је Первић.

Дејан Пенчић Пољански је напоменуо да су за духовни преображај и развијени позоришни живот Србије веома значајни позоришни фестивали и да би било добро имати их у свакој средини где за то постоји могућност. Радослав Стојановић је истакао да врањско позориште већ годинама представља културну оазу, не само у овом делу Србије, него на ширем простору.

Иначе, представи „Крчмарица Мирандолина” београдског позоришта „Бошко Буха” припало је прво место јер је освојила 4,87 гласова публике, друго и треће је позориште „Бора Станковић” из Врања са „Покондиреном тиквом” и „Госпођом министарком”, а следе представе београдског Звездара театра „Поглед у небо”, Позоришта Славија „Ко се боји Вирџиније Вулф”, лесковачког Народног позоришта „Једна жена а три мужа”, Београдског драмског позоришта „Трансилванија”, Народног позоришта из Београда и Центра за културу Панчево „Осврни се у гневу”, Атељеа 212 „Без маске”, београдског Народног позоришта и Народног позоришта „Зоран Радмиловић” из Зајечара „Камен за под главу” и сомборског Народног позоришта „Моногамија”.
-----------------------------------------------------------
Плакете „Политици” и Перовићу

Одлуком Уметничког савета и Организационог одбора 27. Бориних позоришних дана специјална плакета „Борисав Станковић”, за изузетан допринос афирмацији манифестације, додељена је редакцији листа „Политика”. Ово је први пут да се ово признање додељује неком ко није директно из позоришне бранше, рекао је при уручењу плакете Радослав Радивојевић, директор врањског позоришта и члан Организационог одбора. Поводом педесет година успешног рада на афирмацији позоришног живота у Србији, критичару Мухарему Первићу уручена је специјална плакета „Борисав Станковић”.

А. Давинић
[објављено: 02.11.2007.]
 
Уметници свакако треба да добију неке пристојније пензије, а не да старост дочекају као социјални случајеви,
али да ли су на овом списку све сами уметници?!
Питање је колико је овај списак одраз стварних уметничких квалитета, а колико политички коректних уметника,
или тзв, државних или режимских уметника...
А кад сам на списку видела и име Мире Ступице, супруге једног од председника бивше Југославије, чијег се имена
више ни не сећам, запитала сам се, зар јој није била довољна та "политичка" пензија, сигурна сам да је више
него изузетна....:evil:

Аксентијевић Драгослав, појац,
Алексић Слободанка Цаца, редитељ,
Алечковић Мира, књижевник,
Андрић Радомир, књижевник,
Антоновић Момчило, сликар,
Арсикин Ирина, оперска певачица,
Арсић Светомир Басара, академик,
Бабић Горан, књижевник,
Бабић Константин, композитор,
Бабић Сава, књижевни преводилац,
Бакочевић Радмила, сопран,
Бањаи Јањош, књижевник,
Бањац Мира, глумица,
Барић Милица, музички уметник - харфа,
Белогрлић Вера, редитељ,
Бем Бојан, ликовни уметник,
Бертолино Никола, књижевни преводилац,
Бесарабић Милан, ликовни уметник,
Бешлић Месаровић Ана, ликовни уметник,
Бјеговић Јованка, балерина,
Блам Михаило, џез музичар,
Богдановић Коста, ликовни уметник,
Божовић Петар, глумац,
Бојковић Светлана, глумица,
Бокшан Омчикус Косара, ликовни уметник,
Братић Радослав, књижевник,
Булован Мирко, диригент,
Вауда Златан, композитор,
Велисављевић Властимир, глумац,
Величковић Владимир, ликовни уметник,
Веселиновић Бранка, глумица,
Вичек Карон, филмски редитељ,
Војиновић Јелица, глумица,
Војновић Олга, глумица,
Вукићевић Соња, балерина,
Вукмировић Мирјана, преводилац и песник,
Вулановић Ратко, вајар,
Вучинић Турински Венија, ликовни уметник,
Вучић Радомир, балетски играч,
Вучићевић Бранко, филмски уметник,
Гаврик Властимир, филмски и ТВ сценограф,
Гардиновачки Стеван, глумац,
Гилић Влатко, редитељ,
Глишић Милија, вајар,
Гојковић Предраг Цуне, вокални солиста,
Дајмановић Радомир Дамјан, сликар,
Данојлић Милован, књижевник,
Данон Оскар, композитор,
Дедић Мирослав Миња, редитељ,
Денковић Љубомир, вајар,
Деспотовић Вељко, сценограф,
Дравић Милена, глумица,
Драговић Биљана, костимограф,
Драговић Љиљана, костимограф,
Драшковић Бора, редитељ,
Ђак Живко, ликовни уметник,
Ђидић Љубиша, књижевник,
Ђорђевић Вишња, балерина,
Ђорђевић Младомир Пуриша, филмски уметник,
Ђурковић Димитрије, редитељ,
Ерић Добрица, књижевник,
Етеровић Иво, уметнички фотограф,
Живковић Миодраг, вајар,
Живојиновић Велимир, глумац,
Живојновић Живојин, књижевни преводилац,
Животић Велимир, глумац,
Зајцев Милица, балерина,
Ивановић Петар, диригент,
Ивањицки Оља, ликовни уметник,
Игњатовић Србољуб, књижевник,
Иљовски Бора, ликовни уметник,
Јагуш Младен, диригент,
Јакшић Милорад Фанђо, филмски уметник,
Јанићијевић Душан, глумац,
Јанићијевић Јован, књижевни преводилац,
Јанкетић Михајло, глумац,
Јанковић Љубодраг Јале, ликовни уметник,
Јанковић Мирослава Мима, глумац, луткар,
Јаноски Миодраг, диригент,
Јанчић Фрол Олга, ликовни уметник,
Јатић Станислава Стана, костимограф,
Јеврић Олга, ликовни уметник,
Јефтић Иван, композитор,
Јелисић Ђорђе, глумац,
Јовановић Арсеније, редитељ,
Јовановић Божана, костимограф,
Јовановић Душан Дука, глумац,
Јовановић Ксенија, глумица,
Јовичић Јован, музички уметник,
Јоксимовић Александар, ликовни уметник,
Калеф Симоновић Бреда, оперска певачица,
Камбасковић Растислав, композитор,
Капор Момчило, књижевник,
Карановић Бошко, ликовни уметник,
Кнежевић Нада, вокални солиста,
Ковач Виткаји Вероника, првак опере,
Колунџија Драган, књижевник,
Комад Владимир, вајар,
Констатиновић Радивоје, књижевни преводилац,
Констатиновић Радомир, књижевник,
Костић Вера, балерина,
Костић Веселин, књижевни преводилац,
Костић Војислав Воки, филмски уметник,
Кострешевић Олга, књижевни преводилац,
Кош Ерих, књижевник,
Крагуљ Радован, ликовни уметник,
Краљ Петар, глумац,
Крковић Момчило, вајар,
Крнетић Звонимир, оперски певач,
Крњевић Вук, књижевник,
Кршић Богдан, графички уметник,
Куцуловић Војислав, оперски певач,
Лалић Мирослава, књижевни преводилац,
Лалицки Владислав, сценограф,
Лаловић Петар, филмски уметник,
Лапатанов Соња, балерина,
Латиновић Петар, редитељ,
Лашић Владислав, филмски уметник,
Лесковац Милета, сценограф,
Ловрић Мирко, ликовни уметник,
Логунов Владимир, балетски играч,
Лубарда Драгомир Драган, ликовни уметник,
Лукатели Иванка, балерина,
Луковић Александар, ликовни уметник,
Мајдак Никола, филмски уметник,
Макавејев Душан, филмски уметник,
Максимовић Рајко, композитор,
Маљоковић Јован, џез музичар,
Манојловић Милица, диригент,
Маренић Владимир, сценограф,
Марјановић Ђорђе, вокални солиста,
Марјаш Брзић- Ержебет, балерина,
Марков Младен, књижевник,
Марковић Миливоје, музички уметник,
Марковић Оливера, глумица,
Марковић Радомир, глумац,
Матић-Маровић Даринка, диригент,
Мијач Дејан, режисер,
Миовић Томислав, књижевник,
Миладиновић Душан, диригент,
Миладиновић Милица, оперска певачица,
Милеуснић Драгомир, академски вајар,
Милошевић Дана, преводилац,
Милошевић Олга, оперски певач,
Милуновић Никола Коља, ликовни уметник,
Миљуш Бранко, сликар,
Миросављевић Боривоје, мајстор фотографије,
Микић Никола, оперски уметник,
Мићић-Димовска Милица, књижевник,
Михаиловић Драгослав, књижевник,
Михаиловић Милорад Бата, ликовни уметник,
Михић Гордан, филмски уметник,
Ненадић Добрило, књижевник,
Ненадић Милан, књижевник,
Нешковић Предраг, ликовни уметник,
Николић Данило, књижевник,
Николић Н. Добрило, графичар-дизајнер,
Николић Милица, књижевни преводилац,
Новаковић Лола, вокални солиста,
Ного Рајко Петров, књижевник,
Олујић Грозгдана, књижевник,
Омчикус Петар, ликовни уметник,
Остојић Мира, костимограф,
Оташевић Душан, ликовни уметник,
Ото Јован Лого, вајар,
Павић Милорад, књижевник,
Павићевић Љубомир Фес, дизајнер,
Павловић Александар, музички уметник,
Павловић Иванка, књижевни преводилац,
Пајић Петар, књижевник,
Пантелић Василије, глумац,
Папхархаји Ђура, књижевник,
Первић Мухарем, књижевник,
Петернек Томислав, ликовни уметник,
Петрић-Фехмиу Бранка, глумица,
Петровић Жарко, композитор,
Петровић Милутин, песник,
Пец Галер Маринка, оперски певач,
Пилипенко Лидија, балерина,
Попов Радивој Раша, књижевник,
Поповић Борислав, оперски редитељ,
Поповић Љуба, сликар,
Пренер Андреј, пијаниста,
Прелевић Бранислав, књижевни преводилац,
Протић Б. Миодраг, ликовни уметник,
Пуслојић Адам, књижевник,
Кљајић-Радаковић Милица, првакиња драме,
Радивојевић Милош, филмски уметник,
Радић Душан, композитор,
Радовановић Владан, композитор,
Радовановић Миодраг, глумац,
Радовић Борислав, песник,
Ракитић Слободан, песник,
Решин Туцић Вујица, књижевник,
Ршумовић Љубивоје, књижевник,
Саблић Јелисавета Сека, глумица,
Савић Драгиша, диригент,
Савићевић Мирослав, књижевник,
Самарџић Љубиша, глумац,
Сарамандић Живан, оперски певач,
Сарић Петар, књижевник,
Сибиновић Миодраг, књижевни преводилац,
Симић Војислав, композитор,
Симић Душан, балетски играч,
Симић Никола, глумац,
Симјановић Зоран, филмски уметник,
Сифниос Душанка, балерина,
Скерл Звонимир, композитор,
Слијепчевић-Штрбац Анђелка, костимограф,
Смиљанић Радмила, оперски уметник,
Сокић Љубица Цуца, ликовни уметник,
Сокић Ружица, глумица,
Србиновић Младен, ликовни уметник,
Стајевић Бранислав, вајар,
Стаменковић Владимир, драматург,
Стаменковић Миомир Мики, редитељ,
Станојев Милан, ликовни уметник,
Станојевић-Бајфорд Мила, драматург,
Стевановић Милица, ликовни уметник,
Стевановић Тодор, ликовни уметник,
Стефановић Миленко, музички уметник,
Стојановић Југана, књижевни преводилац,
Стојановић Милка, оперска певачица,
Стојиљковић Властимир Ђуза, глумац,
Стошић Станиша, вокални солиста,
Ступица Мира, глумица,
Суботин Лидија, књижевни преводилац,
Тасић Давид Даф, глумац,
Тасовац Предраг, глумац,
Тодоровић Боривоје, глумац,
Тодоровић Мирољуб, књижевник,
Тодосијевић Драгољуб Раша, ликовни уметник,
Трбојевић Душан, пијаниста,
Ћирилов Јован, драматург,
Убавкић Љубомир Пендула, глумац,
Узуновић Танасије, глумац,
Улмански Рената, глумица,
Фејеш Ђерђо, драмски уметник,
Давид Филип, књижевник,
Штефан Флорика, књижевник,
Хаџић Ибрахим, песник,
Христић Зоран, композитор,
Хусарик Јан, наивни сликар,
Цвејић Бисерка, оперска певачица,
Цветковић Петар, песник,
Црепајац Љиљана, књижевни преводилац,
Црнобори Марија, глумица,
Чолановић Војислав, књижевник,
Чоловић Иван, есејиста и преводилац,
Џмерковић Божидар, ликовни уметник,
Шканата Крсто, филмски уметник,
Шокица Добрила, глумица,
Шотра Здравко, редитељ,
Шоуц Мирко, композитор,
Шћепановић Бранимир, књижевник.

Ево кометаришите, ако желите, пре свега оне из позоришне бранше, глумце, редитеље, балетске уметнике...
 
U današnjoj "Politici" je tekst o tome:

http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=50235

Ukratko, problem je što nije objavljeno kako je nastao spisak sa 265 imena. Zna se da nije određen kriterijum po kome bi se umetnici kvalifikovali (ili ne) za ovu nemalu penziju, već je komisija po svom slobodnom izboru napravila predlog liste. Kada se tako radi, sve i da su bili najobjektivniji u svom izboru, uvek može da se dogodi da je neko nepravedno izostavljen i da se neko nezasluženo nađe na spisku.
 
Шта мислите, не само о овом списку, који је збиља "импозантан", мислим по броју "уметника", него и о принципу да се без закона, само на бази Уредбе донесе једна оваква одлука, коју ћемо преко буџета, плаћати сви ми?
Да ли ми збиља имамо толики број заслужних уметника?
Колико њих са овог списка су уопште уметници, а колико их је признато и у светским размерама?
 
Прве националне пензије врхунским уметницима до краја године

Блиц - Пре 59 минута

Прва исплата националних пензија уметницима који су дали врхунски допринос култури Србије требало би да буде до краја децембра, речено је данас агенцији Бета у Министарству културе Србије.

"До краја недеље биће прикупљени бројеви жиро рачуна уметника и други неопходни подаци, а потом ће тај списак бити предат Министарству финансија Србије, које ће до краја овог месеца уплатити новац на рачуне уметника", речено је Бети у министарству.

Влада Србије одобрила је решења за исплату националних пензија за 258 уметника који су својим стваралаштвом дали врхунски допринос култури Србије, а њихова имена данас су објављена у београдском дневном листу "Политика".

Државни додатак на пензије, у вредности од по 50.000 динара месечно, уметницима ће бити исплаћиван доживотно, а Министарство културе Србије расписиваће конкурс за доделу националних пензија сваке године.
 
Čuo sam danas da je ova penzija trebalo da iznosi čak 100.000 dinara ali je u poslednji čas pre donošenja uredbe, iz nekog razloga prepolovljena. Koleginica čiji je prijatelj dobitnik ovog "priznanja" kaže da je on ministarstvu podneo "brdo" dokumentacije o osvojenim nagradama, priznanjima i o izložbama u zemlji i inostranstvu, i da je komisija sve to uzimala u obzir.
Ipak, gledajući spisak stiče se utisak da se ovde mešaju dve stvari: ko su zaista zaslužni umetnici, a ko "obični" umetnici za koje se pre može reći - "greota je da jedan glumac/književnik/neko drugi prima tu crkavicu od penzije". U svim profesijama (lekari, profesori) ima onih koji su se daleko više isticali u odnosu na druge i zaslužili dostojanstvenu penziju ali su u istom rangu sa ostalima. Zašto i oni ne bi dobili nacionalnu penziju?
Takođe, mislim da naši najzaslužniji umetnici odavno više nisu među živima. Malo ko sa ovog spiska može da stane rame uz rame sa Duškom Radovićem ili Danilom Kišem, ili sa Danilom Stojkovićem, Zokijem Radmilovićem ili Pavlom Vujisićem.
Za mnoge sa spiska ja, kao neko ko se ne bavi umetnošću, nisam nikad čuo. Tako je verovatno i sa velikom većinom naših ljudi. Da li su oni zaista zaslužni ili su poznati samo vrlo uskom krugu ljudi koji se bave istom umetnošću - zaista ne znam. Njima se uopšte i ne posvećuje pažnja. Ne spominju se u školama kroz obrazovni program, a moguće je da se nakratko, otprilike svake prestupne godine pojave u nekom kulturnom bloku ili dodatku u novinama ili na televiziji.
Pa tako i sama brojka od 258 zaslužnih umetnika prvo natera čoveka da se zapita - da li je moguće da ih imamo čak toliko?
Kad se sve ovo ima u vidu normalno je da se neki pitaju da li još i za to moramo da plaćamo iz budžeta. Ipak ja moram da kažem da mi ovo ne pada teško niti se oko toga uzbuđujem. Kada pomislim koliko nas pljačkaju razne Delte, Salfordi, RTS i kablovska...ma pljačka nas ko stigne - ipak ovaj novac ide onima čiji su delo i životni principi bili onakvi kakvi treba da budu - suprotni od onih koji su danas cenjeni i priznati u društvu.
 
Komisija za dodelu nacionalnih penzija radila pod opterećenjem

Žestoki pritisci iz vrha vlasti

2002633918240477194_rs.jpg


Autor: M. Vukelić | 12.12.2007 - 19:39

Vest da umetnici koji su prošli trijažu komisije za dodelu tzv. državnih priznanja zaslužnim stvaraocima, a njih je 258 (od 790 koliko je prijavljeno), novčanu nadoknadu od 50.000 dinara (bez PDV) počinju da primaju u januaru iduće godine, mnogi su dočekali s negodovanjem, iako se svi slažu da je ovaj „podvig“ naše Vlade ipak veliki korak u našoj kulturnoj sredini.

Negodovanja ima najviše zbog priča koje kruže gradom, da rad komisije nije bio sasvim nezavisan, da su se u „odmeravanje kandidata“ uplele stranke, pa i najugledniji pojedinci. „Blic“ iz pouzdanih izvora saznaje i da je premijer Koštunica, preko Svetlane Stojanović iz DSS, izričito tražio da među zaslužne umetnike uđu i muzičarka Slađanа Milošević i vajarka Drinkа Radovanović, koje komisija nije predložila. „Blic“ saznaje da je velikih pritisaka na komisiju bilo i iz Demokratske stranke i G17 plus.

Saznajemo da će se ministar kulture i medija Vojislav Brajović javnosti obratiti 18. decembra. Budući da su članovi komisije svojevremeno izjavili da će o svim pritiscima, ako ih bude, obavestiti javnost, zvali smo sve odreda, a dobili nekolicinu.

Član komisije Zoran Cvijanović nije hteo da daje bilo kakvu izjavu povodom informacija da je na članove komisije vršen pritisak, rečima: „Nisam ovlašćen da dajem bilo kakav komentar o toj temi“.

Ljilja Mićović, takođe član komisije koja se, kažu, lavovski borila da znameniti umetnici iz Udruženja likovnih umetnika Srbije uđu u najuži izbor za novčanu nadoknadu stvaraocima koji su svojim delom zadužili Srbiju, postupila je na sličan način rekavši: „Čujemo se drugom prilikom, sad sam u prevozu“, a na naše dodatno pitanje: „Kada da vam se javimo?“, prekinula je vezu.

Opširnije u izdanju za sredu, 12. decembar 2007
 
NACIONALNE PENZIJE: Političko zaduživanje zaslužnih


Poziv za osnivanje nove Komisije za utvrđivanje predloga za dodelu nacionalnih penzija istaknutim umetnicima, koji je juče jedan beogradski dnevni list uputio nadležnom Ministarstvu, trenutni je bilans medijske afere oko nedavno objavljene odluke Komisije - a kojoj su dosad svoj doprinos dali jedno "duboko grlo" sa pristupom tajnom sefu Ministarstva kulture, nekoliko izostavljenih umetnika i nezvanični izvori sa telefonske sednice Vlade na kojoj je odluka Komisije navodno usvojena.

Šira javnost međutim nije zainteresovana da se bavi pitanjem ko je novinarima dostavio odluku Komisije pre njenog zvaničnog usvajanja, kao ni čemu tolika misterija oko rada Komisije proteklih meseci. Daleko je zanimljivije premeravati zasluge 258 umetnika, koje je Komisija odabrala sa spiska predloženih, njih više od sedam stotina. Iako se medijsko brljanje po biografijama veterana moglo očekivati u svakom slučaju, načelna "zasluga" za netransparentnost procesa odlučivanja, nejasne kriterijume i nedostatak uverljive podrške, svakako pripada Ministarstvu.

Dodela nacionalnih penzija istaknutim umetnicima pokazala se kao populistička raspodela viška novca na što više delova (letos se pominjao broj od stotinu zaslužnih umetnika), kako bi sve strane bile zadovoljne - pri čemu su "sve strane" u ovoj priči različita profesionalna udruženja, koja pre svega brinu o svom ravnopravnom učešću u dijalogu sa državom, i političke stranke, koje se na ovaj način odužuju umetnicima za javnu podršku. Ukoliko je osnovna namera ove zamisli države bila da zaštiti brojne penzionisane umetnike i profesionalce u kulturi, čija su primanja ispod svakog ljudskog dostojanstva, to se u dogovoru sa udruženjima moglo obaviti bez mnogo buke, i u skladu sa jednostavnim uslovima. Sa druge strane, status umetnika koji su svojim radom trajno zadužili društvo i državu, svakako se ne utvrđuje na sednicama državnih komisija i prebrojavanjem nagrada. Naročito ako se ima u vidu apsolutna devalviranost umetničkih priznanja u poslednjih dvadesetak godina.

Spekulacije o intervencijama iz pojedinih stranaka, čija se reč u Srbiji očigledno "boduje" podjednako kao i neko ugledno međunarodno priznanje, doprinose utisku o jeftinoj, a tako nepotrebnoj, politizaciji inače sasvim legitimnog rešenja o dopunskim socijalnim davanjima mnogim umetnicima koji su nesumnjivo ostavili značajan trag u ovdašnjoj kulturi. Nažalost, Ministarstvo kulture očigledno ne poseduje mehanizam da "izmeri" objektivan značaj nečijeg umetničkog rada. Komisija se rukovodila uputstvima iz Vladine uredbe, donete u septembru, da pravo na nacionalnu penziju može imati penzionisani državljanin Srbije koji se poslednjih 20 godina radnog staža bavio umetničkom delatnošću i koji nije privatni preduzetnik - što, istini za volju, nije baš lako utvrdivo u slučajevima autora koji ne žive u Srbiji.

Pored ovih jasnih uslova iz Uredbe, uz "kontinuitet u obavljanju umetničke delatnosti, kao osnovne i pretežne" i broj domaćih i stranih nagrada, Uredba je priznavanje statusa uslovila i umetničkim doprinosom kulturi Republike Srbije, što je kriterijum podložan različitim interpretacijama. Formalno, izmeriv je brojem nagrada. Ali nisu sve nagrade iz umetničkih biografija podjednako politički relevantne - tako se nekadašnja Sedmojulska nagrada danas tretira kao priznanje sa "političkom pozadinom" iz ozloglašenog režima stare Jugoslavije, dok su "pozadine" nagrada deljenih po patriotskom ključu tokom 90-ih, očigledno zadržale svoj "sjaj".
 
Boze dragi! Slazem se za vecinu nabrojanih osim za neke mlade glumce za koje nisam nikad cula (a takvih je puno jer u sirokom luku izbegavam domacu produkciju) mada naslucujem ko je ko jer ne mozes da ukljucis tv a da na tebe ne skoci neka takva kreatura. Vecina nasih mladih glumica su zapravo slatke devojcice kojima je to jedini kvalitet ali su daleko od glume. ne znam da li je neko pomenuo Mariju Karan koja je skolski primer. Ni glumci nisu daleko odmakli. Mislim da je to zapravo greska nase kinematografije (i pozorisne produkcije, naravno) koja na povrsinu izbacuje takve antitalente, sto je samo signal u kolikoj je krizi.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Soradze
U februaru - 5 premijera!
Odgovora
6
Pregleda
244
Soradze
Soradze
PA8
Vaši omiljeni uglovi kamere u filmovima
Odgovora
4
Pregleda
257
a bre Milun
a bre Milun
Nina
Oskarovac Kilijan Marfi opet u ulozi Tomija Šelbija
Odgovora
1
Pregleda
140
38imak
38imak

Back
Top