Quantcast

Nacionalni sastav Titovih partizana

igiboy

Domaćin
Poruka
3.630
Sad opet sa tom tvrdjom o navodnom ugovoru o kompenzaciji imovine za koji ne znaš ni kad je potpisan,ni ko ga je potpisao,ni kad je ratifikovan.izlaziš na vrlo klizav teren.

Beše našao sam link o dokumentu iz 70ih http://www.politika.rs/sr/clanak/419263/Restitucija-i-Folksdojceri , mada se sećam da je bio još jedan raniji dokument iz 60ih godina koji se isto bavio odnosom ratnih reparacija i restitucije folksdojčera, samo ne mogu da nađem link za njega. Naime bilo je dosta polemike o tome i tokom 60ih jer je bezmalo skoro milionsko radno sposobno stanovništvo otišlo na rad u Nemačku pa su pisani posebni ekonomski sporazumi na tu temu. No iz ovog linka o dokumentu iz 70ih se vidi da je on na kraju presekao celu situaciju.
 
Poslednja izmena od moderatora:

Gruban

Buduća legenda
Poruka
34.929
Beše našao sam link o dokumentu iz 70ih http://www.politika.rs/sr/clanak/419263/Restitucija-i-Folksdojceri , mada se sećam da je bio još jedan raniji dokument iz 60ih godina koji se isto bavio odnosom ratnih reparacija i restitucije folksdojčera, samo ne mogu da nađem link za njega. Naime bilo je dosta polemike o tome i tokom 60ih jer je bezmalo skoro milionsko radno sposobno stanovništvo otišlo na rad u Nemačku pa su pisani posebni ekonomski sporazumi na tu temu. No iz ovog linka o dokumentu iz 70ih se vidi da je on na kraju presekao celu situaciju.
To je pisao neki ljubitelj nagađanja kao i ti "logično zaključujemo" Miletić rekao da je ovaj rekao i tako dalje i tako dalje.S obzirom da reč o imovini tj,svojini fizičkih lica odricanje od iste od strane drugog lica pa bila to i država čiji su državljani jasno je da takav ugovor ne može biti pravno valjan jer se svojine može da odrekne samo vlasnik.Uostalom,potomcima folksdojčera je priznato pravo na restituciju imovine pod istim uslovima kao i svima ostalima.To što se mali broj potomaka folksdojčera obratio agenciji za restituiju sa zahtevom, razlog leži u nezainteresovanosti zbog njihove situiranosti i zbog činjenice da je srpski zakon o restituciji ekstremno restitriktivan čak i apsurdan jer dopušta mogućnost da i oni čiji zahtev bude usvojen ne dobiju ništa odnosno dobiju samo simboličnu naknadu o čemu je govorio advokat angažovan od jednog udruženja folksdojčera.
Srpski državljani koji su bili podvrgnuti prinudnom radu u Nemačkoj tokom Drugog svetskog rata takođe su pod određenim uslovima mogli da ostvare naknadu.
Sve to govori u prilog nečega sasvim drugog a to je da nikakav ugovor o kompenzaciji odnosno poravnanju ne postoji.Da je reč samo o spekulaciji i da će pre btii da se Josip Broz u ime SFRJ odrekao zahteva za ratnom odštetom prema Nemačkoj jer je Nemačka ratnu štetu pričinila u 95 % na srpskim područjima SFRJ tj.Srbima pa bi se i naknada za ratnu štetu morala u tom omeru i podeli.
 
Poslednja izmena:
Poruka
21.888
Posljednje svjetlo prije strašne noći
Bio je bljesak munjevita noža,
I vrisak, bijel još i sad u sljepoći,
I bijela, bijela krvnikova koža;
Jer do pojasa svi su bili goli
I tako nagi oči su nam boli.
I ništa tu ne pomaže nasilno izbacivanje (ili umanjivanje značaja) Goranovog iz obavezne školske lektire...
- Veliki umetnik Pablo Pikaso, kad su mu pročitali francuski prevod “Jame”, ostao je skamenjen, i rekao je: Moja Španija nema takvog pesnika

Tragedijo, ime ti je Ivan Goran!
https://jadovno.com/tragedijo-ime-ti-je-ivan-goran/#.X4txwxKSm1s

Иван Горан Ковачић
Иван Горан Ковачић (Луковдол, 21. март 1913Врбница, 13. јул 1943) је био хрватски и југословенски песник, приповедач, есејиста, критичар и партизан.
Рођен је 21. марта 1913. године у Луковдолу, селу у Горском котару, од оца Хрвата Ивана и мајке Јеврејке Руже (девојачко Клајн)[1]. Основну школу је завршио у родном месту, а касније се школовао у Карловцу и Загребу. Још као гимназијалац И. Г. Ковачић је почео да објављује књижевне радове у часописима и листовима. Са двојицом својих пријатеља објављује прву збирку песама под насловом Лирика 1932. У то време И. Г. Ковачић је већ био студент Филозофског факултета у Загребу, али је касније студије напустио.
Ivan_Goran_Kovačić.jpg


Као студент филозофије на Загребачком универзитету, Горан је сарађивао у часописима са јасном левичарском оријентацијом.

Своје обимно, а ипак недовршено књижевно дело Иван Горан Ковачић је, као свој млади живот, нераскидиво везао за југословенску народну револуцију. Он је од оних млађих песника који су у свему сјединили свој песнички и револуционарни пут. У најсудбоноснијим тренуцима југословенске историје Горан је ту доследност потврдио сопственом крвљу.

Поред поезије, И. Г. Ковачић се бавио и прозом, есејистиком и критиком. Године 1936. штампао је књигу новела Дани гњева. И. Г. Ковачић је живео у врло тешким материјалним приликама, па је због тога морао да ради у редакцији једног загребачког листа (Хрватски дневник). Иначе је преводио са неколико језика и имао је завидну књижевну и језичку културу.

Jama.gif

Прогресивно опредељен, Горан је већ 1942. заједно са познатим хрватским песником Владимиром Назором, ступио у редове партизана. Познату поему "Јама“ написао је у партизанима инспирисан усташким злочинима у околини Ливна када је бачен велики број Срба у крашке јаме око Ливањског поља. Њу је први пут читао рањеницима Прве пролетерске дивизије глумац Вјекослав Афрић. Већ средином јула 1943. године И. Г. Ковачића су у селу Врбница, близу Фоче, убили четници. У тренутку смрти је имао 30 година.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Иван_...cRDka_7WkU6MWazKlanlaqy-UWD2IR8HvZ_2EUuRV2Olc
https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=6381
OŠ “IVAN GORAN KOVAČIĆ” – ZVEZDARA (BEOGRAD)
https://osnovneskole.edukacija.rs/drzavne/beograd/zvezdara/os-ivan-goran-kovacic
Ivan Goran Kovačić o Josip Broz Titu
Jama Ivan Goran Kovacic
Ulica Ivana Gorana Kovačića, Čukarica, Grad Beograd
https://www.planplus.rs/cukarica/ulica/ivana-gorana-kovacica/34683
Ulica Ivana Gorana Kovačića, Subotica, Severno-Bački okrug
https://www.planplus.rs/subotica/ulica/ivana-gorana-kovacica/823608378
Ulica Ivana Gorana Kovačića, Valjevo, Kolubarski okrug
https://www.planplus.rs/valjevo/ulica/ivana-gorana-kovacica/610700968
 
Poruka
21.888
Меша Селимовић
Мехмед Меша Селимовић (Тузла, 26. април 1910Београд, 11. јул 1982) био је југословенски,[1] српски[2] и босанскохерцеговачки[3] писац који је стварао у другој половини 20. века. Уврштен је у књигу 100 најзнаменитијих Срба.
Meša_Selimović.jpg

Рођен је 26. априла 1910. године у Тузли. У родном граду завршио је основну школу и гимназију. Године 1930. уписао се на студијску групу српскохрватски језик и југословенска књижевност Филозофског факултета у Београду. Дипломирао је 1934. године, а од 1935. до 1941. године ради као професор Грађанске школе, а потом је 1936. године постављен за суплента у Реалној гимназији у Тузли.

Прве две године рата живео је у Тузли, где је био ухапшен због сарадње са Народноослободилачким покретом, а у мају 1943. године прешао је на ослобођену територију. Тада је постао члан Комунистичке партије Југославије и члан Агитпроп-а за источну Босну, потом је био политички комесар Тузланског партизанског одреда. Године 1944. прешао је у Београд, где је обављао значајне политичке и културне функције. Од 1947. године живео је у Сарајеву и радио као:

  • професор Више педагошке школе,
  • доцент Филозофског факултета,
  • уметнички директор „Босна-филма“,
  • директор драме Народног позоришта,
  • главни уредник ИП „Свјетлост“.
Године 1971. је пензионисан и преселио се јануара 1973. године у Београд. Током живота два пута се женио, са другом супругом је имао две кћерке. Умро је 11. јула 1982. године у Београду, где је сахрањен у Алеји заслужних грађана.
spomenik u Tuzli
800px-Tuzla_-_Meša_Selimović_Statue_(2019).jpg


Био је редовни члан Српске академије наука и уметности.
 

banebeograd

Elita
Poruka
15.423
selimovic, jos jedan bivsi domobran...rodjeni brat isto mu bio u domobranima pa preleteo u tzv partizane oktobra 1943-e a streljan je zbog kradje zapljenjenog namestaja krajem 44-e ,
od "postenog domobrana" do lopova tzv partizana za samo jednu godinu:maramica:
------------
ivan goran kovacic....

Ove zanimljive detalje otkrivaju nam zabilješke iz razgovora vođenog sredinom osamdesetih godina s Ivanom Stevom Krajačićem, nekadašnjim čelnim čovjekom zloglasne Rankovićeve OZNE u tadašnjoj socijalističkoj Hrvatskoj.

Razgovor s dugogodišnjim komunističkim agentom, koji je prema nekim informacijama osobno upoznao Tita i Staljina, vođen je u njegovoj bolesničkoj postelji samo par mjeseci prije njegove smrti.

Prema Krajačićevim riječima, Vladimir Nazor nije bio uvjereni ljevičar, ali je gajio stanovite simpatije spram komunističkih ideja i istovremeno je osjećao određenu dozu straha od tadašnjih hrvatskih vlasti zbog svoga orjunaškog ponašanja sredinom tridesetih godina u monarhističkoj Jugoslaviji.

Uz tu epizodu otvorenog »šurovanja« s ORJUN-om stari je pjesnik u umjetničkim krugovima bio poznat kao biseksualac, pa su ga podrugljivo zvali »stara frajla«.

Naravno, komunističkim ilegalcima i agentima koji su pod Krajačićevom »staljinističkom« palicom djelovali u tadašnjem Zagrebu ovakva Nazorova sklonost nije promakla.

Računajući na tu njegovu karakternu slabost kao moćno oruđe u vlastitim rukama, komunisti nastupaju vrlo suptilno i odlučuju prema njemu primijeniti jedan od klasičnih oblika iz metode specijalnog rata.

Vodstvo Komunističke partije Hrvatske tada se, naime, odlučilo starom pjesniku poslati Ivana Gorana Kovačića, uvjerenog ljevičara i »toplog brata«, uz to puno mlađeg od Nazora, da ga muževno pokuša uvjeriti da prijeđe na partizansku stranu.

Kad je Kovačić došao k njemu, između ostaloga mu je ispričao kako je iz dobro obaviještenih izvora saznao da ga ustaše zbog njegove naklonosti ljevičarima kane uhititi i ubiti. Sudeći na temelju Krajačićevih zabilješki, Nazora su ovakve riječi Ivana Gorana Kovačića itekako prepale, pa je odlučio prijeći Kupu i uputiti se na Kordun.

Opisujući kasnije taj susret, Nazor piše da je k njemu »došao muževni Ivan Goran Kovačić koji mu je pričao potresne priče o ustaškim zločinima«, i ne sluteći da će se jednoga dana doznati na kakvu ga je jeftinu fintu »podigao« njegov puno mlađi »muževni« kolega.

Ivan Goran Kovačić i Vladimir Nazor dolaze među partizane krajem 1942. i ubrzo se u ratnom vihoru rastaju. Kovačić odlazi za istočnu Bosnu gdje upoznaje dr. Simu Miloševića, intelektualca i profesora beogradskog sveučilišta, s kojim i unatoč teškim uvjetima života ostvaruje »iskreno muževno prijateljstvo«.

Nakon bitke na Sutjesci i totalnog rasula partizanske vojske, zajedno s ranjenim Miloševićem kojeg ne želi ostaviti, Kovačić se povlači prema Foči i u selu Vrbice pronalazi privremeno sklonište.

Nakon nekoliko dana njihovo sklonište otkrivaju četnici. Budući da su prepoznali Kovačića, obadvojicu ubijaju. Tijela su im bacili u jamu nedaleko od sela Vrbice kod Foče, gdje ih je prije nekoliko godina pronašao Amir Mašović, tražeći bošnjačke žrtve iz zadnjeg rata.

Čitajući podrobnosti iz zapisa rađenih na temelju razgovora vođenih s Ivanom Stevom Krajačićem, na trenutak mi kroz glavu prođoše sve silne »Priče partizanke« o Nazoru i Kovačiću kojima nam je jugoslavenski obrazovni sustav desetljećima »ispirao mozak«.

Uspoređujući te Nazorove priče za djecu s ovom izjavom Ivana Steve Krajačića, još se jedanput zapitah: Na kakvim je to temeljima počivao jugoslavenski komunistički poredak i partizanski pokret te njegov represivni dio?


http://www.hrsvijet.net/index.php/m...izane-odveden-prijevarom-smiljenom-u-vrhu-kpj

http://www.hrsvijet.net/index.php/m...a-partizani-su-na-silu-oteli-vladimira-nazora
 
Poruka
21.888
selimovic, jos jedan bivsi domobran...rodjeni brat isto mu bio u domobranima pa preleteo u tzv partizane oktobra 1943-e a streljan je zbog kradje zapljenjenog namestaja krajem 44-e ,
od "postenog domobrana" do lopova tzv partizana za samo jednu godinu:maramica:
------------
ivan goran kovacic....

Ove zanimljive detalje otkrivaju nam zabilješke iz razgovora vođenog sredinom osamdesetih godina s Ivanom Stevom Krajačićem, nekadašnjim čelnim čovjekom zloglasne Rankovićeve OZNE u tadašnjoj socijalističkoj Hrvatskoj.

Razgovor s dugogodišnjim komunističkim agentom, koji je prema nekim informacijama osobno upoznao Tita i Staljina, vođen je u njegovoj bolesničkoj postelji samo par mjeseci prije njegove smrti.

Prema Krajačićevim riječima, Vladimir Nazor nije bio uvjereni ljevičar, ali je gajio stanovite simpatije spram komunističkih ideja i istovremeno je osjećao određenu dozu straha od tadašnjih hrvatskih vlasti zbog svoga orjunaškog ponašanja sredinom tridesetih godina u monarhističkoj Jugoslaviji.

Uz tu epizodu otvorenog »šurovanja« s ORJUN-om stari je pjesnik u umjetničkim krugovima bio poznat kao biseksualac, pa su ga podrugljivo zvali »stara frajla«.

Naravno, komunističkim ilegalcima i agentima koji su pod Krajačićevom »staljinističkom« palicom djelovali u tadašnjem Zagrebu ovakva Nazorova sklonost nije promakla.

Računajući na tu njegovu karakternu slabost kao moćno oruđe u vlastitim rukama, komunisti nastupaju vrlo suptilno i odlučuju prema njemu primijeniti jedan od klasičnih oblika iz metode specijalnog rata.

Vodstvo Komunističke partije Hrvatske tada se, naime, odlučilo starom pjesniku poslati Ivana Gorana Kovačića, uvjerenog ljevičara i »toplog brata«, uz to puno mlađeg od Nazora, da ga muževno pokuša uvjeriti da prijeđe na partizansku stranu.

Kad je Kovačić došao k njemu, između ostaloga mu je ispričao kako je iz dobro obaviještenih izvora saznao da ga ustaše zbog njegove naklonosti ljevičarima kane uhititi i ubiti. Sudeći na temelju Krajačićevih zabilješki, Nazora su ovakve riječi Ivana Gorana Kovačića itekako prepale, pa je odlučio prijeći Kupu i uputiti se na Kordun.

Opisujući kasnije taj susret, Nazor piše da je k njemu »došao muževni Ivan Goran Kovačić koji mu je pričao potresne priče o ustaškim zločinima«, i ne sluteći da će se jednoga dana doznati na kakvu ga je jeftinu fintu »podigao« njegov puno mlađi »muževni« kolega.

Ivan Goran Kovačić i Vladimir Nazor dolaze među partizane krajem 1942. i ubrzo se u ratnom vihoru rastaju. Kovačić odlazi za istočnu Bosnu gdje upoznaje dr. Simu Miloševića, intelektualca i profesora beogradskog sveučilišta, s kojim i unatoč teškim uvjetima života ostvaruje »iskreno muževno prijateljstvo«.

Nakon bitke na Sutjesci i totalnog rasula partizanske vojske, zajedno s ranjenim Miloševićem kojeg ne želi ostaviti, Kovačić se povlači prema Foči i u selu Vrbice pronalazi privremeno sklonište.

Nakon nekoliko dana njihovo sklonište otkrivaju četnici. Budući da su prepoznali Kovačića, obadvojicu ubijaju. Tijela su im bacili u jamu nedaleko od sela Vrbice kod Foče, gdje ih je prije nekoliko godina pronašao Amir Mašović, tražeći bošnjačke žrtve iz zadnjeg rata.

Čitajući podrobnosti iz zapisa rađenih na temelju razgovora vođenih s Ivanom Stevom Krajačićem, na trenutak mi kroz glavu prođoše sve silne »Priče partizanke« o Nazoru i Kovačiću kojima nam je jugoslavenski obrazovni sustav desetljećima »ispirao mozak«.

Uspoređujući te Nazorove priče za djecu s ovom izjavom Ivana Steve Krajačića, još se jedanput zapitah: Na kakvim je to temeljima počivao jugoslavenski komunistički poredak i partizanski pokret te njegov represivni dio?


http://www.hrsvijet.net/index.php/m...izane-odveden-prijevarom-smiljenom-u-vrhu-kpj

http://www.hrsvijet.net/index.php/m...a-partizani-su-na-silu-oteli-vladimira-nazora
bane i njegovi omiljeni hrvatski sajtovi...tipa rekla - kazala :rotf:
Mnoge ulice u Srbiji imaju cast da nose ima ovog partizanskog velikana Mese Selimovica !!!!

Ulica Meše Selimovića, Zvezdara, Grad Beograd
https://www.planplus.rs/zvezdara/ulica/mese-selimovica/15771
Ulica Meše Selimovića, Novi Pazar, Raški okrug
https://www.planplus.rs/postenje/ulica/mese-selimovica/607502521
 
Poruka
21.888
Оскар Давичо

Оскар Давичо (Шабац, 18. јануар 1909Београд, 30. септембар 1989), српски и југословенски књижевник, био је најмлађи песник у кругу надреалиста. Према речима историчара књижевности Јована Деретића, Давичо је својим талентом, стваралаштвом и ширином утицаја надмашио све остале књижевнике надреалисте[1].
Робија и ратне године
Као члан КПЈ, активно се укључује у међуратни политички живот. Постаје секретар Месног комитета КПЈ у Бихаћу, где 1932. бива ухапшен и од Суда за заштиту државе осуђен на пет година затвора. Казну је одслужио у КПД Сремска Митровица. Од 1938. до почетка рата живи прво у Београду а затим и у Загребу. У часопису Наша стварност, 1938. је објавио циклус песама Три зида, Детињство и Србија. Збирка Песме, коју је објавио исте године, забрањена је због „тешке повреде јавног морала“[2], а Давичо је ухапшен. Следеће године сарађује у листу Живот и рад, и са Огњеном Прицом преводи Буденброкове Томаса Мана.

1940. бива искључен из КПЈ по одлуци Агитпропа због сарадње у Крлежином Печату, где је под псеудонимом С. Ковачић објавио циклус песама Хана и превод Узоране ледине Шолохова (1939)[2]. Почетак Другог светског рата, га је затекао у Сплиту где се бавио илегалним радом. Бива ухапшен и интерниран у Борго Вал ди Таро у Италији (округ Парма).[3] Из Италије бежи 1943, и преко Монте Горгена стиже до Далмације. Ступа у редове Прве пролетерске дивизије, са којом прелази Босну, Црну Гору, Санџак, Тару, Дурмитор. Одатле је пребачен на Вис, где је краће време радио у Пресбироу. Затим је са јединицом, преко Ваљева, Аранђеловца, стигао у октобру 1944. до Београда, где учествује у борбама за ослобођење града. По ослобођењу, укључен је у групу која је основала ТАНЈУГ, а потом прелази у Борбу и Глас. Путује са делегацијом писаца по Бугарској са Ивом Андрићем, Радованом Зоговићем и Аницом Савић Ребац. Године 1944, изабран је за првог секретара Удружења књижевника Србије.
187820997_c05151f1-5788-4c27-b5fd-a5c7d17e8f5f.jpeg

Извештава као дописник са суђења у Нирнбергу, а затим борави у Грчкој где прати Маркосове партизане. После тога напушта новинарство и бави се искључиво књижевношћу. Доживљаје из Грчке описаће 1947. у књизи путописа Међу Маркосовим партизанима. Након што се генерал Маркос определио за Резолуцију Информбироа, књига је повучена из продаје[2]. По филмски сценарију Мајка Катина, који је Давичо написао по истој књизи, снимљен је филм (у режији Николе Поповића), који је стављен у „бункер“ због непромењене југословенске политике према Грчкој[2].

https://sr.wikipedia.org/wiki/Оскар_Давичо
 

banebeograd

Elita
Poruka
15.423
bane i njegovi omiljeni hrvatski sajtovi...tipa rekla - kazala :rotf:
Mnoge ulice u Srbiji imaju cast da nose ima ovog partizanskog velikana Mese Selimovica !!!!

Ulica Meše Selimovića, Zvezdara, Grad Beograd
https://www.planplus.rs/zvezdara/ulica/mese-selimovica/15771
Ulica Meše Selimovića, Novi Pazar, Raški okrug
https://www.planplus.rs/postenje/ulica/mese-selimovica/607502521
sto ne menja cinjenicu da je isti kao i rodjeni brat mu bili pripadnici domobrana, doduse "samo" do oktobra 1943-e :maramica:
 

igiboy

Domaćin
Poruka
3.630
To je pisao neki ljubitelj nagađanja kao i ti "logično zaključujemo" Miletić rekao da je ovaj rekao i tako dalje i tako dalje.S obzirom da reč o imovini tj,svojini fizičkih lica odricanje od iste od strane drugog lica pa bila to i država čiji su državljani jasno je da takav ugovor ne može biti pravno valjan jer se svojine može da odrekne samo vlasnik.Uostalom,potomcima folksdojčera je priznato pravo na restituciju imovine pod istim uslovima kao i svima ostalima.To što se mali broj potomaka folksdojčera obratio agenciji za restituiju sa zahtevom, razlog leži u nezainteresovanosti zbog njihove situiranosti i zbog činjenice da je srpski zakon o restituciji ekstremno restitriktivan čak i apsurdan jer dopušta mogućnost da i oni čiji zahtev bude usvojen ne dobiju ništa odnosno dobiju samo simboličnu naknadu o čemu je govorio advokat angažovan od jednog udruženja folksdojčera.
Srpski državljani koji su bili podvrgnuti prinudnom radu u Nemačkoj tokom Drugog svetskog rata takođe su pod određenim uslovima mogli da ostvare naknadu.
Sve to govori u prilog nečega sasvim drugog a to je da nikakav ugovor o kompenzaciji odnosno poravnanju ne postoji.Da je reč samo o spekulaciji i da će pre btii da se Josip Broz u ime SFRJ odrekao zahteva za ratnom odštetom prema Nemačkoj jer je Nemačka ratnu štetu pričinila u 95 % na srpskim područjima SFRJ tj.Srbima pa bi se i naknada za ratnu štetu morala u tom omeru i podeli.

Vidi se da nisi ukapirao tekst iako je blatantno jednostavan. Poenta je da je sva ta imovina ili dodeljena drugim licima odnosno građanima ili je prešla u državno vlasništvo i samim tim ima možda i veći značaj u sadašnjem stanju nego što je imalo onda te se restitucija ne može obaviti na štetu države (defakto i građana dežave) odnosno građanina iste države koji poseduje imovinu u trenutnom stanju. U tome je poenta. A razlog zašto je zakon "restriktivan" je što nije vođena konkretna evidencija o tome ko je sarađivao a ko nije pa da se ne bi desilo da vrate imovinu defakto saradnicima okupatora samo su presekli situaciju u smislu evo vam nešto novca vama je ionako sve nadoknađeno u Nemačkoj. Viliju je trebalo da ne vraća 35 milki, Titu kredit pa su to sve defakto prebili ugovorom. I to malo što je vraćeno Švabe prodaju iz prostog razloga što im to ništa ne treba.

I ti nekome pričaš o nagađanju...***** te živote...koje gubljenje vremena...
 

Gruban

Buduća legenda
Poruka
34.929
Vidi se da nisi ukapirao tekst iako je blatantno jednostavan. Poenta je da je sva ta imovina ili dodeljena drugim licima odnosno građanima ili je prešla u državno vlasništvo i samim tim ima možda i veći značaj u sadašnjem stanju nego što je imalo onda te se restitucija ne može obaviti na štetu države (defakto i građana dežave) odnosno građanina iste države koji poseduje imovinu u trenutnom stanju. U tome je poenta. A razlog zašto je zakon "restriktivan" je što nije vođena konkretna evidencija o tome ko je sarađivao a ko nije pa da se ne bi desilo da vrate imovinu defakto saradnicima okupatora samo su presekli situaciju u smislu evo vam nešto novca vama je ionako sve nadoknađeno u Nemačkoj. Viliju je trebalo da ne vraća 35 milki, Titu kredit pa su to sve defakto prebili ugovorom. I to malo što je vraćeno Švabe prodaju iz prostog razloga što im to ništa ne treba.

I ti nekome pričaš o nagađanju...***** te živote...koje gubljenje vremena...
Nije samo problem u nagađanju.Priroda je nažalost bila suviše surova prema tebi.
Za one prosečnih intelektualnih spobonosti-
Srpski zakona o restituciji nije restriktivan samo prema potomcima pripadnika nekadašnje nemačke manjne nego prema svima koji potražuju oduzetu imovinu.
 
Poslednja izmena:

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.