Националне селекције Србије у млађим категоријама

[Khal Drogo]

Прије онога што љубитељи кошарке очекују, свјетског певенства тј купа у Кини, у наредних 50 дана очекују нас европска и свјетска првенства у млађим категоријама. И ту би било добро коју ријеч посветити тим селекцијама, њиховом наступу на тим такмичењима, видјети каква је будућност српске кошарке, да ли су на та такмичења отишли понајбољи српски играчи у том узрасту или је било и протекције, који су ти клинци који обећавају, тако, по мени занимљива тема. Наравно, имамо доста форумаша којима кошарка није у фокусу занимања, ти имају друге теме.

Како написах, у наредном периоду чекају нас велика такмичења у млађим категоријама, и то овим редом.
Свјетско првенство У-19 на Криту, Грчка, 29.јуни - 07.јули.
Европско првенство У-20, Тел Авив, Израел 13-21.јули
Европско првенство У-18, Волос, Грчка, 27.јули - 4.август
Европско првенство У-16, Удине, Италија 09. - 17.август

На свим такмичењима се игра по истом формату и систему. 16 екипа разврстане у 4 групе, мечеви у групној фази буквално ништа не значе (тиме бирократе из ФИБА-е доказују и да су комплетни идиоти), јер сви иду у елиминациону фазу, и ту меч 1/8Ф одлучује хоћете ли у горњи дио, у борбу за медаљу или у борбу за опстанак.
Тако се знало догодити да екипа са скором 1-6 буде пласирана испред екипе са скором 6-1. Задњи пута прошле године на ЕП У-18 када је Црна Гора баш са скором 1-6 била испред Шпаније са скором 6-1. Зато код вредновња наступа ваља имати на уму и тај моменат, некада се поклопи тај лош дан у том најважнијем мечу на такмичењу.

Када су те млађе категорије, ту ћемо имати покушаја протекције, "интервенције" менаџера, јер та такмичења су на радару, ту крстаре скаути из ен-би-еја и европских тимова (некад од присутних у дворани су 1/3 управо скаути који биљеже све што виде), и ту је менаџерима клинаца важно да се примијете.

Све то не доноси доброг, и медији у Србији роваре против српске кошарке, па и они који посвете пажњу млађим категоријама, рецимо Б92, пропуштају само негативне коментаре, у правилу коментатора који и не познају чињенице али воле коју рђаву и малициозну написати.
Ту се подло протура и мантра "у млађим категоријама нису важни резултати, важно је правити играче" коју медији радо преносе и која се добро "прима" код јавности.
И једна опасна подваљена мантра коју гурају менаџери, која у преводу значи, одабрати двојицу, тројицу клинаца, оне које су они изабрали, њихове проспекте, и то такмичење подредити статистици тих клинаца.

Играчи се праве кроз добар рад у клубовима током читаве године, велика такмичења, европска и свјетска првенства су тест, испит да се види гдје су ти момци у односу на вршњаке, ту мора постојати императив резултата.
Добар резултат доноси пуно тога, доказ да сте на добром путу, подстрек клинцима да марљивије раде, расте кошаркашки рејтинг и нације и тих играча, и ствара се један повољнији амбијент за кошарку. Уосталом нећете "добити играче" у борби за 11.мјесто или мечевима Б дивизије, већ само у онима за медаљу, пуних набоја и гдје постоји притисак.
Такође, ти клинци навике које стекну у кадетским и јуниорским данима, вуку кроз играчку каријеру, зато је важно да се већ тада подреде колективу, да разумију важност тимске игре, привилегованим статусом и протекцијом чини се медвеђа услуга тим клинцима, имамо доста примјера, и ако ова тема саживи, написаћу коју о примјерима, позитивним и негативним.
Наредни пост ћу посветити такмичењу које предстоји за 3 дана, свјетско првенство У-19 на Криту.

 

[Khal Drogo]

Како већ написах, за три дана почиње свјетско првенство У-19 на Криту.
Селекор Бућан је одредио 12 играча, и на СП путују слиједећи јуниори

Далибор Илић (Игокеа) 04.03.2000., 206 цм, крило
Филип Петрушев (ун. Гонзага) 15.04.2000., 210 цм, центар
Марко Пецарски (Партизан) 25.07.2000., 208 цм, центар
Тома Васиљевић (Динамик) 07.10.2000., 202 цм, крилни центар
Лазар Грбовић (Динамик) 29.10.2000., 202 цм, крило
Лука Церовина (Мега) 08.04.2000., 201 цм, крило
Алтин Исламовић (ОКК Београд) 14.02.2000., 198 цм, бек
Алекса Ћубић (Слобода) 30.04.2000., 202 цм, бек
Зоран Пауновић (ФМП) 19.07.2000., 196 цм, бек
Урош Трифуновић (Партизан) 05.12.2000., 199 цм, бек
Огњен Мићовић (Борац) 10.03.2000., 186 цм, плеј
Павле Kузмановић (ОКК Београд) 25.07.2000., 195 цм, плеј

На списку нема неких јуниора у год.2001, прије свих Алексеј Покушевски, Ђорђе Пажин, Александар Ланговић и Немања Поповић, који би нашли мјесто овој екипи и добро дошли посебно задња двојица јер се кубури са поз.4, међутим ту је оријентација КСС да на ово такмичење наши играју само са излазним годиштем, а да ови годину млађи играју само "своје" ЕП У-18.
По мени исправна оријентација.
Нема ни Алена Смаилагића који је прије неколико дана изабран као 39. на драфту од Голден Стејта. Ту је тај проблем са термином овог СП, и ту поред Алена неће бити неких француских, канадских и наравно америчких јуниора који су на драфту изабрани.

Занимљиво да на ово СП наши путују са 9 спољних и само тројицом у рекету. Што значи да ће капитен Далибор Илић доста времена проводити и на поз.4.
Међу путницима се нашао и Алекса Ћубић, јуниор Слободе из Ужица који уопште није био међу 18 кандидата за ову селекцију прије неких мјесец и по, но овај момак се добрим партијама у супер-лиги Србије изборио прво да буде накнадно уврштен међу кандидате, а онда и да се нађе међу путницима за СП.
Овакве примјере волим истаћи, јер овдје је момак иза којег не стоје неки од јачих београдских клубова, нити има подршку менаџерских агенција, и то може бити потврда да код избора путника није било протекције, већ су одабрани момци који су играма и односом "зарадили" статус репрезентативца.

Е сад, какве су шансе наших јуниора на СП? Наши су европски прваци прошле године у У-18 узрасту у Летонији. Прије 3 године клинци у овом излазном годишту на ЕП У-16 нису добро прошли, били су 10., важно је поменути да се већ на првој утакмици повредио Филип Петрушев што је допринијело лошем пласману.
Ако је судити по припремним мечевима, није да обећава, тек једна побједа против Француза, и порази од такође Француза, два пута Руса и Грка, но то су припремни мечеви.
Ако погледамо групе, наши су запали у групу Д са Кином, Француском и Порториком. Мечеви у групи мало значе, јер сви иду у 1/8Ф, ту се укрштамо са групом Ц (Аргентина, Грчка, Русија, Филипини) и ту је један од противника који нас чека у мечу 1/8Ф.
За сада је тешко рећи о ривалима, екипе из Европе познајемо, ове друге слабо, видјећемо да двије недјеље гдје су наши јуниори у односу на вршњаке.

 

[Mstislav]

Realno je ocekivati medalje, posebno sa Krita.

 

[Khal Drogo]

У првом мечу на СП У-19 против Кине побједа наших јуниора 106:57.
Иако Кинези имају неке високе јуниоре, имају доста више центре од наших, нема ту потребне чврстине, наши јуниори су остварили апсолутну доминацију у рекету, чак 30 офензивних скокова, и ту је разлика од неких 25+ посједа. У таквом мечу гдје се оствари побједа од +49, тешко је извући неке утиске.
Видјећемо у наредним мечевима колико заиста вриједе наши јуниори.

 

[Mstislav]

Slicno smo ih demolirali u Atlanti 96, zapravo bilo je 128–61.

 

[Khal Drogo]

Наши јуниори су остварили и трећу побједу у групи, овај пута против заиста квалитетног ривала, Француске 85:76. Доста боља утакмица наших јуниора него против Порторика, иако су опет примјетне исте слабости, проблеми у транзицији, пуно грешака и опет 22 изг.лопте. За разлику од годину старије генерације гдје имамо заиста потенцијал на поз. 1-2, у овом узрасту шкрипи на поз. плеја, барем за сада, и ту улогу често преузима Урош Трифуновић.
На другој страни у рекету је то више него добро, наши центри су издоминирали против атлетски потентних Француза.
Пецарски и Петрушев већ константно уобичајено одлични, Илић и Трифуновић дају свој допринос, јако корисни, а напокон је проиграо и Зоран Пауновић, важан играч са прошлогодишњег ЕП, који се мучио цијеле сезоне са формом и на првим мечевима овог СП. Иде на боље.

Тешко је рећи да ли су Французи калкулисали како би у костуру избјегли Амере прије финала. Тешко. Сами мечеви у групној фази мало значе јер све екипе иду у 1/8Ф, прилично идиотски систем.
Наши су овом побједом обезбједили лакшег ривала у 1/8Ф, Филипине, који су ипак одиграли добро против Аргентине и домаћина Грчке и доказали да нису наиван противник.

 

[Vuk Samotnjak]

ŠTETA! Litvanci bolji od Srbije posle drame i produžetka!

 

[Mstislav]

Uvek boli poraz od Litvanije nevezano u kom uzrastu.

 

[Khal Drogo]

Окончано је свјетско првенство У-19 на Криту. Пласманом наших јуниора, 7.мјестом не можемо бити задовољни. Игра је била ипак пуно боља од пласмана, остварено је 5 побједа и 2 пораза. На жалост, један од та два у најважнијем мечу 1/4Ф од Луитвеније, након продужетка.
Како написах, игра бјеше добра, боља од пласмана, послије пораза увијек се јаве "стручњаци" из фотеље, критикују селектпора, тактику. Тактика бјеше прилагођена расположивом саставу, могућности јуниора које имамо, коректно одрађено, слабости током турнира су биле и очекиване, знало се да ће бити проблема са спољном линијом, немамо и на поз.плеја квалитет као рецимо у годишту испред или иза, проблеми у транзицији и са протоком лопте су били очекивани иако је то повремено било добро.

Статистика некад завара, но ако погледамо статистику наших јуниора (овдје), открива пуно тога. Наши су на свим мечевима издоминирали у рекету, 20+ офензивних скокова у просјеку, напади су се завршавали игром на ниском посту, ривали би то некад прочитали, удвајали, но наши центри су показали и квалитет и потенцијал. Шут са дистанце доста лоше, ријетко су се наши одлучивали за тројку (тек у задњем мечу су се мало ослободили), далеко најмање од свих 16 екипа на СП, и ту скромни проценти, тек 27%.
Порази у млађим узрастима су добри ако се извуку поуке, и на овим сегментима гдје очигледно каскамо, ваља порадити наредних година.

Што се тиче играча, има овдје потенцијала, прије свих наш тандем центара, Филип Петрушев и Марко Пецарски су потврдили потенцијал, баш као и Далибор Илић, српски Адетокунбо у најави, који је као и Петрушев, завршио турнир са дабл-дабл просјеком, опасне предиспозиције, занимљив је и комбо бек Урош Трифуновић који би и поред висине (199 цм) будућност могао на плеју имати.
Ови јуниори обећавају, има ту материјала у будућности и за сениорску репрезентацију, наравно зависи пуно од посвећености, радне етике и правилне подршке тренера. Потенцијал је ту.
На жалост, Зоран Пауновић је стагнирао кроз ову сезону, и то више није оно што је показивао прошле године на ЕП. Наравно, могуће се вратити на прави пут, но морао би добити шансу у клубу.
Остали би повремено добро одиграли, свима предстоји велики рад, од рада и посвећености зависи шта ће урадити кроз каријеру.
Како то и бива, послије пласмана који није по жељама, имамо црне слутње од "експерата" разних, како српска кошарка пропада, измишљају се и домишљају аномалије, како тренери немају појма, како влада протекција, како се гурају татини синови, ово, оно, воли народ умова обликованих ријалити садржајима такве приче.
Но генерално, барем за сада, добро то иде, нису пласмани (а ова генерација је ипак првак Европе из прошле године) увијек по жељама, али добро то иде, и када су репрезентативне млађе селекције и када су клубови, прије свега кроз јуниорску ЕЛ, у питању.
Предстоји нам овог љета још доста такмичења у млађим категоријама, када сви заврше, имаћемо и бољу слику.

 

[jos_1_5ak]

A dobro ne treba sad ta juniorska prvenstva shvatati previse ozbiljno jer te juniorske selekcije prvenstveno treba da se sluze da se prave igraci a ne da rezultat bude u prvom planu, recimo bili smo U-19 prvaci sveta 2007. kada smo pobedili Amerikance u finalu za koje su tada igrali Stef Kari, Patrik Beverli, DeAndre Dzordan, Majkl Bizli i jos neki buduci NBA igraci pa opet sta su i napravili i gde su recimo Mladen Jeremic, Dusan Katnic, Petar Despotovic, Stefan Stojacic, Aleksandar Radulovic, Slaven Cupkovic, Marko Cakarevic koji su bili deo te nase selekcije koju je predvodio Muta Nikolic , ono tesko ih je i preko Gugla naci i pitanje je ko se od njih jos uvek bavi kosarkom , od njih 12 mozda njih 3,4 su napravili neke ozbiljnije igracke karijere a za ostale nazalost prakticno vise nismo ni culi od tog prvenstva u Novom Sadu, tako da ta juniorska prvenstva bas i ne treba shvatati preozbiljno.

 

[Khal Drogo]

A dobro ne treba sad ta juniorska prvenstva shvatati previse ozbiljno jer te juniorske selekcije prvenstveno treba da se sluze da se prave igraci a ne da rezultat bude u prvom planu,

Већ сам написао. То је потенцијално врло штетна мантра која се често провлачи кроз медије и коју изокола гурају менаџери.
Која у преводу значи, одабрати двојицу, тројицу јуниора, оне које су они изабрали, њихове проспекте, и то такмичење подредити статистици тих клинаца.
Играчи се праве кроз добар рад у клубовима током читаве године, велика такмичења, европска и свјетска првенства су тест, испит да се види гдје су ти момци у односу на вршњаке, ту мора постојати императив резултата.
Наравно да се не смије клонути посли пласмана који није према очикивањима, као ни пасти у еуфорију послије успјеха, важно је извући поуке и покушати исправити грешке.

...recimo bili smo U-19 prvaci sveta 2007. kada smo pobedili Amerikance u finalu za koje su tada igrali Stef Kari, Patrik Beverli, DeAndre Dzordan, Majkl Bizli i jos neki buduci NBA igraci

Американци у јуниорском узрасту нусу добри за равнање, равнати се треба са европским селекцијама да би дошли до ваљаних закључака.
Америчке јуниорске селекције, иако је избору посвећује огромна пажња, састављене су од играча, за разлику од европских гдје су надаренији већ у "озбиљном тимском систему", који долазе из другог система, средњошколске кошарке. Они ће се кроз колеџ, НБА каријере и индивидуални рад тек избрусити, и код тих јуниора (а у правилу момци фантастичних предиспозиција), постоји огроман простор за напредак, што неки остваре, неки не.

... od njih 12 mozda njih 3,4 su napravili neke ozbiljnije igracke karijere a za ostale nazalost prakticno vise nismo ni culi od tog prvenstva u Novom Sadu, tako da ta juniorska prvenstva bas i ne treba shvatati preozbiljno.

Ту зависи шта сматраш озбиљном играчком каријером. Ако је то да остави траг у ен-би-еју, мало превисок праг очекивања, има и других лига.
Та генерација бјеше, ако гледамо сениорску кошарку и каријере, сасвим добра, неки су клонули (Стојачић) и одустали, но добре су то каријере.
Од било које јуниорске генерације у најбољем случају тек ће 1/3 тих играча остварити оно што у том моменту обећавају, неки, попут рецимо Јокића, премаше сва очекивања. И то је тако.
Зависи од много чега, посвећености, радне етике, правилне подршке тренера, повреде, добар или лош избор клубова, но тек 1/3 испуни очекивања. Неки запну и у прелазу из јуниорске у сениорску кошарку.
Ми смо из те селекције "добили" Стефана Марковића, Мирослава Радуљицу, Милана Мачвана и Бобана Марјановића, који су дали допринос у сениолској селекцији. Можемо ту додати и Марка Кешеља који је такође имао запажених наступа у сениорској репрезентацији. Пуна шака.

 

[Khal Drogo]

Следи нам друго такмичење млађих узраста које почиње сутра, У20 селекција Србије отпутовала на Европско првенство у Израел.
Селектор Оливер Поповић одабрао је ових 12 играча

Вук Вуликић 07.03.1999., 194 цм, bek
Михајло Јовичић 24.01.1999., 188 цм, плеј
Тадија Тадић 22.04.1999., 194 цм, плеј
Вук Ђорђевић 24.01.1999., 203 цм, крилни центар
Алекса Ускоковић 30.08.1999., 190 цм, плеј
Стефан Момиров 18.12.1999., 195 цм, бек
Ранко Симовић 07.06.1999., 202 цм, крило
Андрија Марјановић 14.01.1999., 201 цм, крило
Никола Мишковић 25.01.1999., 207 цм, крилни центар
Марко Пецарски 12.02.2000., 208 цм, центар
Алекса Матић 28.07.1999., 193 цм, бек
Милош Стајчић 02.12.1999., 208 цм, крилни центар

Генерација српских играча у овом излазном годишту је првак Европе прије двије године у У-18 узраста. Из те екипе имамо овдје 8 играча, недостаје центар Филип Петрушев, тада један од бољих играча и који је недавно играо СП У-19.
За разлику од годину дана млађег годишта, гдје су наши доминантни у рекету, што су и доказали на СП, и доста слабије попуњени на спољним позицијама, овдје је ситуација обрнута, снага ове генерације је на спољним, посебно бековским позицијама. И примјетан дефицит са високим играчима, зато је како је и нагласио Оливер Поповић

Ова генерација је дефицитарна са високим игачима. Зато смо прикључили Пецарског који је играо за У19 селекцију на Светском првенству на Криту.

прије само два дана прикључен Марко Пецарски, који је играо СП у свом излазном годишту.
Врло ће важан бити овој екипи, мислим да неће бити превише проблема око уигравања, већ је како написах прије двије године играо са овом генерацијом ЕП У-18.
Видјећемо гдје су наши млади играчи у односу на вршњаке у другим европски селекцијама.

 

[dejan624]

Zbog sramotnih rezultata naših mlađih kategorija konkretno juniora na Kritu i mladih u Izraelu i poraza od Velike Britanije najmanje što može da se desi je da rukovodstvo KSS-a podnese neopozivu ostavku....uvek smo bili prepoznatljivi po dobrom radu u mlađim uzrastima a sada nemamo timsku igru i sve pokušavamo individualno i na improvizaciju pa smo tako počeli da gubimo i od ukrajine i britanije podsećam da je pre neki dan juniorska ženska reprezentacija ispala u B diviziju zauzevši ubedljivo poslednje mesto ..i selektor Bućan je bio jako nezadovoljan ponašanjem i igrama naših reprezentativaca na Kritu.....nešto mora da se menja u savezu..krajnje je vreme da danilović i kompanija napuste savez jer su neuspešni..tonemo sve dublje na kraju ćemo igrati sa makedonijom i albanijom to će nam biti merilo ako se ovako nastavi

 

[Mstislav]

Oliver Popovic, nista cudno.

 

[Khal Drogo]

Наша У-20 је доживјела дебакл на ЕП, испадање у Б довизију. И то је по први пута како се игра по овом формату да нека наша селекција у млађим узрастима испадне из А дивизије. Морало се једном десити, посебно по овом новом формату, тај меч 1/8Ф имате лош дан, касније уђе нервоза и ствари лако пођу по злу.
У успјеху се не понеси, у неуспјехиу се не понизи. Свакако да је све погодио овај дебакл, но сада треба хладне главе извући поуке, видјети гдје се омануло, та селекција и поред неких видљивих лимита је морала боље.
Наредне године селекција у излазном годишту 2000. је кажњена, играће Б дивизију, уједно има задатак и императив да се врати у А дивизију.

Фрустрирајуће је почелао љето када су млађи узрасти у питању.
Идемо даље, за два дана у Грчкој почиње ЕП У-18. Селектор Слободан Клипа је у Грчку повео (овдје) слиједеће играче;

Ђорђе Ђорђевић (Динамик) 18.09.2001., 197 цм, крило
Ђорђе Пажин (Партизан НИС) 31.03.2001., 200 цм, бек
Никола Манојловић (Црвена Звезда) 14.02.2002., 200 цм, крило
Стеван Карапанџић (Партизан НИС) 01.08.2001., 189 цм, плеј
Лазар Васић (Црвена Звезда) 03.01.2001., 190 цм, плеј
Вукашин Машић (Црвена Звезда) 14.06.2001., 195 цм, плеј
Марко Павићевић (ФМП) 08.05.2001., 206 цм, центар
Александар Ланговић (ОКК Београд) 19.02.2001., 204 цм, крилни центар
Алекса Марковић (Мега Бемакс) 23.02.2001., 198 цм, крило
Марко Андрић (Мега Бемакс) 28.01.2002., 185 цм, плеј
Алексеј Покушевски (Олимпијакос) 26.12.2001., 211 цм, бек
Филип Шкобаљ (Росток С.) 28.07.2002., 201 цм, крилни центар

Бјеше проблема око састава. Како је сам Клипа примијетио

Нисмо могли да рачунамо на Танасковића, Поповића, Тралаћа, Стефановића и Мушикића, што је свакако хендикеп. Међутим, момци који ће играти на шампионату у Грчкој су веома талентовани. Имају огроман нападачки потенцијал, ако покажу чврстину у игри и одиграју одбрану на потребном ниво овај тим може заиста много. Систем такмичења је такав, да шампионат практично почиње од нокаут фазе и осмине финала. Укрштамо са групом где су сјајни тимови попут Црне Горе, Литваније, Италије и Русије, тако да је готово неважно са које ћемо позиције у борбу за четвртфинале

недостају неки важни играчи.

Од поменутих изостанак Душана Танасковића и Немање Поповића је баш хендикеп. а нема ни Мариа Накића којег ћемо ипак још мало сачекати.
Ако погледамо најбоље рангиране евопске проспекте у том излазном годишту (овдје) недостају нам тројица од четворице (уз Покушевског) по том сајту најперспективнијих српских јуниора. Ситуација која никако не обећава, опекли смо се са У-20 селекцијом, не слути на добро.
Због изостанка поменутих, наши јуниори иду са само тројицом у рекету, што опет значи да ће Покушевски играти на поз.4, можда је и боље јер овај момак на тој позицији има будућност.
Видјећемо гдје су наши јуниори у односу на вршњаке у Европи.

 

[Mstislav]

Teske nas godine ocekuju, zato bolje da uzivamo u ovoj odlicnoj generaciji koju imamo. A posle bice kuknjava i cupanje kose.

 

[Khal Drogo]

Завршено је и треће такмичење у млађим узрастима, ЕП У-18, то нам је што нам је. Наши јуниори су остварили 4 побједе и 3 пораза, на крају 10.мјесто.
У групи су јако добро одиграли, освојили прво мјесто, имали су тај грозан дан у најважнијем мечу 1/8Ф против Литваније.
У мечу у којем су на крају 3/4 имали шут 10-52 (није грешка), у 4/4 су се покушали вратити (+ што нису показали малодушност) и несрећан пораз.
И да су добили, био би бољи пласман, вјероватно 1/2Ф (домаћина Грчку која ипак нема квалитет у том узрасту би могли добити), но примјетно је у овом излазном годишту да постоје видљиви лимити, а и да се неки играчи који су наговјестили потенцијал прије двије године на ЕП У-16 не развијају по очекивањима. Што наравно отвара питања, да ли је до рада у клубовима, посвећености клинаца, радне етике, или нешто четврто.

Ако погледамо збирну статистику (овдје) проблеми у свим сегментима, у шуту, лоши проценти, протоку лопте, опет превише изгубљених лопти, међу најгорима, и поред "вишка" бекова, а по први пута у 15ак година (у свим млађим категоријама би у скоку издоминирали све ривале на ЕП) ривали су нас издоминирали у рекету, и сви су имали много офензивних скокова, лоша контрола рекета, гдје би у млађим узрастима у правили бивали најјачи.
Задњи меч против Италијана, иако у суштини без посебног значаја, нам мора бити путоказ гдје су проблеми. Италијански јуниори 16 освојених и 10 изгубљених лопти, наши 3 освојене и 23 изгубљене лопте. И 14 посједа више за италијанске јуниоре.
И на том сегменту, боља контрола и проток лопте, а и већа агресија на спољну линију, се мора порадити у наредним годинама. Имамо клинце које имамо, са лимитима које имају, но ваља порадити да од тога што имамо добијемо што врсније играче. Пуно је ту посла.

Не треба упасти у дефетизам, кренути са црним слутњама, као што не треба кренути са еуфоријом послије успјеха, нема ту неке велике разлике ако гледамо претходне године, појаве се неки потенцијали, неки остваре очекивано, неки не. ЕП мора бити опомена. И даље потенцијала има, међу 30 најперспективниј европских јуниора у том годишту (овдје), чек петорица су српских јуниора, но од те петорице тројица, Марио Накић којег ћемо још сачекати, Душан Танасковић и Немања Поповић нису играли на овом ЕП. Немамо толику базу играча у једном годишту и изостанак тројице од четворице најперспективнијих огроман је хендикеп.

Лимити постоје, но и даље је ту неколико изузетних потенцијала у овом годишту, Покушевски је напредовао, добро се развија, неки (Карапанџић, Пажин) који су обећавали прије двије године на ЕП У-16, не напредују према очекивањима, неки ће се морати оријентисати више на дефанзиву.
Поуке ваља извући, порадити на сегментима гдје постоје видљиви проблеми, у јуниоре треба улагати, дати им временом шансу, ту смо гдје смо, идемо даље.

 

[Vuk Samotnjak]

RONE SUZE - Orlići na nestvaran način izgubili četvrtfinale EP

Španija posle produžetka pobedila (72:71) kadete Srbije na Evropskom prvenstvu u Italiji

 

[Khal Drogo]

Клинцима честитке на доброј игри, на борбености, показали су карактер. Бјеше подоста сумњивих одлука, на крају меч је одлучио пасјалук судија.
Нашем клинцу, Марковићу који је махао рукама, судија је 1,9 секунди пре краја досудио технуику, а Шпанцима поклонио бацање које је одлучило меч.

Судија колико год произвољно тумачио ситуацију, не само што се тако нешто никад не суди, већ није имао основа за овакву одлуку, можемо рећи да је и није смио досудити. На жалост медији и неки коментатори су брже боље потрчали да попљују клинца који ништа није урадио погрешно, радио је оно што сви раде, правдају одлуку судија, имао сам "рат" на порталу Б92 гдје моје коментаре тешко пропуштају али зато пропуштају коментаре "експерата", дежурних пљувача, који појма немају о материји, који умују о нека 2 минута о чему су начули, такође појма немају, све скупа и од тог портала и од тих "експерата" прејадно.

Штета, меч је одлучио пасјалук судија, наши клинци су имали психолошку предност, добили би у другом продужетку. Остаће ожиљци клинцима, но опет ко зна зашто је то добро, како оно кажу "што те не убије, ојача те".

 

[Vuk Samotnjak]

EP (U16) - "Orlići" će se boriti za sedmo mesto

Nakon jučerašnjeg skandala, niko im ne može zameriti zbog novog poraza.