Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
„Nabuko“ ostaje spisak lepih želja
Autor: T. Trikić | Foto:reuters | 14.07.2009. - 08:08
Predstavnici četiri države Evropske unije i Turske juče su u Ankari parafirali sporazum o izgradnji dugo planiranog gasovoda „Nabuko“ koji treba da obezbedi gas za Evropu zaobilazeći Rusiju. Gasovod dug 3.300 kilometara će, kada se završi, dopremati 31 milijardu kubnih metara gasa godišnje iz kaspijskog i bliskoistočnog regiona preko Turske i Balkana do Baumgartena u Austriji, odakle bi se distribuirao dalje.
Ali, „Nabuko“ prate mnoge nepoznanice, pre svega oko snabdevača gasom, pa njegova realizacija i dalje ostaje pod znakom pitanja.
Uz predstavnike Turske, Rumunije, Bugarske, Mađarske i Austrije, koje već sedam godina rade sa Evropskom komisijom na planovima za „Nabuko“, ceremoniji potpisivanja prisustvovao je Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije. Gosti su bili Mihail Sakašvili, predsednik Gruzije, Nuri al Maliki, irački premijer, i Ričard Moningstar, specijalni izaslanik SAD za energetiku.
Redžep Tajip Erdogan, turski premijer, ocenio je da je potpisivanje sporazuma „istorijski trenutak“ i najavio da će pravni okvir za izgradnju gasovoda biti dogovoren u narednih šest meseci. „Što više koraka preduzmemo (u realizaciji projekta), to će više rasti interesovanje zemalja snabdevača“, naveo je Erdogan.
Azerbejdžan bi trebalo da bude jedan od glavnih izvora gasa za „Nabuko“, kad proradi, kako je planirano 2014. Međutim, pre dve nedelje Baku je dogovorio prodaju dela gasa Rusiji počev od 2010, što je izazvalo zabrinutost zagovornika „Nabuka“. U snabdevanju novog gasovoda računa se i na Irak, Kazahstan, Turkmenistan, Siriju i Egipat, pa i na Rusiju, ali i na Iran.
„Želimo da iranski gas bude uključen u ‘Nabuko’, kada uslovi dozvole“, rekao je Erdogan.
Turska sa Evropskom komisijom nije mogla da se složi oko toga koliko gasa ona može da povuče iz gasovoda. Potpisivanje sporazuma odlagano je nekoliko puta jer je Ankara tražila da za svoje potrebe i izvoz može da koristi 15 odsto gasa koji pritiče. Tursko ministarstvo spoljnih poslova je ipak prošle nedelje potvrdilo da „Nabuko“ ima prioritetan značaj i izrazilo nadu da će to učvrstiti veze Ankare sa EU.
Turkmenija je obećala da će isporučivati za „Nabuko“ 10 milijardi kubnih metara godišnje, a Azerbejdžan oko osam milijardi. Dve milijarde kubnih metara godišnje se očekuje od Egipta, a sedam do osam od Iraka.
Interesovanje za projekat naglo je poraslo posle poslednje u nizu obustava isporuka ruskog gasa preko ukrajinske teritorije, u januaru ove godine, zbog rusko-ukrajinskog spora oko cene gasa. Spor, zbog koga je jedan deo Evrope danima ostao bez gasa, najbolje je pokazao koliko je velika zavisnost EU od gasa iz Rusije.
Prema prvim proračunima, „Nabuko“ će koštati 7,9 milijardi evra, a dve evropske banke izrazile su spremnost da projekat podrže. Ali ekonomska recesija mogla bi da uspori finansiranje.
Učesnici projekta su mađarska kompanija MOL, nemačka RWE, austrijska OMV, rumunska „Transgas“, turska „Botas“ i bugarska „Bulgargaz“, s udelima od po 16,67 odsto.
Šta koči „Nabuko“
- Neizvesnost snabdevanja
- Želja Turske da obezbedi što veći udeo gasa iz „Nabuka“ za sebe
- Dogovor Azerbejdžana, potencijalno glavnog snabdevača, da proda deo gasa Rusiji
- Ekonomska kriza, koja slabi finansijsku logistiku za gasovod
„Južni tok“ kao konkurencija
Autor: T. Trikić | Foto:reuters | 14.07.2009. - 08:08
Predstavnici četiri države Evropske unije i Turske juče su u Ankari parafirali sporazum o izgradnji dugo planiranog gasovoda „Nabuko“ koji treba da obezbedi gas za Evropu zaobilazeći Rusiju. Gasovod dug 3.300 kilometara će, kada se završi, dopremati 31 milijardu kubnih metara gasa godišnje iz kaspijskog i bliskoistočnog regiona preko Turske i Balkana do Baumgartena u Austriji, odakle bi se distribuirao dalje.
Ali, „Nabuko“ prate mnoge nepoznanice, pre svega oko snabdevača gasom, pa njegova realizacija i dalje ostaje pod znakom pitanja.
Uz predstavnike Turske, Rumunije, Bugarske, Mađarske i Austrije, koje već sedam godina rade sa Evropskom komisijom na planovima za „Nabuko“, ceremoniji potpisivanja prisustvovao je Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije. Gosti su bili Mihail Sakašvili, predsednik Gruzije, Nuri al Maliki, irački premijer, i Ričard Moningstar, specijalni izaslanik SAD za energetiku.
Redžep Tajip Erdogan, turski premijer, ocenio je da je potpisivanje sporazuma „istorijski trenutak“ i najavio da će pravni okvir za izgradnju gasovoda biti dogovoren u narednih šest meseci. „Što više koraka preduzmemo (u realizaciji projekta), to će više rasti interesovanje zemalja snabdevača“, naveo je Erdogan.
Azerbejdžan bi trebalo da bude jedan od glavnih izvora gasa za „Nabuko“, kad proradi, kako je planirano 2014. Međutim, pre dve nedelje Baku je dogovorio prodaju dela gasa Rusiji počev od 2010, što je izazvalo zabrinutost zagovornika „Nabuka“. U snabdevanju novog gasovoda računa se i na Irak, Kazahstan, Turkmenistan, Siriju i Egipat, pa i na Rusiju, ali i na Iran.
„Želimo da iranski gas bude uključen u ‘Nabuko’, kada uslovi dozvole“, rekao je Erdogan.
Turska sa Evropskom komisijom nije mogla da se složi oko toga koliko gasa ona može da povuče iz gasovoda. Potpisivanje sporazuma odlagano je nekoliko puta jer je Ankara tražila da za svoje potrebe i izvoz može da koristi 15 odsto gasa koji pritiče. Tursko ministarstvo spoljnih poslova je ipak prošle nedelje potvrdilo da „Nabuko“ ima prioritetan značaj i izrazilo nadu da će to učvrstiti veze Ankare sa EU.
Turkmenija je obećala da će isporučivati za „Nabuko“ 10 milijardi kubnih metara godišnje, a Azerbejdžan oko osam milijardi. Dve milijarde kubnih metara godišnje se očekuje od Egipta, a sedam do osam od Iraka.
Interesovanje za projekat naglo je poraslo posle poslednje u nizu obustava isporuka ruskog gasa preko ukrajinske teritorije, u januaru ove godine, zbog rusko-ukrajinskog spora oko cene gasa. Spor, zbog koga je jedan deo Evrope danima ostao bez gasa, najbolje je pokazao koliko je velika zavisnost EU od gasa iz Rusije.
Prema prvim proračunima, „Nabuko“ će koštati 7,9 milijardi evra, a dve evropske banke izrazile su spremnost da projekat podrže. Ali ekonomska recesija mogla bi da uspori finansiranje.
Učesnici projekta su mađarska kompanija MOL, nemačka RWE, austrijska OMV, rumunska „Transgas“, turska „Botas“ i bugarska „Bulgargaz“, s udelima od po 16,67 odsto.
Šta koči „Nabuko“
- Neizvesnost snabdevanja
- Želja Turske da obezbedi što veći udeo gasa iz „Nabuka“ za sebe
- Dogovor Azerbejdžana, potencijalno glavnog snabdevača, da proda deo gasa Rusiji
- Ekonomska kriza, koja slabi finansijsku logistiku za gasovod
„Južni tok“ kao konkurencija
To nije nikakva konkurencija Gazpromu, bar ne ozbiljnija. 
