ЕУ је највећа превара и највећа шарена лажа са којом се Србија суочава. Aко је југославија била највећа српска грешка 20. века, ЕУ ће бити највећа српска грешка 21. И то грешка која ће нас коштати скупље од југославије.
ЕУ је вештачка "франкенштајн" творевина, произведена на економској основи, која је створена спајањем разноразних ситнијих "међудржавних удружења" из 50-тих и 60-тих, и која представља олакшавајућу начин да богате државе постану још богатије, на рачун сиромашних, а све то да би могле да стану на црту другим јаким економијама као што су САД и Јапан, али и Кина, Индија, Русија. Као таква, ЕУ се не заснива на друштвено-вредносним основама, већ на пукој економској (али све више и војној и политичкој) користи одређеним земљама.
Ја уопште не поричем да у ЕУ постоје неки стандари који су врло високи и које апсолутно треба усвојити и достићи. Мање је непотребне бирократије, помаже се мањим фирмама, судство је колико-толико сређено... Али се људима у Србији сервира једна потпуно погрешна слика о вредностима које ЕУ представља. У стварности, богате земље ЕУ примењују ДУПЛЕ СТАНДАРДЕ, корисне за богате, фаталне за сиромашне.
Зашто мислим да је ЕУ грешка:
1. Косово. Губитак Косова је цена за ЕУ, и наше евентуално признање да је "оно изгубљено" је доказ да смо пукли као народ. Не морам да објашњавам даље... све је овде јасно.
2. Национални идентитет. За Србију то значи губитак сваког националног идентитета, иако је национално осећање никад јаче у земљама као што су Енглеска, Француска, Немачка, Италија, Грчка. Шпанија, Ирска... За Србију важе друга правила. И тако, Србија постаје накарадна ругоба, препуна малограђанских љигаваца, који се продају за "европљане" и "урбане интелектуалце".
3. Одговорност народу. Уместо да слушају народ, политичари слушају Брисел.
4. Навлакуше. Народски речено - за сваких 100 грама шунке које добијемо, биће нам узето 10 свиња. Приче о фондовима су класична навлакуша. Нису ти фондови отворени да из њих узима ко колико хоће, већ су слични буџетима, и унапред се одређује колико ко добија, и за шта. Значи опет Србија не одлучује у шта треба улагати у сопственој земљи. И шта ако се ти фондови заврну? То се већ дешавало неколико пута, а како стоје ствари све чешће ће тога бити. Опет Србији туки. Србија би имала само приступ тим фондовима, али нигде не пише да су фондови обавезни да Србији дају паре. Значи класична навлакуша за наивне глупаке.
5. Корупција. Корупција у ЕУ је енормна. На политичком и пословном нивоу. Наравно да она постоији у у Србији, и против тога се треба борити, али зар треба да увозимо и страну корупцију, поврх наше?
6. Војска. Српски младићи ће бити слати да гину у Ираку, Авганистану, и где год се Бриселу и Вашингтону дигне кита.
7. Одрживост. Ко гарантује да ЕУ неће да пукне за 20 година? Шавови већ увелико пуцају, и неслога око неких најобичнијих ствари унутар ЕУ земаља је велика. Они не могу да се договоре ни устав да донесу. А да не причамо о другим стварима. И шта ако ЕУ пукне... као југославија, као СССР? Ко ће ту да најебе? Па сигурно неће Немачка, Енглеска, Француска. Најебаће сиромашне земље које су ТОТАЛНО зависне од тих великих. И тако опет ће Србија да буде остављена на цедилу. Ништа из историје нисмо научили?!
8. Неуједначени закони. Доказ да је ЕУ једна економсла вештачка творевина је и чињеница да се уједначују само закони који се тичу трговине, док најважнији друштвени закони нису уједначени. Здравство је у неким земљама бесплатно, док се у другим плаћа. То је само једна пример. Значи, опет предност имају економски интереси.
9. Искориштавање. Наши несрећни политичари су већ толико раширили буље према ЕУ, да ЕУ из Србије већ црпи СВЕ што им је потребно, и реално они немају потребу да нас примају. Од нас су већ за буд-зашто покуповали све што је вредело, отпустили наше раднике и раде како им је воља, јер се српски закони прилагођавају њима. Од нас имају фабрике, фирме, јефтину радну снагу, сировине, њиве, пољопривреду, шлихтарски послушни режим, дозвољен прелаз војске... А за узврат не морају НИШТА да нам дају, јер нисмо у ЕУ. Зашто онда да нас пуштају у ЕУ? Онда им је лако да измишљају нове уцене, услове, притиске. Тако нас држе на дистанци, стављају шаргарепу пред нос, а ми шенимо као послушне куце. Румуне и Бугаре су примили да би се затворио круг према Русији, то је бар јасно.
10. Визе. То је такоше велика навлакуша. По статистикама, у време старе југославије, када нам је као стандард био највиши и кад су нам "сва врата, као, била отворена", у иностранство је путовало 10% становништва. Сада путује и много мање. Реално, и данас, они који имају пара и хоће да негде путују, то могу да учине. Велико је цимање за визе, али тужно је да неки желе да се одрекну Косова да не би морали да се цимају за визе. Значи опет шаргарепа за глупе и наивне Србе.
11. "ЕУ норме". Србија треба да прихвати педерске бракове, параде, раст у броју развода, емигранте и избеглице из ***** материне (које ће богате земље да шаљу у Србију)... Јел нам то прихватљиво?
И на крају...
12. У се и у своје кљусе - каже народ. Нико не тврди да Србија треба да буде изоловано острво. Прича о "изолацији" ако не уђемо у ЕУ, је само јефтина пропаганда и утеривање страха. Са свим фирмама и инвестицијама које су већ у Србији, зар мислите да им се исплати да нас "изолују"?? Ми треба да сарађујемо са ЕУ, као и са Русијом, и осталим јаким земљама, али да јасно и гласно кажемо да нисмо заинтересовани за бронзану чланску картицу у њиховом клубу. Онда да само и за себе остварујемо стандарде. Нико не каже да је то лако и да би било брзо. Сигурно би нам дуже требало да постанемо економски стабилна земља, али било би сигурније и исплативије на дугорочне стазе. ЕУ би нас привидно обогатио за краће време, али би морали да вучемо ту букагију заувек, увек би зависили од другога и увек би морали да будемо послушно кученце које се плаши газде.
