- Poruka
- 388.205
Nijedan politički atentat u modernoj istoriji nije ostavio tako dubok trag kao Sarajevski atentat.
Iako se značajna većina istoričara slaže da meci koje je Gavrilo Princip ispalio na nadvojvodu Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju 28. juna 1914. nisu bili uzroci izbijanja Prvog svetskog rata, već varnice koje su pokrenule niz događaja koji su do njega doveli, konačni ishod događaja koji se dogodio pre tačno 111 godina u Sarajevu bio je razarajući.
Na današnji dan 28 juna,1914,vidovdan. Izvršen je atentat na austrijskog nadvojvodu Franca Frdinanda. Sarajevski atentat,poznat kao i Vidovdanski atentat,
Atentat su organizovali pripadnici revolucionarne organizacije „Mlada Bosna“. Gavrilo Princip je tada uspešno izvršio atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, koji se tog dana nalazio u obilasku Sarajeva, pošto je tih dana učestvovao u svojstvu generalnog ispektora na vojnim manevarima u okolini grada. Gavrilo Princip je istom prilikom pokušao atentat i na poglavara Zemaljske vlade, Oskara Poćoreka, ali je greškom ubijena prestolonaslednikova supruga Sofija. Austrougarske vlasti su iskoristile atentat, kao povod da optuže, postave ultimatum, a mesec dana posle atentata i objave rat Kraljevini Srbiji.
U istražnom postupku, koji je započeo odmah posle atentata, a završio se 9. septembra 1914, za vreme Prvog svetskog rata, nije utvrđeno učešće zvaničnih vlasti u Srbiji u organizaciji atentata. Utvrđeno je da je u atentatu učestvovalo 6 osoba, od kojih je jedna uspela da pobegne. Sudskim procesom, koji se vodio od 12. do 23. oktobra 1914. protiv 25 osoba, 28. oktobra je osuđeno 16 osoba.
Iako se značajna većina istoričara slaže da meci koje je Gavrilo Princip ispalio na nadvojvodu Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju 28. juna 1914. nisu bili uzroci izbijanja Prvog svetskog rata, već varnice koje su pokrenule niz događaja koji su do njega doveli, konačni ishod događaja koji se dogodio pre tačno 111 godina u Sarajevu bio je razarajući.
Na današnji dan 28 juna,1914,vidovdan. Izvršen je atentat na austrijskog nadvojvodu Franca Frdinanda. Sarajevski atentat,poznat kao i Vidovdanski atentat,
Atentat su organizovali pripadnici revolucionarne organizacije „Mlada Bosna“. Gavrilo Princip je tada uspešno izvršio atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, koji se tog dana nalazio u obilasku Sarajeva, pošto je tih dana učestvovao u svojstvu generalnog ispektora na vojnim manevarima u okolini grada. Gavrilo Princip je istom prilikom pokušao atentat i na poglavara Zemaljske vlade, Oskara Poćoreka, ali je greškom ubijena prestolonaslednikova supruga Sofija. Austrougarske vlasti su iskoristile atentat, kao povod da optuže, postave ultimatum, a mesec dana posle atentata i objave rat Kraljevini Srbiji.
U istražnom postupku, koji je započeo odmah posle atentata, a završio se 9. septembra 1914, za vreme Prvog svetskog rata, nije utvrđeno učešće zvaničnih vlasti u Srbiji u organizaciji atentata. Utvrđeno je da je u atentatu učestvovalo 6 osoba, od kojih je jedna uspela da pobegne. Sudskim procesom, koji se vodio od 12. do 23. oktobra 1914. protiv 25 osoba, 28. oktobra je osuđeno 16 osoba.
