na putu za Emaus

moj drugi nalog

Primećen član
Banovan
Poruka
869
Pustam dete u park, u pesku se igra dacha. Posle nekoliko minuta mom sinu su pune oci, usi, usta peska. Plakao bi ali ne moze jer ce dobiti jos peska u usta. Dachina mama mirno posmatra. Tek kada je videla da dolazim ustala je sa klupe i zaurlala na mog sina: zasto ga izazivas, on se lepo se igrao dok ti nisi dosao.
Zasto uopste dolazis u ovaj park, bolje idi u neki drugi.

Da li je Dachina mama dala dobar savet, ideju i pretnju?
 
Pre svega pitanje je ko si ti?

Možeš se nakloniti dami, poljubiti joj ruku, a svog malca povući za uvo
uz pouku da je pesak samo pesak i da ne njače, to ne priliči dečaku.
Ili ćeš malom divljaku reći da nije lepo to što radi, a damu šutnuti u duupe?
A možda naučiš svog malca kako se igra u pesku na sve moguće načine?

Dakle?

Na putu za Emaus moj učitelj je uvek bio Brus Li.
 
Pustam dete u park, u pesku se igra dacha. Posle nekoliko minuta mom sinu su pune oci, usi, usta peska. Plakao bi ali ne moze jer ce dobiti jos peska u usta. Dachina mama mirno posmatra. Tek kada je videla da dolazim ustala je sa klupe i zaurlala na mog sina: zasto ga izazivas, on se lepo se igrao dok ti nisi dosao.
Zasto uopste dolazis u ovaj park, bolje idi u neki drugi.

Da li je Dachina mama dala dobar savet, ideju i pretnju?

Dačina mama bi trebalo da pojede ostatak peska iz peščanika a ako ne može sve odjednom da proguta, podeliti joj količinu na manje obroke !!!

I insistirati na gutanju do poslednjeg zrna

- - - - - - - - - -

Kad se lepo najede tog ukusnog peska po kome su šorali svi psi i mačke iz kraja može da spakuje kofer i otputuje u Emaus.
Tamo služe pesak uz vruće lepinje
 
Napisa dačina mama (pa obrisa braneći daču) da ona lako preskače kučeća govanca u pesku, i da isto savetuje meni.
Ali ja nemam štikle u boji.
Ja čak ni ne vidim boje. Imam napismeno.
U mom svetu nema boja. Svi su jednaki.
Možda je zato nisam dobro razumeo?

Da li će i ovu dilemu obrisati, ignorisati, ili makar pokušati da reši? :think:
 
Napisa dačina mama (pa obrisa braneći daču) da ona lako preskače kučeća govanca u pesku, i da isto savetuje meni.
Ali ja nemam štikle u boji.
Ja čak ni ne vidim boje. Imam napismeno.
U mom svetu nema boja. Svi su jednaki.
Možda je zato nisam dobro razumeo?

Da li će i ovu dilemu obrisati, ignorisati, ili makar pokušati da reši? :think:

Aaaaa....ne vidiš boje i misliš da su svi jednaki? E pa u tome jeste tvoj problem.
Neki su jednakiji.
Uostalom šta će tebi štikle u boji?
Ti si šampion, skačeš kao kengur, lako preskačeš i mamut gowno i svakog dače mamu. :)
 
Pustam dete u park, u pesku se igra dacha. Posle nekoliko minuta mom sinu su pune oci, usi, usta peska. Plakao bi ali ne moze jer ce dobiti jos peska u usta. Dachina mama mirno posmatra. Tek kada je videla da dolazim ustala je sa klupe i zaurlala na mog sina: zasto ga izazivas, on se lepo se igrao dok ti nisi dosao.
Zasto uopste dolazis u ovaj park, bolje idi u neki drugi.

Da li je Dachina mama dala dobar savet, ideju i pretnju?

đura će ti oprostiti što te je tukao ; )
- mada nisam baš ekspert za te filmove naše -

pa međuljudski su to odnosi, nekako se reaguje, frustracija se leči ili nosi, ipak mislim da je benigno :think:

jel se ovo stvarno desilo, deluje da ste iz iste neke socijalne ekipe

- - - - - - - - - -

Dačina mama bi trebalo da pojede ostatak peska iz peščanika a ako ne može sve odjednom da proguta, podeliti joj količinu na manje obroke !!!

I insistirati na gutanju do poslednjeg zrna

- - - - - - - - - -

Kad se lepo najede tog ukusnog peska po kome su šorali svi psi i mačke iz kraja može da spakuje kofer i otputuje u Emaus.
Tamo služe pesak uz vruće lepinje

dok tebe u nekoj situaciji ne percipiraju kao dachinu mamu iako si za svoje pojmove ok???
 
Na zidu neke kuće u starom kraju, grafit još čitljiv - neko je valjda pokušao da ga izbriše,
bezuspešno.

o t p o r s t o k o

Koga god da pitam šta znači, samo odmahne rukom i produži.
Ali prazna lica i ugašen pogled već su mi dala odgovor. :)
 
Zainteresovala me tema kao i sami događaj.

Rekao bih, život nije nešto što se jednokratno troši jer će sutra nestati ili prestati. Život je put kojim treba izdržati i putovati što je moguće duže.
Taj put od nas nešto ište da naučimo ako ćemo dugo da istrajemo na njemu. Jedna od osnovnih lekcija je da na silu ne odgovaramo silom.
Da, u datom trenutku 'boli' jer i sami učimo da savladamo nešto u nama samima, ali iz iskustva u iskustvo, iz dana u dan i to naučimo i izpeglamo neka naša shvatanja i reakcije.
Jednoga dana umesto reaktivnog odgovora na silu silom, naučimo da prvo što izađe iz nas bude, "Izvinite, nije namerno..." uopšte ne razmišljajući o tome da li smo stvarno pogrešili ili je druga osoba prisvojila i naš prostor.
To nam daje zadovoljstvo koje ne dolazi trenutno ali se pokaže kroz koju godinu ili deceniju. Recimo, tamo neko moj 'Dacha' ili baš ovaj Dacha ostane bez ikakvog društva jer deca izbegtavaju sebične i nasilne, sveznajuće i svemoćne. Tada će njegova mama tražiti i možda plaćati drugoj deci da se igraju sa njenim naobuzdanim sinom. A kroz još koju godinu desi se da okrznu zakon koji to više ne toleriše i pogledaju na svet sa druge strane rešetaka.
Ako smo izdržali i objasnili svom detetu da je suzdržanost bez ljutnje i/ili drugih negativnih podsticaja život mnogo bolji i lakše se putuje, dete će gradnjom svog Ja-stva imati izvanredan 'Operativni Sistem' da uvek nastupa promišljeno i ostvaruje životne podvige. Život sve naplaćuje i sve plaća. Doduše ne plaća materijalnim bogatstvom, visokim položajima ali uvek ispunjava naša srca i daje nam snagu i samopouzdanje koje se nigde i ničim ne može kupiti.
Uistinu, negde treba pokazati um, ali i to sa vremenom osetimo kada je dobro a kada je bolje odćutati i ići dalje. Jer naš put traje mnogo duže.
Čak i Dachina mama kao i mi uči život i putovanje tim dužim putem. Jednoga dana će shvatiti, možda još u ovom životu, i stidiće se onoga što je činila i rekla.
Zar svi mi ne učimo iz sopstvenih grešaka.

Uistinu, ovo nije moje savet kako treba ili ne treba reagovati, ovo je samo moj stav i odnos prema životu. I ja kao i svi drugi činim greške i ispravlčjam iste.
Ovo je samo moje sagledavanje koje sam pokupio kroz život. Mnogo je bolje kada jedni drugima damo prostora i priliku da se koriguju.
Jednoga dana možda i postanemo dobri i zahvalni prijatelji, jer put traje,..
 
Lep i plemenit stav i ja razmišljam na isti način, Luis.
Ali čim izađem iz svoje zaštićene zone, shvatim da u spoljnjem svetu niko ne razume taj jezik.
Ko ne ume da se odbrani sam, verbalno ili fizički, niko ga neće uzeti u zaštitu.

Pitam se kako razmišljaju roditelji mladića koga su ubili besni fudbalski navijači...
ili silovane i ubijene devojčice...
I kakvu vrednost imaju licemerna izvinjenja za ratne zločine, kada mržnju ne može ništa zaustaviti?
I kakav je život i stav progonjenih neistomišljenika, ili onih koji ne mogu da isteraju pravdu,
maltretiranih, zlostavljanih, ponižavanih....

Gowance u pesku je lako preskočiti uz izvinjenje i gazdi i keru da nije bilo namerno.
Ali to neće popraviti svet.
I zato nauči da se braniš, savladaj gadjenje i zgazi hulju ako treba..
 
Poslednja izmena:
đura će ti oprostiti što te je tukao ; )
- mada nisam baš ekspert za te filmove naše -

pa međuljudski su to odnosi, nekako se reaguje, frustracija se leči ili nosi, ipak mislim da je benigno :think:

jel se ovo stvarno desilo, deluje da ste iz iste neke socijalne ekipe

- - - - - - - - - -



dok tebe u nekoj situaciji ne percipiraju kao dachinu mamu iako si za svoje pojmove ok???

Jes u pravu si:lol:
imala sam potpuno pogrešan pristup temi jer sam izvukla opciju borbene gotovosti kao rešenje
a ovaj problem sa dachinom mamom je samo ilustracija u kakvom drustvu zivimo i zelja postavljaca da se nadje modus za ponasanje kao otklon od nevaspitanog i nekulturnog sveta koji se roji po parkovima
Ja sam u realnom zivotu mama ali moj dacha nije nikada punio usta peskom drugom ljudskom bicu
i o tome sta je ispravno a sta nije razgovarali smo kod kuce
nismo cekali da odlazak u park za lekcije iz lepog ponasanja
Ali je moj dacha znao da se vrati sa slomljenim naocarama iz parka tako da odlicno znam o cemu se radi u uvodnom postu
Jedino sto ne znam je kako apstrahovati sve dachine mame i sve dache ovog sveta i ziveti mirno svoj mali zivot
 
Tema je edukacija zaostalih za ulazak u klasu naprednih a koju nam ta klasa upravo sprovodi u djelo preko naših javnih medija, bez prethodne konsultacije sa nama. Polazna stanica Wild West.

Odnosno, da li će izvanjci da se pobrinu za naše dobro više nego mi sami???!
 
Poslednja izmena:
Lep i plemenit stav i ja razmišljam na isti način, Luis.
Ali čim izađem iz svoje zaštićene zone, shvatim da u spoljnjem svetu niko ne razume taj jezik.
Ko ne ume da se odbrani sam, verbalno ili fizički, niko ga neće uzeti u zaštitu.

Pitam se kako razmišljaju roditelji mladića koga su ubili besni fudbalski navijači...
ili silovane i ubijene devojčice...
I kakvu vrednost imaju licemerna izvinjenja za ratne zločine, kada mržnju ne može ništa zaustaviti?
I kakav je život i stav progonjenih neistomišljenika, ili onih koji ne mogu da isteraju pravdu,
maltretiranih, zlostavljanih, ponižavanih....

Gowance u pesku je lako preskočiti uz izvinjenje i gazdi i keru da nije bilo namerno.
Ali to neće popraviti svet.
I zato nauči da se braniš, savladaj gadjenje i zgazi hulju ako treba..

Mont Everest je uistinu em strašno visoko, em jako opasno putovanje do gore. Pa ipak ima i onih koji uspevaju.
Moj prvi pretpostavljeni na poslu ostavio je u mojoj memoriji jednu izreku koju sam usvojio i upamtio:
"Ako su mogli drugi pre mene uraditi nešto, sigurno je da to mogu uraditi i ja."
 
Mont Everest je uistinu em strašno visoko, em jako opasno putovanje do gore. Pa ipak ima i onih koji uspevaju.
Moj prvi pretpostavljeni na poslu ostavio je u mojoj memoriji jednu izreku koju sam usvojio i upamtio:
"Ako su mogli drugi pre mene uraditi nešto, sigurno je da to mogu uraditi i ja."

Naravno, ali retki su pojedinci spremni za tako velike poduhvate.
Ustupiti svoje mesto u tramvju za većinu je već prevelik napor.
 
и онда кад се скупимо почеће дискусија ко је први кога попреко погледао, па како нема више игралишта за децу, па како ко коме може да врати мило за драго, па требали враћати, па....а дечаци ће да стоје , да слушају, да упијају...и да се одмакну, јер ми не дајемо решење за било какав реални проблем...зато ће наши дечаци да поједу још мало песка са тог игралишта...и отићи ће , заједно, негде , да пруже шансу један другом...пружимо шансу деци, не преносимо на њих наше немоћи...
 

Back
Top