Na putu tvom

Na put tvoj,
prostro sam,
kao plašt,
život svoj.

Zastala si...

Pitam se, strepim,
da li ćeš ga obići,
spoznavši neki drugi put,
ili ćeš preći preko njega,
produživši dalje.

A nadam se, čeznem,
podićićeš ga, i ogrnuti se njime,
životom mojim,
da te grli i svojom toplinom greje,
na putu tvom...



Posvećeno: Noj, na putu svom...
 
Kliknite za proširenje...
''Požurite, nemamo još puno vremena..'' vrtele su se oko razboja namotavajući niti nebeskih boja oko vretena.
''Spusti preslicu niže.. tu kod Njene glave..'' jedna od Njih je pazila da se niti ne pokidaju.

Posle su mi pričali da nisam plakala.. ne odmah, te su se svi silno uplašili.
Ogrnuli su me u plašt nebeskih boja.
Niti su bile skoro savršeno upletene.
Vile suđaje su to.. one znaju čaroliju kojom vezuju dušu za telo.
Plašt kroje po obliku duše vezujući čvor oko srca.
Posle taj plašt zauvek tražimo..

Gde je moj plašt..?
.................

Proklete bile,
vreme je stalo,
jednoj od vas
vreteno je palo..
..niti ste mi pokidale.


...deo pokidanih misli.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top