Na kom mestu je napisano Otkrovenje Jovanovo?

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
346.195
Ako je Jerusalim početak Jevanđelja, onda je Patmos njegov završetak. Dve hiljade godina hodočasnici nastoje da dospeju u Pećinu Otkrovenja, gde je voljeni učenik Spasitelja, apostol ljubavi, Sveti Jovan Bogoslov primio Otkrovenje i zapisao ga u knjigu koju danas sav svet naziva „Apokalipsa”.

Dospevajući na ostrvo Patmos odmah osećaš naročiti spokoj, smirenost, kao da je zaustavljen tok vremena. U drugom veku, u vreme rimske vladavine, ostrvo je postalo mesto progonstva. Za vreme imperatora Domentijana na Patmos su poslali Svetog Jovana Bogoslova. Ovde je proveo dve godine. Za to vreme trudom Svetog Jovana skoro svo stanovništvo ostrva primilo je hrišćanstvo.

Posle proglašenja hrišćanstva državnom religijom, na Patmosu je bila izgrađena bazilika u čast Svetog apostola Jovana. S vremenom ovde se podiže mnoštvo crkava. Ali zbog višekratne najezde arapskih pirata, žitelji su napustili ostrvo i sve crkve, uključujući baziliku Jovana Bogoslova, behu napuštene. Za preporod ostrva Gospod je izabrao inoka iz Male Azije po imenu Hristodul. On je imao bogato duhovno iskustvo kao nastojatelj manastira u Maloj Aziji, a takođe i na drugim bližim ostrvima. Godine 1088. otac Hristodul obraća se vizantijskom imperatoru Aleksiju I Komninu sa planom obnove monaštva na ostrvima. Iste godine primio je od imperatora u posed zabačeno i nenaseljeno ostrvo Patmos. Manastir, podignut po projektu Svetog Hristodula, izgrađen je na mestu gde je u četvrtom veku stajala bazilika Svetog Jovana Bogoslova, i u naše dane uzdiže se na vrhu brda.
otkrovenje.jpg

Neko vreme monasi su uspevali da hrabro odbijaju napade pirata, a od trinaestog veka sve do 1522. godine (kada su Turci osvojili ostrvo) Patmos je dostigao svoj procvat. Godine 1659. ostrvo su opljačkali Venecijanci, a kasnije je silno postradalo od kuge. Pod vlašću Turaka ostrvo se nalazilo do 1912. godine i konačno je prisajedinjeno Grčkoj 1948. godine.

Danas manastir na ostrvu Patmos izgleda isto kao i u XI veku. U manastiru se nalaze mošti Svetog Hristodula, glava Svetog apostola Tome, mošti Svetog Antipe, Svetog Tita, Svetog Timoteja, Svetog Teodora Stratilata i mnogih drugih.

Sama pećina u kojoj je apostol diktirao knjigu Otkrovenja nalazi se na padini brda u malenom manastiru Otkrovenja. Za vreme apostola ova pećina je bila otvorena. Izgradivši ovde crkvu, zatvorio ju je isti Sveti Hristodul. Mesto gde je odmarao Sveti Jovan i oslanjao se rukom kada je hteo da se podigne sa zemlje – ograđeno je. Na onoj izbočini gde je učenik Prohor zapisavao diktirani tekst Otkrovenja, leži Jevanđelje. Stena na svodu pećine podeljena je na tri dela, što znamenuje Svetu Trojicu.
Nevelika kapela u čast Jovana Bogoslova stoji nedaleko od porte, na mestu gde je apostol Ljubavi krstio prve hrišćane ostrva.

Godine 1607. Sveti Partenije je osnovao na ostrvu manastir u čast Bogorodice „Živonosni Izvor”. Sveti Partenije u svetu je bio mornar, a zatim je primio monaštvo, posvetio sebe Bogu i postao iguman manastira Svetog Jovana Bogoslova. Danas u manastiru živi svega nekoliko monahinja. Pre nekoliko godina jedan ruski hodočasnik, proboravivši u manastiru, odlučio je da pomogne monahinjama. Svojim sredstvima je obnovio stare kelije, poželevši da ostane nepoznat. U manastiru sve odiše drevnošću i smirenjem.

Nedaleko od manastira „Živonosni izvor”, ako prođete po srednjovekovnim uskim uličicama, možete videti nevelika crkva koja čuva čudotvornu ikonu Bogorodice Dijasozusa „Spasiteljica”, koju je po predanju naslikao Sveti apostol Luka.

Ostrvo Patmos je riznica koja čuva silu Ljubavi Božije, kojom je preispunjen bio apostol Ljubavi, Sveti Jovan Bogoslov, i duhovnu silu proroštava koja predstoje da se dogode prilikom poslednjih dana sveta ( baštabalkana)
 
На Патмосу, у пећини...

У тој пећини су свети Јован и Прохор - његов клелијник написали то дело...

Богослов је био изван себе у Духу, и диктирао је изван себе Прохору шта треба да пише...

Значи, Јован је диктирао, ал је Прохор писао

То је најчудесније написана књига на свету, која се чувала дуго у оригиналу у Ефеској Цркви, где је свети Јован Богослов столовао...

https://images.app.goo.gl/Qx28m13wL6ecFdWK6
 
U Pravoslavnoj crkvi Otkrivenje se ne čita na liturgiji i drugim službama. Dugo je bilo i razmišljanja da li da se svrsta u kanon Novog zaveta. Tek od Drugog vatikanskog sabora katolici počinju da čitaju odlomke iz Otkrivenja na bogoslužju.
+++
Jako je korisno za čitanje i nadziđivanje.
Ima i razlog zašto se ne čita: tu se govori da smo svi koji verujemo sveštenstvo Božije, a to onda negira sveštenstvo pravoslavne crkve. jer crkva se deli na sveštenstvo i mirjane. Dakle nismo svi sveštenstzvo Božije. I zbog te jeresi pravoslavna crkva baš i ne miriše Otkrovenje Jovanovo.-
 

Back
Top