Na danasnji dan srpska vojska oslobodila Split i Rijeku 1918

Mackich

Domaćin
Poruka
3.014
Српски ослободиоци 1918. у Ријеци и Сплиту дочекани цвијећем

splitska-riva-2-830x0.jpg


Тамошња штампа објавила је како су српске војнике 20. новембра дочекали у Сплиту и Ријеци. Из Сплита је сачувана и слика гдје се види спомен плоча српским ослободиоцима са јасним натписом.

„Нека се знаде да је 20. новембра 1918. године за регенције Александра Карађорђевића храбра војска краља Србије Петра Првог под вођством мајора Стојана Трнокоповића на овај пристан побједоносно ступила. Поздрављена, загрљена, благословљена од цјелокупног народа и грађанства Сплита“, написано је на плочи.

Вођа хрватске Пучке странке др Јосип Смодлака одржао је и говор:

„Браћо срцу нашем најмилија, неумрли витезови српски! Добро нам дошли непобједиви соколови наши! Добро нам дошли ослободитељи наши, поносни наш цвијете, најљепши и најмилији. Благословен био час када вас видјесмо. Благословена вам свака стопа била! Благословене мајке које вас родише! Благословена колијевка која вас је одњихала! Благословени опустјели домови ваши, који се у црно завише да нама узмогне синути ово златно сунце слободе, што нас сада обасјава. Колико смо чезнули за овим часом…!“

„Браћа Срби доказала су овим чином да им је више стало до слободе и спаса хрватског и словеначког народа него до њихових властитих живота. Они зато остају међу нама као наша обрана и заштита. Својим животима хоће да нас очувају од талијанског освајања. Благо си га ономе ко има у невољи друга – вели наша пословица. Тај друг у невољи нашој јесте брат Србин, који је још и након пет година јуначког ратовања спреман да гине за опћу, југословенску ствар. Нека се на њега угледају они наши војници, који срамотно побјегоше својим кућама, а успут пљачкају“, писале су загребачке новине.

https://www.in4s.net/srpski-oslobodioci-1918-u-rijeci-i-splitu-docekani-cvijecem/
 
zato nas i danas vole

ala su nas navukli na foru

Da, Splice su podli juzni Srbeki, davise ono Makedonce 1991 u transporterce. Tolko su "voleli" YU,,,sve fore i fazoni, a glupi Srbi, puse jeftine fore.

- - - - - - - - - -

Oslobodismo ih a trěbaše da ih ostavimo Talijanima.

Ovako ispade hrani psa da te ujeda. :roll:

Slab si povjesnicar. Split i sever povise malo do Rta Planka (sa njim) je trebalo ici Srbiji, severno gore Talijanima. I zap.Srijem, Srbima sve 1 km zapadnije od pruge Osjek-Zupanja.
 
Nesto sam malo citao sto nam nisu servirali Jugoslovenski istoricari . Dalmacija se nikad nije ujedinila u Kraljevinu Srba Hrvata i Slovenaca.
Ona se ukedinila ali sa ?
............................................................................................................................................................................................................................


 
Oslobodila?:hahaha: Sto iebeni godina prodje, mnogi Srbende ni danas ne shvataju da se ne mere "osloboditi" onaj ko to ne zeli.

Tada je bilo oportuno da se Dalmacija domogne pomoći srpske vojske kako bi se zaštitila od talijanskih teritorijalnih pretenzija, jer efemerna Država SHS nije imala svoju vojsku ni međunarodno priznanje, niti mogućnost samostalnog opstanka. Srbi su dobro došli Hrvatima kao pomoć u tranzitnom periodu, kako bi sačuvali svoje nacionalne interese. To zvuči ružno, ali je krivo gledanje na stvar. I Hrvati i Srbi su 1918. iskoristili jedni druge za ostvarenje svoje koristi i ciljeva. Hrvati, da prijeđu s poražene strane, zbace vlast A-U i sačuvaju teritorije od Italije, a Srbi da se domognu morske obale, luka i teritorijalnog proširenja.
 
Svědočio dr Ante Pavelić, prvak Starčevićeve Stranke prava, koji je bio jedan od trojice vodećih ljudi Narodnog věća SHS:

- Tko pogleda geografsku kartu vidjet će da je teritorij na koji mogu računati Hrvati nepodesan za snažnu državu. Srbi, koji bi u toj hrvatskoj državi bili, a kojih ima 20 posto, zacijelo bi, i to s pravom, tražili i nadalje sjedinjenje sa Srbijom. Talijani bi tražili ispunjenje Londonskog ugovora i tako bi mi došli među Talijane i Srbiju koja zaista onda ne bi imala razloga da se radi nas izlaže talijanskom neprijateljstvu. Stojali smo pred dilemom: ili da prihvatimo samostalnu republiku koja bi obuhvatila četiri županije ili da prionemo uz Srbiju - zapisao je Pavelić.

- - - - - - - - - -

Nego sandokane reci ti nama , sa kim se ujedinila Dalmacija . To je prava istorija .

Sa državom SHS proglašenom u Zagrebu.
 
To nije tačno , Dalmacija se pre toga voljom predstavnika gradjana ujedinila sa ?
Pre"v"laka iz Londonskog ugovora se nalazi gde ?

To je tačno i jedino tačno da se Dalmacija ujedinila sa državom SHS osnovanom u Zagrebu 29. oktobra 1918.
Ako ovdě pikiraš na Split i ostale priobalne gradove Srědnje Dalmacije oni su tad već uveliko bili pohrvaćeni i Srbi su u Splitu već tada bili prilična manjina. Druga je situacija bila sa Dubrovnikom koji će od ujedinjenja odlučno biti prělomljen u stranu hrvatstva.
Bilo je Dalmatinsko narodno věće koje je tražilo neposrědno ujedinjenje sa Kraljevinom Srbijom, ali ono nije u prvi mah uspělo niti su njegovi zahtěvi uvaženi već je ujedinjenje izvedeno prěko Zagreba.

- - - - - - - - - -

Bolje primite kao měrodavno ovo što piše Lički Gusar ili što ja rekoh, bolje smo upoznati sa tamošnjim okolnostima.
 
Da su kojim slučajem Srbija i Crna Gora oslobodile Dalmaciju u 19. v. kada i Bosnu i Hercegovinu zadržavši ih moguće je da bi se drukčija pěsma pěvala.

Tačno je da je po 1918. među dalmatinskim katolicima bilo městimičnog čisto oportunističkog orjunaštva i jake koketerije sa jugoslověnstvom kao otklona od italijanskog iredentizma, ali ne trěba niko živěti u zabludi da oni tada već nisu bili orijentisani ka hrvatstvu i da nikakav suštinski osěćaj ka srpstvu nisu imali, osim sve jače averzije prema Srbima i vlasti u Beogradu. Bilo je i izuzetaka među pojedincima naravno. Izuzetak je bio Dubrovnik koji je najduže držao do srpstva da bi bio u potpunosti rasrbljen do Drugog světskog rata.
 
Poslednja izmena:
Dalmacija se voljom narodnih izabranika (poput Vojodine) ujedinila direktno sa Kraljevinom Srbijom .O tome ima sva dokumentacija. Oni nisu hteli u neku nepriznatu i ekonomski slabu drzavu SHS.
Kralj je to , na pijanci uz sampanjac sa Doktorom Antom , ponistio direktno prisajedinjenje i odlucio se za malo prisile sto je njemu po volji.
Tako da Dalmacija nije svojom voljom nikad usla u sastav SHS , vac je usla u sastav Kraljevine Srbije (dok je fakticki postojala) pre proglasenja Kraljevine SHS.
Sto se tice tamosnjih okolnosti , ja Dalmatince gotivim , oni su za mene poput nekih Era , oni su svoj narod specifican i do ovih ratnih desavanja gostoljubiv .
A da li se oni od 91 osecaju kao jedno drugo nacionalno bice to je njhova stvar .A sto se tice Dubrovnika , mislim da je Mrkalj dao ovde popis stanovnistva , srecom ga nismo mi popisivali pa da kazu da smo namestili :D

Kakva dokumenta ako i sam kažeš da je bilo odbijeno?

Nije to popis stanovništva; to je projekcija.
 
Dubrovnik a Split a Fuime, tri skroz razlicite situacije ko nebo i zemlja.
Tijeh "ujedinjenja" je bilo ko pecuraka poslje kise 1918. Svak je gledao da se nedje "ujedini" i to stvarno ne treba uzimati previse ozbiljno.

Da li su Splicani klicali srpskoj vojsci zato sto su tad bili Srbi:lol: ili da iskoriste priliku da ih ne ugrabi Italija? A Srbi ko telad pa pravo u gowna na sve strane.
 
Oslobodili? U kojim bitkama ste vi to slobodili Split i Rijeku?

Pojam je ideološko-politički i kao takav nije vredan uopšte diskusije jer je stvar tačke gledišta, ali nikakve veze nema sa bitkama. Rusi kažu da su oslobodili Krim, pa bez jednog jedinog pucnja. Kakve bitke?
 
Poslednja izmena:

Back
Top