Дакле, ти на врло неписмен начин покушаваш да милитаризујеш сваки појединачни концепт, било да је политички или друштвени. Превише ти је тешко да користиш друге сложеније конструкције. Рат у твојим очима објашњава целокупну политику Бaлкана почетком 20. века, стога ти све поистовећујеш са тим.
Балкански савез је заправо технички финализован уочи рата када су формализовани сви билатерални односи.
Објашњено ти је кроз цитате самих аутора уговора да је његова сврха одбрамбена. То је у великој мери жеља Русије, што је потврђено у изворима. Поново подсећам да не говоримо о томе да ли је нека држава хтела рат или не. Говоримо о ономе што пише у уговору. Међутим, ти и даље тврдиш да је главни циљ бугарско-српског уговора био рат против Турске. Рат против Турске постао је план тек после јула месеца, и сасвим је природно да се четири балканске земље удружили за предстојећи рат. . Међутим, то није оно што пише у уговору и не знам зашто прићаш о Балканском савезе, када је врло јасно да бугарско-српски уговор уопште није предвиђао масовне офанзивне акције, какве су покренуте током Балканског рата од стране савезника.
Русија не би подржала споразум који би садржао офанзивне акције против било које европске земље или Турске. Управо су то била упутства Некљудова и Нератова преговарачима. Ту нема шта да се расправља - ово сам већ изнео као информацију из извора.
Убеђивање балканских земаља односи се на српско-црногорски план за анексију јадранске обале, о чему је Сазонова обавестио Хартвиг тек крајем октобра. То сам изнео у дипломатској преписци и то је очигледно - за албанску обалу нико није дао гаранције.
Напротив – осим што у првобитном уговору нема војног плана, нема ни члана који говори о неиспровоциранoj офанзиви на Турску. Овај план се појавио у ревидираној конвенцији у јулу, указујући на промењене околности које су рат учиниле могућим, али не и неизбежним.
Не знам о каквом критичком ставу говориш према мемоарима Сазонова , јер не знаш ни шта је то и како читати текст, а камоли извлачити закључке.
Нигде ни у једном извору нема доказа о територијалним гаранцијама Русије. Нигде. То су опет твоје изуме које стално повезујеш са ратовима, поделама и шта не. Рекао сам ти, човече, престани са овим небулозама.
Да ли си ти пијан, дрогиран шта ли.
"У то време руском политиком доминирају два правца када говоримо о њеном односу према Источном питању. Први правац, чији протагониста је руски амбасадор у Истанбулу, подразумевао је споразум са Турцима. Наиме, у време италијанско-турског рата 1911. године, руски амбасадор је предао Порти нацрт конвенције који је подразумевао да Турци отворе мореузе за пролаз руских цивилних и војних бродова, у миру и рату, а за узврат нудила се подршка у очувању територијалне целовитости Османлијског царства. Турци су овај руски предлог одбацили шаљући на тај начин јасну поруку да ће у својој спољнополитичкој орјентацији ослонац примарно тражити у званичном Берлину. Иначе, економски утицај Немачке на Босфору из године у годину био је све већи и претио је да потпуно потисне доминантну позицију британског и француског капитала. Сем тога, султан се све више везивао и за немачку војну подршку, чији инструктори су реформисали и обучавали турску војску, док су је немачке фирме опремале.
Други правац руске политике, а чији ватрени заговорник је био руски посланик у Београду Николај Хартвиг и словенофилски кругови у Санкт Петербургу, подразумевао је подршку споразумевању балканских народа, како би се заједничком акцијом обрачунали са Османлијским царством. Наиме, услед одбијања порте да прихвати пружену руку сарадње, руска дипломатија се у потпуности окренула стратегији подршке зближавању Срба и Бугара, као два доминантна и то словенска православна народа на Балкану. Русија је на тај начин напустила план да се ослања примарно на Грке, као у време Катарине Велике, или на Бугаре као у време Александра II, већ је пригрлила идеју подршке савезу балканских народа, што је представљало и својеврсну еволуцију у њеном политичком односу према Источном питању. Наиме, пошто није имала капацитета да сама решава Источно питање, што су показали и Кримски рат, али и Берлински конгрес, а у том тренутку руке су јој додатно биле везане након пораза од Јапана и покретања војне реформе, Русија се определила за једину могућу опцију. Одлучила је да директно подржава и подстиче балканске народе на сарадњу, како би преко њих реализовала своје идеје. Руска дипломатија је добро разумела да међусобни сукоби држе балканске народе паралисаним у решавању Источног питања, а да подгревање тих подела иде на руку онима који би да очувају „статус кво” и одрже у животу „болесника на Босфору”. За Русију је то представљало посебну претњу. Јачање германског фактора и план о продору на Исток подразумевали су да се Беч и Берлин угнезде на Босфору, као важној стратешкој тачки њихове даље експанзије. Руски министар иностраних послова Сергеј Сазонов, као и већина руске политичке елите, такав сценарио доживљавали су као катастрофу за интересе њихове државе. Мореузи би у том случају из руку „болесника на Босфору” прешли у руке моћног експанзионистичког германског фактора, што би значајно умањило шансе Русије да овлада Босфором и Дарданелима. Са друге стране, такав развој ситуације ишао је на штету и балканских народа, и то не само зато што је подразумевао њихово потпадање под германски утицај, него превасходно зато што није укључивао ликвидацију Османлијског царства, највећег терета за све балканске хришћане."
https://www.kcns.org.rs/agora/rusija-i-balkanski-savez-1912-godine/
Шта ја манипулишем, престани са овим српско-црногорским уговором - то није битно за наш случај. Бугари и Срби се нису договорили о ослободилачком рату, то су твоје маштарије и глупирање.
Hе говоримо о Балканском савезу већ о одређеном документу који се зове бугарско-српски уговор.
Аха ево како нису, да су то проширили и на друге земље.
Члан II
У рату с Турском карактер ратовaња војска обију Краљевина биће стратегиска офанзива.
Говоримо и о Балканском савезу погубљени човече, српско-бугарски споразум је основа тог савеза, овај члан изнад је из српско-црногорске војне конвенције.
Изнео си неки чланак са vesti-online, који говори о неком интервју Сазонова. Ниси дао никакву потврду или извор за ово. Нула.
Ако нешто тврдиш, на теби је да то докажеш, а не на мени да тражим изворе. Не мислиш ваљда да нисам нашао Поeнкареову књигу пре тебе, само сам чекао да видим да ли ћеш је објавити. Наравно, ниси се ни потрудио да садржајно обрадиш текст и то зато што текстове не читаш по реду, већ читаш и користиш појединачне речи и изразе.
Нисам тврдио да је Поенкаре луд, само сам рекао да је Сазонов већ довољно добро објаснио зашто је Поенкаре тако реаговао.
Све је у томе што поново покушаваш да ми припишеш речи и коментаре које нисам рекао. Ниси још ни цитирао један мој коментар, а ја сам цитирао бар десетак твојих бисера.
Дао сам ти извор па се увери сам.Наравно да ниси, ниси знао ни да постоји, зато си је и тражио као потврду његове изјаве, иако је аутор кога сам поставио навео његову књигу као извор.Даље да се трудим око нечега што је јасно није ми падало на памет, зато си и добио сирову верзију превода.
Не пада ми на памет такође да се враћам на твоје наопаке коментаре имам друга важнија посла.Јеси цитирао и ништа тиме ниси доказао сем да ништа не знаш.
Па нисам ја то рекао, Милутиновић јасно каже да је битка на Криволаку била тактички неуспех за Србе који је коштао скоро пола дивизије. Није само Криволак, већ је други неуспех последња битка код Калиманција, за коју Милутиновић опет каже да офанзива Срба није успела да истисне Бугаре преко Брегалници, што је онемогућило уједињење Грка и Срба.
Како? Дакле, не разумеш основне појмове:
1) Под арбитражом у уговору се подразумева улога цара у спору између две стране око поделе територија.
2) Гарант територија мора да испуни одређену обавезу везану за заузимање или обезбеђење неких територија.
Ниси завршио ни основну школу.
Па јесте тактички неуспех а не пораз, који Бугари нису могли да искористе и објашњава због чега.И где каже да победу у овој битки не треба славити!
Једина већа грешка која је направљена је што због оклевања и опрезности српске команде прва армија није наставила да гони разбијене Бугаре, али и то се зна, ништа се не крије, и то не умањује српску победу у битки на Брегалници.Наравно на том делу фронта оставили су ослабљену Тимочку дивизију другог позива против далеко бројнијег непријатеља, одатле велики губици дивизије.Не лупетај.
Кoja договорена подела? Где је то уређено? Ко је ово гарантовао? Како би се Бугарска ширила и какве то везе има са неоправданом жељом Србије да задржи целу Македонију? Која је заправо логика и оправданост припајања Македоније Србији, пошто је тамо, према попису из 1906. године било око 4 одсто етничких Срба?
Ово су будалштине коју већ дуго овде понављаш. Да велике силе неће дозволити поделу Албаније није постало јасно 1912. године, него много пре тога, а балканске државе су тога биле добро свесне, па ове мистификације немају никаквог основа.
Претукан си јако, а вичеш - још, још....Како се то зове?
Она из уговора.Знаш како, морао би да се договориш сам са собом коначно, или су Срби у Бугари поделили територију Турске и знали шта коме припада после рата или нису јер је све било формалног карактера и нико то није гарантовао, шта год од тога да изабереш, јер обоје не може да важи истовремено, испада да си митоманисао и лагао.Ако су поделили територију Турске по уговору онда ти прича о недостатку гаранција за тако нешто пада у воду, а ако гаранција није било онда српска војска има право да задржи оно што је ослободила и где се већ налази, тако да си као што видиш упао у рупу, да не кажем у реку Брегалницу, из које нема излаза.Оправданост се тражи кроз корекцију уговора како би обе земље добиле слично проширење, јер је Србији ускраћено доста територије у међувремену, немају ту пописи неку улогу, као што нису имали ни када се Србија одрекла већине Македоније приликом потписивања српско-бугарског уговора, радило се о политичкој основи а не етничкој.
О самим пописима и како су они изгледали прочитај поново ону другу тему да се не понављам овде, као и о Јакшићу који није тема а кога убацујеш како би покрио овај безобразлук овде, а који опет нема никакве везе са пописима у Турској јер тамо није ни живео ни радио, мада ни тамо теби то није помогло да схватиш нешто, остао си затуцан.
Велике силе су помагале албански фактор на разне начине бар две деценије пре првог балканског рата, међутим тек почетком тог рата дефинитивно су заузеле став о креирању албанске државе и то у што већим границама, стварање балканског савеза, ослобађање тих територија од Турске и њихова заштита од страног фактора је управо имало за циљ да то спречи и предухитри такав развој догађаја.
Не знам како се зове када будали треба да објасниш једноставне ствари, можда узалудан посао.