Па, не знам зашто уопште укључујеш француску страну, пошто Поeнкаре није аутор уговора, ни примарни извор за то. Истовремено си убацио цитате који немају везе између себе и тешко је погодити на шта мислиш.Очигледно си се изгубио између Балканског савеза, бугарско-српског уговора и разлога за рат.
Шта доказујеш горњим цитатом пошто је више него јасно да је Поенкаре тек у августу био упознат са тачном садржином уговора, а Изволски га је раније обавестио кратком информацијом о потписивању уговора? Ово сам већ донео као податке од Сазонова у претходном коментару. Какве везе Поенкаре има са нашом дебатом? Не видим ништа релевантно за наш спор у цитату који си изнео на руском, чак и ако би се доказало да је хронолошки све тачно - баш ништа то не доказује
Оно што видим у твојој глави је велики неред.
Још један покушај да се тема разводни општим разговорима о европској политици, Поенkареу, и ослобађању хришћанских земаља од Турака.
http://rih.iib.ac.rs/925/1/B. Stojić, Francuska i balkanski ratovi WEB.pdf
Па ово је само одговор на твоју изјаву овде. Немогуће је да ти човек одговори а да не улази у твоје безумне конструкције.
Покушаваш да направиш хаос у теми, у којој ће наравно бити тешко доказати снагом логике шта је и ко рекао и где је истина а где лаж. Ово још једном доказује да се више ни не сећаш шта си написао у претходном коментару - то је нормално за човека који је изгубљен и нема логичну сврху у овој расправи. Већ виђено.
Како ниси рекао? са пеном на уста си тврдио да је Русија, као главна сила која стоји иза војног савеза, давала гаранције и знала за све договоре између савезника.
У уговору нема процентуалног односа. Ово није ракија. Уговор има једну општу сврху која дефинише његове главне чланове. Управо због тога је уговор дефинисан као одбрамбени.
Наравно, и Енглеска и Француска, а касније и Немачка и Аустрија су знале за уговор, али ко је то негирао и каква је веза између онога што си сад изнео и да ли је уговор био офанзивни. Чињеница да уговор дефинише Аустрију и Турску као потенцијалне противнике ни на који начин не доказује да је уговор био офанзивни, као што сам рекао, потребан ти је јасан план напада на Турску, добро дефинисан у уговору и војну конвенцију. Такав план не постоји.
Сазоновљеви мемоари су много озбиљнији извор за догађаје од анализе Биљана Стојићa, у којој је евидентно мишљење аутора. То је зато што је и сам Сазонов директан учесник у њима. Чак и да је Поенкаре мислио да у уговору постоји опасност од рата, за његове речи "много офанзивнији него дефанзивни" нема потврде у изворима. То су конструкције аутора чланка. А овде и даље не схваташ шта je извор, па настављаш да третираш неке савремене чланке без икакве критике.
Аутор не мора да буде шарлатан да би догађаје преокренуо из своје перспективе. Ово је честа појава.
Сам уговор, у контексту дешавања на Балкану, у својој основној сврси је дефанзивни. И нема начина да се то промени, јер је циљ уговора био да се обезбеди, пре свега, заштита територија и интереса Бугарске и Србије. Тачка гледишта Турске или Француске је потпуно другачија и не одражава нужно првобитну намеру овог споразума. Важно је шта је главна сврха уговора, а не какве последице може имати по Турску или Аустрију и ко је у било ком његовом тексту видео опасност од рата.
И уместо да Поeнкареу ставиш речи у уста за које нема цитираних извора, пропустио си и оно што је Гешов рекао када га је француски амбасадор питао о природи споразума. Ово мишљење се у великој мери поклапа са његовом „Про Мемориja“, коју сам цитирао и која је примарни извор.
Другим речима, поново радиш „cherry-picking".
Pogledajte prilog 1625384