kisela bombona
Elita
- Poruka
- 20.095
Из књиге Холанђанина Робина де Рајтера: "КО је убио Слободана Милошевића и зашто?"
Званична верзија коју заговара Трибунал гласи: Слободан Милошевић умро је услед престанка рада срца у ноћи између 10. и 11. марта у својој ћелији. Према наводима истраге, Милошевићево срце стало је зато што се он није придржавао прописане лекарске терапије, него је прибегавао самоиницијативном узимању лекова. Према тврдњама затворских власти, Милошевић је дуже времена узимао „рифампицин“, антибиотик који се користи при лечењу лепре. „Рифампицин“ у потпуности неутралише дејство лекова за регулацију крвног притиска, па би то значило да је Милошевић сам себе дуго и систематски убијао.
Међутим, оно што је истрага пропустила да објави јесте да су у фебруару 2006. године, када је узорак Милошевићеве крви послат на анализу, токсиколози утврдили присуство „рифампицина“ и да су надлежни у Трибуналу читавих петнаест дана пре смрти Слободана Милошевића знали да му је здравље озбиљно угрожено. Холандски токсиколог Доналд Угес тада је изјавио:
- Тачно је да сам две недеље пре смрти Милошевића добио његову крв на анализу и утврдио присуство „рифампицина“ (петак 24. фебруара 2006. године). Три дана касније (понедељак 27. фебруар 2006. године), значи две недеље пре смрти Милошевића, обавестио сам затворске власти о чињеницама које сам утврдио – тврди Угес, што потврђује сумњу дела јавности у званичну верзију Милошевићеве смрти.
Више од недељу дана пре Милошевићеве смрти затворске власти су знале да се Милошевић или сам трује, или га неко трује. У оба случаја њихова је дужност била да га заштите. Зашто то није урађено у случају Милошевића?
Ствар се за Хашки трибунал компликује још више ако се погледа токсиколошко супервештачење Института за судску медицину Универзитета у Бону.
Ово вештачење је у Милошевићевом урину открило присуство још једног лека, „дроперидола“. ( )
Овај лек је јако средство за смирење, а америчка Федерална агенција за лекове и храну (ФДА) издала је најоштрије упозорење о штетности његове примене код срчаних болесника. У документу ове агенције пише да доза „дроперидола“ већа од 25 милиграма код срчаних болесника врло често изазива тзв. фаталну срчану аритмију, односно престанак рада срца.
Милошевић је дуги низ година боловао баш од хипертрофије леве срчане коморе, повишеног крвног притиска и срчане аритмије. Дакле, да је он којим случајем попио више од 25 милиграма „дроперидола“, исход би био фаталан. Ипак, остаје питање откуд трагови овог лека у његовој крви?
На питање да ли је Милошевић могао самоиницијативно да узме овај лек, Угес категорично тврди:
- То је немогуће. Начин примене тог лека знају само изузетно стручне особе, лекари или фармацеути, а Милошевић није био ни једно ни друго – објаснио је холандски токсиколог.
Да се подсетимо, ово су неке од последњих Милошевићевих речи, које је он изговорио пред светском јавношђу и скренуо пажњу да се нешто опасно, у вези са његовим здрављем, спрема:
"За пет година у затору нисам узео ни један антибиотик, нисам имао ни једну инфекцију осим једног грипа, па ипак у лекарском извештају од 12. Јануара 2006. (који је добио два месеца касније) стоји да су ми у крви пронађени лекови који се користе против туберкулозе и лепре – рифампицин."
Испред су цитати из књиге Холанђанина Робина де Рајтер: "КО је убио Слободана Милошевића и зашто?
https://www.vesti.rs/Vesti/Ko-je-ubio-Slobodana-Milosevica-i-zasto.html
Раније сам о тој књизи имала тему ОВДЕ. Али сада не бих о тој књизи, него о годишњици УБИСТВА у Хагу бившег председника Србије, Слободана Милошевића. Да ли ће напокон неко одговарати (и у Хагу и у Србији) за овај монструозни злочин
МНОГИ нису били ни свесни (а НЕКИ још увек нису) каквог је Србија имала председника. Као такав, СМЕТАО је највише глобалистима! Морали су га "склонити", али НАЖАЛОСТ помогли су им и неки Срби.
ДА ли сада сви због тога испаштамо
Милошевић је прво успаван па убијен смртоносном дозом анестетика
Званична верзија коју заговара Трибунал гласи: Слободан Милошевић умро је услед престанка рада срца у ноћи између 10. и 11. марта у својој ћелији. Према наводима истраге, Милошевићево срце стало је зато што се он није придржавао прописане лекарске терапије, него је прибегавао самоиницијативном узимању лекова. Према тврдњама затворских власти, Милошевић је дуже времена узимао „рифампицин“, антибиотик који се користи при лечењу лепре. „Рифампицин“ у потпуности неутралише дејство лекова за регулацију крвног притиска, па би то значило да је Милошевић сам себе дуго и систематски убијао.
Међутим, оно што је истрага пропустила да објави јесте да су у фебруару 2006. године, када је узорак Милошевићеве крви послат на анализу, токсиколози утврдили присуство „рифампицина“ и да су надлежни у Трибуналу читавих петнаест дана пре смрти Слободана Милошевића знали да му је здравље озбиљно угрожено. Холандски токсиколог Доналд Угес тада је изјавио:
- Тачно је да сам две недеље пре смрти Милошевића добио његову крв на анализу и утврдио присуство „рифампицина“ (петак 24. фебруара 2006. године). Три дана касније (понедељак 27. фебруар 2006. године), значи две недеље пре смрти Милошевића, обавестио сам затворске власти о чињеницама које сам утврдио – тврди Угес, што потврђује сумњу дела јавности у званичну верзију Милошевићеве смрти.
Више од недељу дана пре Милошевићеве смрти затворске власти су знале да се Милошевић или сам трује, или га неко трује. У оба случаја њихова је дужност била да га заштите. Зашто то није урађено у случају Милошевића?
Ствар се за Хашки трибунал компликује још више ако се погледа токсиколошко супервештачење Института за судску медицину Универзитета у Бону.
Ово вештачење је у Милошевићевом урину открило присуство још једног лека, „дроперидола“. ( )
Овај лек је јако средство за смирење, а америчка Федерална агенција за лекове и храну (ФДА) издала је најоштрије упозорење о штетности његове примене код срчаних болесника. У документу ове агенције пише да доза „дроперидола“ већа од 25 милиграма код срчаних болесника врло често изазива тзв. фаталну срчану аритмију, односно престанак рада срца.
Милошевић је дуги низ година боловао баш од хипертрофије леве срчане коморе, повишеног крвног притиска и срчане аритмије. Дакле, да је он којим случајем попио више од 25 милиграма „дроперидола“, исход би био фаталан. Ипак, остаје питање откуд трагови овог лека у његовој крви?
На питање да ли је Милошевић могао самоиницијативно да узме овај лек, Угес категорично тврди:
- То је немогуће. Начин примене тог лека знају само изузетно стручне особе, лекари или фармацеути, а Милошевић није био ни једно ни друго – објаснио је холандски токсиколог.
*************************
Да се подсетимо, ово су неке од последњих Милошевићевих речи, које је он изговорио пред светском јавношђу и скренуо пажњу да се нешто опасно, у вези са његовим здрављем, спрема:
"За пет година у затору нисам узео ни један антибиотик, нисам имао ни једну инфекцију осим једног грипа, па ипак у лекарском извештају од 12. Јануара 2006. (који је добио два месеца касније) стоји да су ми у крви пронађени лекови који се користе против туберкулозе и лепре – рифампицин."
*************************
Испред су цитати из књиге Холанђанина Робина де Рајтер: "КО је убио Слободана Милошевића и зашто?
https://www.vesti.rs/Vesti/Ko-je-ubio-Slobodana-Milosevica-i-zasto.html
Раније сам о тој књизи имала тему ОВДЕ. Али сада не бих о тој књизи, него о годишњици УБИСТВА у Хагу бившег председника Србије, Слободана Милошевића. Да ли ће напокон неко одговарати (и у Хагу и у Србији) за овај монструозни злочин
МНОГИ нису били ни свесни (а НЕКИ још увек нису) каквог је Србија имала председника. Као такав, СМЕТАО је највише глобалистима! Морали су га "склонити", али НАЖАЛОСТ помогли су им и неки Срби.
ДА ли сада сви због тога испаштамо
, radje cu da se 
