- Poruka
- 419.222
Muzika Prinsa bila je toliko promenljiva da je mogao da navede gotovo bilo koga kao uzora.Od čistog rokenrola do fanka i soula, Prinsova muzika bila je kaleidoskop zvukova koji je pokazivao njegov neuporedivi nivo muzikalnosti.Prinsovo ime stoji rame uz rame sa Stivi Vonderom još jednom muzičkom ikonom koja je, poput Prinsa, mogla jednostavno da se oproba u bilo kom žanru i i dalje bude najinovativnija osoba u prostoriji,
Vonder mu je pokazao put ka stvaralaštvu multiinstrumentaliste, koji je spajalo žanrove i na kraju pomeralo granice u soulu, fanku i popu.
Kasnije se to divljenje razvilo u saradnju, kada je svirao gitaru na Vonderovoj pesmi „So What The Fuss“ iz 2005. godine, koja je u tom trenutku
bila njegov prvi singl posle pet godina.Ubrzo nakon te studijske sesije, Prins je dobio vrhunsku priliku, nastupajući redovno sa Vonderom
i deleći scenu u trijumfalnim izvođenjima njegove kultne numere „Superstition“.
Zajedno su razvili svojevrsno prijateljstvo, a čovek koji je inspirisao Prinsa da postane muzičar kakav je bio više nije bio daleka figura, već mentor.
Njegovo poštovanje prema Vonderu bilo je u potpunosti uzvraćeno. Zapravo, Vonder je Prinsa posmatrao sa, moglo bi se reći, još većim uvažavanjem,
izražavajući divljenje njegovom radu na slikovit i emotivan način.
