Muzeji vs. cipelice ili ti Doroti u inostranstvu

[ludopileglodjekosku]

Juče u novinama pročitah intervju sa onom malom plavušastom što peva u emisiji Ivana Ivanovića. I novinarka je u tekstu krupnim slovima istakla deo "u inostranstvu svi idu u muzeje a ja idem u šoping centre, pošto su cene tamo super!". I onda se mislim, e bem ti državu u kojoj preko grane idu guskice poput ove i jedini im gušt da kupe cipele. Mislim, volim i ja cipele ali valjda ćeš, kad si već u Parizu, da posetiš Ajfelov toranj i Luvr a odeću i obuću možeš kupiti bilo gde.

Sa druge strane, bolesnički mi i da se celo putovanje svede na galerije, muzeje i zamkove, bez da njušneš i po gradu, odeš negde na čaj, kolače, isprobaš lokalne specijalitete.

Pošto je retko ko toooliko bogat da ima neograničeni fond za troškarenje na putovanjima, zanima me kako se vi provodite tokom posete više ili manje poznatim turističkim destinacijama? Da li posetite baš svaku kulturnu lokaciju? Odvajate li bar jedan dan za šoping? Kupujete li suvenire? Jeste li od onih kojima je bitan smeštaj ili ti komfor smeštaja ili može i hotel sa 0 zvezdica samo da ste tu gde jeste?
Naravno, anegdote, fotke, priče sa putovanja su dobrodošle.
Može i lokacije za šoping
Ili zanimljive poslastičarnice i restorani koje bi preporučile.

Ovo nije turistička tema.
Ovo je tema o vama i vašem doživljaju putovanja.

Izvolite.

 

[just S.]

evo mileva ostavljam ti prostor da se zapljunes... necu napisati ono "_ _ _ _ _ _"

posto svaki put odem sa nekim "normalnim/ogranicenim" iznosom podjela ide ovako..

smjestaj solodan/skroman-ni l od luksuza..
kupovina- cisto po neki suvenir/ krpica ako je na snizenju..

ostatak je za obilazak grada (muzej, dvorac), isprobanje tipicno njihove hrane.. u sustini 2/3 love potrosim na ovo trece..

recimo kad sam bila prvi put u zg, budimpesti, ng, solunu volim pronaci neki kafic u samom centru gdje uz kavu mogu "prostudirati" taj narod, njihovo kretanje, ponasanje..

koji ce mi k luksuzan smjestaj ili garderoba.. to imam kuci..

 

[Manja]

Prvo da kazem da mi je Ana Stajdohar drugarica, i odgovorno tvrdim da nije "guskica". Ovo nema sanse da je ona rekla. Ana je dete iz skromne i kulturne porodice sa diplomom Filoloskog fakulteta, muzickim obrazovanjem i interesovanjima koja prevazilaze samo soping.
@tema
U inostranstvu trazim hotel sa najboljim odnosom kvalitet - cena..ne idem u soping jer sve sto me zanima mogu da kupim i ovde, a glupo je da trosim vreme tamo u soping centrima..prethodno se obavestim o tome sta treba videti tamo gde idem pa, u skladu sa interesovanjima, posecujem ta mesta. Najvise, ipak, volim da se setam, da upoznajem mentalitet ljudi..u par gradova sam bila na pijacama, to mi je bilo zanimljivo..volim akcije u prirodi, pa se ne ogranicavam samo na gradove..

 

[tara]

uvek napravim plan pre putovanja i pošto znam koliko novca imam pogledam gde šta u tom mestu ima da se vidi, koje su cene ulaznica i slično i odaberem par galerija, muzeja, znamenitosti (zavisi gde idem...), obavezno idem i u šoping, ali i tu nekako ima plan šta mi treba i koliko para, pa ako nadjem to što tražim -našla, ali nemam specijalan dan za šoping, nego onako usput, dok razgledam grad (najviše vremena provedem u slodbnom hodu, upoznajem mesto, arhitekturu i slično, šetam do iznemoglosti) i pod obavezno probam nešto što je specijalitet, slatki slani, nije važno, jednom bar a ostalih dana jedem pice, pekare itd... kafe ne pijem u kafićima tj vrlo retko, ako mi neka kafeterija baš zapadne za oko (mada ću u italiji svakako popiti kapućino : ), uveče ne izlazim po diskotekama tako da i tu uštedim pare za nešto drugo i tako... sve u svemu uvek moram da imam plan na papiru

 

[gost 183655]

...kod mene krece od prebrojavanja novca, najpre vidim da li imam para za odredjenu destinaciju
zatim pitam ko je slobodan i ko ima zelju da putuje jer od toga ton putovanja zavisi...od te odluke krece muvanje po netu, dva inostrana sajta i jedan domaci, nalazim prevoz i tu sam bila maher da iskombinujem sve zemlje u regionu kako bih se uvukla u low cost, dodajem jos tri sajta i trazim hotel, ta pretraga je mahom mucna jer trazim nemoguce, zelim hotel u centru, ni pod tackom razno ne idem van centralnog kruga koji je ucrtan na mapi makar bila u gorem hotelu, pristojan sa dobrim ocenama, da ima dorucak i da nije skup...to je teska pretraga koja traje danima...
kada sam obezbedjena krece potraga za iskustvima, kupujem knjigu, biram znamenitosti koje zelim i delim na broj dana tako da stignem pesaka sve da obidjem, moje iskustvo pokazuje da se "smesano najbolje pije" pa tako podelim dan. Procitam koliko mi je para potrebno iz iskustva drugih, novac podelim jer ne podnosim sebe kada krenem da se iscudjavam kada mi kafu naplate 8 evra, ako sam tu dosla, svesno odlucila dakle toliko kosta i to je kraj price. Izguglam gde se dobro jede, gde se izlazi, gde se kupuje pa tako imam osecaj da sam vec negde bila pre nego sto odem uopste. Pogledam kada su guzve da znam da ne idem tada ali proverim i da li sam uopste zainteresovana za neku znamenitost.
Volim da obidjem boemske kvartove, da se zagledam u ljude, zaobilazim turiste, da odem ako mogu na neku predstavu i tu jedino idem ispod nivoa koji sam odredila pre putovanja i u stanju sam da se namucim ako treba pa sam tako u Londonu pravila sendvice za rucak i kupovala matine prepodnevne karte ali sam odgledala sve mjuzikle koje sam htela a koji su kostali jedno deset puta vise uvece. Nisam imala i za rucak i za predstavu jer je funta debela. Volim prirodnjacke muzeje pored obicnih, dok ne volim dvorce, zlato, raskos...Probudim se pre svih kako bih napravila dobru fotografiju, do toga mi je jako stalo, priceless je videti neku znamenitost, inace pod turistickom opsadom samu, tek se tada vidi koliko je lepa i tu me drustvo najcesce ispostuje...licno mislim da na putovanjima trazim davnu fascinaciju starim filmovima...stavicu pod spojler neku slicicu sa poslednjeg...

Inace sto se kupovine tice priznajem da i ja mahom pazarim van iskljucivo zato sto mi je tako lakse.

 

[krasuljak]

Kada bih ja išla u inostranstvo, a to se neće desiti u skorijoj budućnosti, smestila bih se u neki hotel na periferiji, samo da je čist. Glumila bih da sam na dijeti, jela bih kol'ko da preživim, i gledala da obiđem što više znamenitosti, naravno iznutra. Tamo bih se slikala, i što se tiče uspomena, to bi za mene bilo dovoljno. Nikada ne kupujem suvenire, to mi je kič, ali bih po neku prigodnu sitnicu donela onima koje volim. Sebi ništa ne bih kupila, sem ako bih naišla na nešto što mi je neophodno.
Onda bih sve ovo ponovila na nekoj drugoj destinaciji. I opet, i opet...

 

[georgejune]

Uh ani stajdohar bi kupio brdo cipelica za picu

 

[Ansai ♀]

kada bih imala dovoljno novca da putujem i trosim, radila bih i jedno i drugo
i ne bi mi bilo ni na kraj pameti da pritom mislim kako to dozivljava neko sa strane
koja je poenta teme?

 

[crveni oblak]

Juče u novinama pročitah intervju sa onom malom plavušastom što peva u emisiji Ivana Ivanovića. I novinarka je u tekstu krupnim slovima istakla deo "u inostranstvu svi idu u muzeje a ja idem u šoping centre, pošto su cene tamo super!". I onda se mislim, e bem ti državu u kojoj preko grane idu guskice poput ove i jedini im gušt da kupe cipele. Mislim, volim i ja cipele ali valjda ćeš, kad si već u Parizu, da posetiš Ajfelov toranj i Luvr a odeću i obuću možeš kupiti bilo gde.

Sa druge strane, bolesnički mi i da se celo putovanje svede na galerije, muzeje i zamkove, bez da njušneš i po gradu, odeš negde na čaj, kolače, isprobaš lokalne specijalitete.

Pošto je retko ko toooliko bogat da ima neograničeni fond za troškarenje na putovanjima, zanima me kako se vi provodite tokom posete više ili manje poznatim turističkim destinacijama? Da li posetite baš svaku kulturnu lokaciju? Odvajate li bar jedan dan za šoping? Kupujete li suvenire? Jeste li od onih kojima je bitan smeštaj ili ti komfor smeštaja ili može i hotel sa 0 zvezdica samo da ste tu gde jeste?
Naravno, anegdote, fotke, priče sa putovanja su dobrodošle.
Može i lokacije za šoping
Ili zanimljive poslastičarnice i restorani koje bi preporučile.

Ovo nije turistička tema.
Ovo je tema o vama i vašem doživljaju putovanja.

Izvolite.

Kad putujem, zanima me sve osim shopinga: i more, i skijanje, i istorijska mesta, i zanimljive gradjevine, i muzeji, i kafane, i priroda. Ako bas moram nesto da kupim (tj ako mi nesto hitno treba a tamo je mnogo veci izbor nego kod nas ili nize cene), onda tu kupovinu smestim u minimum vremena, projurim kroz radnje i kupim na brzaka. Zato uvek to obavim sama jer nemam strpljenja za razgledanje po radnjama ni na putovanju ni ovde. Svaki trenutak koji sam utrosila na neku kupovinu pri putovanju, smatrala sam izgubljenim dozivljajem tog mesta u/na koje sam putovala. Uglavnom se desava da nista nigde ne kupim kad otputujem, osim onoga sto se jede.

 

[smokvicica]

zao mi je ako cu nekoga razocarati,ali ja bas volim da sopingujem u inostranstvu.to su uvek jeftine stvari,ali u tome uzivam
uvek idem sa grupom,jer volim takav nacin putovanja i idem na sve fakultativne izlete,uz to obidjem jos par mesta za koje mislim da je vazno da ih vidim.volim da odem u neki restoran,ali je to uvek komplikovano zbog muza koji nije ljubitelj isprobavanja neceg novog,pa znaci restoran mora da ima pice ili nesto tradicionalno.nisam za kafice i druzenje sa lokalcima,jer slabo divanim jezike,a kafici me smaraju.ali zato cu uvek sesti na neki brod,ili camac ako se mesto u kome sam ,nalazi kraj reke ili mora.mislim da se grad najlepse moze upoznati za njegovih obala.

a soping obavezno.kupujem svasta,jer mi pricinjava zadovoljstvo,nema veze dal mi treba ili ne.ne kupujem suvenire jer ne volim dzidza bidze i obavezno kupujem svima poklone,jer volim ,a i drugi meni kupuju pokloncice kad negde odu

 

[Troja]

Putovanje mi sluzi za opustanje, tako da radim po malo od svega.
Letos sam bila u Tunisu i najskuplja stavka je bio izlet u pustinju, to bi bilo greota da nismo videli, ali bilo bi greta i da ne kupim neku od njihovih torbi od kamilje koze.
Jedna torba i jedan izlet, znaci sve umereno.

Nisam nesto opsednuta planiranjem i istrazivanjem. Volim opusteno i spontano.
Hotel je bitan, ne mora 5* al ne sme biti ni rupa.
Kupujem suvenire za poklon, a i za sebe poneki. I dobijam pokloncice sa putovanja od dragih ljudi.

 

[Alisa u zemlji čuda]

Do sada sam mogla da putujem samo sa agencijama i u grupama jer se viza samo tako mogla dobiti pa sam uvek konzumirala sve moguće fakultativne izlete osim onih koji podrazumevaju šoping.
Šoping ne volim ni kod kuće, a bila bi mi greota da na putovanju trošim vreme na šoping, pogotovo što za njega nemam živaca i to me iritira. Kupujem samo kad mi je nešto neophodno, znači bukvalno kad pocepam npr.čizme ja kupim druge.
Obožavam da obilazim znamenitosti, upoznajem kulturu i narod zemlje. Pošto radim kao crnac i imam jako malo godišnjeg odmora koji mi je opet iscepan kako se gazdama sviđa onda nemam mnogo mogućnosti da improvizujem. Leti se obavezno ide na more, ali pošto imamo 10-tak dana, to se obavezno rasporedi pa se prvih nekoliko dana samo pliva i spava, a onda se kreće u akciju. Uzima se rent-a-car i obilazi sve što se ima obići. Karta u ruke i putuj igumane!
Zimi imam nedelju dana godišnjeg da iskoristim i to obično presedim zavučena u kuću i čekam da prođe zima ili (ređe jer se nema para) odem negde gde sija sunce.
U proleće opet nedelju dana godišnjeg i svaki dan se iskoristi maksimalno za obilaske. Volim da obiđem sve što je od značaja za istoriju i kulturu tog podneblja, a naročito me interesuju što različitije kulture i narodi od nas. Znači pre svega Afrika, Azija i Južna Amerika. Ali, pošto su to daleke destinacije, do njih se stiže ređe, pa mi Evropa dođe kao utešna nagrada.
Tu mi je Italija na prvom mestu jer ima najinteresantniju istoriju tj.najzanimljivije mi je Rimsko Carstvo.
Moderne znamenitosti me ne zanimaju pa tako npr.ne shvatam zašto je ljudima zanimljiv Ajfelov toranj koji je po meni jedna najobičnija skalamerija.

 

[jelen.co]

Ponekad odem u inostranstvu u muzej ili neku galeriju. Zaključio sam da ne volim Rubensova platna, skupljaju se posle pranja.

 

[Ériu]

moj dozivljaj putovanja je za pocetak da nikako ne volim da idem sa onim organizovanim turama gde ce ko ovcici da mi podignu narandzasti kisobran i kazu ako se slucajno izgubim da jurim njega u masi volim da imam svoju slobodu na putovanju i da sama organizujem verme. na kraju krajeva uvek ima toliko turistckih vodica i prakticnih imformacija na internetu da ne mora bas svako da me tretira ko malo dete. a i uvek mozes diskretno da se privalis nekoj grupi turista da odslusas pricu u vezi necega i zapalis
shopping ne volim ni kada moram nesto da kupujem, tako da svesno ne ulazim u trzne centre i slicno, sem ako mi bas ne privuce paznju neka prodavnica po koncentraciji meni zanimljivih objekata.
ranije sam volela da obidjem sve moguce muzeje u gradu, jer kad zivis u beogradu od muzeja se bas i ne ovajdis il su zatvoreni ili prasnjavi i sa nekim starim postavkama. al onda sam krenula da otpisujem neke tipove muzeja koji me ne zanimaju. valjda je doslo do zasicenja. i ovde kad je bila noc muzeja otisla sam u jedan i rekla ne mogu vise da cekam pola sata pred ulazom,i kad sam zavrsila taj jedan pokupila svoje prnje i otisla kuci. iako ima muzeja koje bih jako volela da vidim, i koje cu sigurno obici kada se budem nasla u tim mestima. onda obozavam da obilazim katedrale, posebno ako se radi o gotskoj arhitekturi. a i prijatno je unutra kad zapece napolju vrucina

volim da obilazim lokalne buvljake, ne zbog kupovine vec jer su toliko drugaciji od naseg koncepta buvljaka, jedostavno su zanimljivi i stvarno ima svakojake starudije tamo da se iskopa. volim da obilazim lokalne kafane, ako uspem da ih pronadjem i jedem lokalnu hranu, i najvise od svega jednostavno da se izgubim u gradu. neke od gradova sam najbolje upoznala kad sam tako lutala besciljno....ko npr porto, jer me muka naterala da obidjem pun krug, razdvojila se od sapAtnika, i krenula intuitivno da sledim neki put i super se provela e da i jako me nervira kad sam sa panicarima: "aaa izgubili smo se!!", "da, pa?", "aaa pa kako cemo nazad?" "nogama, glavama, ustima " i u najgoroj varijanti parama ako smo bas taki slepci da ne znamo kako da se vratimo do soba.

edit: e da, i posle traumaticnog iskustva u pradu, izbegavam sve izlozbe sa crkvenim,bozanskim i slicnim motivima. i dalje mi se kad se setim toga, javvlja mi se glava razapetog isusa hrista (al bas ono izbliza) sa sve trnjem oko glave i nekom zuto-zelenom facom lesa koji se raspada kontam bar deset dana

edit2: i slike ovog tipa jer bilo je nekoliko u tom stilu,valjda su sve rubensove,al ne mogu da nadjem jednu na kojoj zena stiska sisu i ono preko cele slike mlaz mleka upada nekom trecem u usta verovatno isto nekom dedi,ne secam se detalja

Spojler

 

[Marija 1]

ludopile, izgleda da se slažemo u pojmenju putovanja
volim da obiđem i kulturne centre, muzeje, ali nema šanse da propustim da ne popijem kafu negde u nekoj tzv gradskoj kafani
kupim suvenirako je jako karakterističan za to mesto
ni na more ne idem a da neobiđem grad i gradske kafane+ plaža, naravno
smeštaj mi nije jako bitan,samo da ima kupatilo u sobi i wc, dovoljno

 

[Sally_Solomon]

Ne podnosim organizovane ture sa vodicima, koji nas vode kao decu na ekskurziji.
Takodje ne podnosim da kad posetim neku svetsku prestonicu, moram videti sve ono sto bi trebalo po p.s-u, i sve ono sto svaki drugi turista vidi.
Ne volim da imam iscrtan plan za svaki dan, onda mi i nije do toga.
Dakle, volim, da osetim grad, ljude, lokalne obicaje, da probam od hrane i pica sta pozelim, da radim ono sto mi trenutno -padne na pamet.

 

[dive]

uvek prvo izguglujem informacije vezane za destinaciju ka kojoj sam se uputila..
nekoliko puta sam ciljano odsedala u najluxuznijim hotelima..razlika imedju takvog putovanja i putovanja na kome sam smestena u hotelu sa pristojnim (cist i solidna hrana) smestajem - za mene nebitna..
sada tu razliku u novcu rado investiram u nekoliko dana boravka duze..
soping me smori i u bg, pa mozete da zamislite koliko tek na nekom putovanju..
kupim ako na nesto usput naletim da mi se bas u prolazu dopadne, a u okviru putovanja ne odvajam vreme za kupovinu..
pre tri godine sam u povratku iz marseja uletela u mol sa namerom da kupim lomljenu belgijsku cokoladu prijateljima kao `suvenir` i u izlogu esprit radnje naletela na neke privlacne komade..
usla po jaknu i farmerke za dete, a izasla sa pola opustosene radnje..obnovila i sebi i njoj komplet garderobu za tu sezonu..sve sto sam uzela da probam, dopalo mi se i kupila..sto je vrlo retko slucaj..
sta cu..teska sam..ono sto kupim ili mora da mi se dopadne ili nema sanse da kupim..
ali zato obidjem sve..i nije mi zao cak ni novac da bacim na najam automobila da bih bila mobilna..za dan sam tako celu maltu pregledala, pa sam posle mogla da uzivam u onome sto je ispod vode..

 

[macka vracarka]

Ja sam tur operater u nasoj kuci a i van nje. Organizujem putovanja za porodicu a i za prijatelje. Uvek znam gde moze da se super jede, da se super spava, i sta ima gde da se vidi. Svi znaju da u Parisu npr, postoje opsta mesta, i to vazi za vecinu gradova ali mene vise rade manje komercijalne stvari.
Ja sam studiozna, i najvise volim preporuke od ljudi u ciji ukus verujem. Recimo, ja sam 17.12 znala gde cemo da spavamo 12.03 po povratku sa skijanja. Kada smo se u dec vracali iz Francuske cekala sam poslednji minut, da rezervisem spavanje u Bergamu u nekom Wau hotelu, vrebala sam svako vece da mi ne izmakne i da cena bude najbolja.I uspela sam.Spavali smo izpod baldahina, besno da besnije ne moze biti za 80 e (bez dorucka al ajd sad..)
Skrecemo i po 50km sa glavog puta zbog dobre kafane, i u principu najvise love na putovanjima potrosimo na dobru hranu, vino i zabavu.
Volim muzeje. Videla sam Prado, Louvre, Topkapi Saray, British Museum, National Gallery, Tate..muzej u Kairu. Pa i Guggenheim. Al ne letim ako nemam dovoljno vremenai da bih posle pricala kako sam bila.
Nisam od onih sto idu izbezumljeno po radnjama, ne jurcam po outletima, vise volim da kupim tokom setnje jednu( al vrednu stvar )nego da mi se putovanje pretvori u radnu akciju po prodavnicama do padanja u nesves'.
U dvadesetim godinama sam sedam dana jela bake rolls i pila po jedan esspreso dnevno kako bih u Atini kupila sto vise krpa i cipela. Sad bi me reanimirali vec drugi dan da sam na tom rezimu, s toga se ne odricem jednog zarad drugog.
Putovanja su najlepsa stvar, ja bih sve pare spiskala na putovanja, uvek imam spisak destinacija i prioritete,a ne bih odbila poziv ni u Drac ni na Mars.
A o cipelama...Ovo nije tema o cipelama

 

[gost 243178]

Volim da putujem vozom, pre svega zato što uvek postoji sledeći voz - ne volim stres oko stizanja na vreme. I naravno, volim da gledam kroz prozor i da protegnem noge.
Interesuje me sve - i kulturni život i šoping, ponajviše pijace, kafići i knjižare. Ne interesuju me šoping centri jer se svuda prodaju slične stvari, a i nemam novca za bacanje, ali volim da kupim sitnice koje su karakteristične za to podneblje. Ne trudim se panično da upoznam domaćine, ali ako mi neko ko deluje normalno preporuči klub ili me pozove na piće, ne bežim od toga. Volim jeftin smeštaj u širem centru grada, jer mi omogućava da provodem dosta vremena napolju, i večernje izlaske, a stižem kući bez taksija... U stvari, šetam gradom i fotografišem, uglavnom.

 

[medved_bg]

Od svega pomenutog još mi je najlakše da žrtvujem šoping, ako sam u stisci sa vremenom. Volim muzeje i volim građevine, ostala mi je neka večna glad da vidim sve ono što sam do tada gledala samo na lepom sjajnom papiru neke istorije umetnosti. Prorade mi tako, u nekim potpuno neočekivanim stvarima, traume iz onih godina kaveza i nemaštine.
Prvi put pred Bošovim Vrtom uživanja su mi suze krenule, a nisam čak nešto preterano naložena na njega. Svejedno sam blesila pred njim skoro sat vremena (kako sam se smrzla, majko mila, letnje vreme, ja lagano obučena i obuvena, a u muzeju novembar). Inače sam, što se gradova tiče, gotski tip. Dajte mi neku čipkastu fasadu i upiškiću se od sreće.

Ne volim grupe, volim da skitam sa mapom u ruci. Obavestim se pre polaska gde, šta, kako, da li, recimo, ima nekih datuma kad je ulaz u muzeje za dž, da li ima nekih dešavanja u gradu. Najvažnija stvar mi je da ne ostanem gladna, pa se u svim gradovima u kojima sam do sad bila orjentišem po kafanama. Gde je šta dobro, da li im kuhinja radi sa pauzom i sl. Tražim "svoja" mesta za ručak, večeru, kafu...I svi mi se smeju kad počnem "pa to ti je tamo kad kreneš od Chez Leon-a ka pasareli, onoj gde je sa leve strane Ogenblick, znaš gde smo jeli onog lososa, e pa dalje pravo i izbiješ odmah pored hotela"

Bitan mi je hotel, jako. Neću da odsedam po rupama i ende. Došla sam valjda do tih godina kada mogu da insistiram na komforu, a avanturistički smeštaj da prepustim studentariji.

Volim arapske zemlje, prijaju mi i klima i hrana. Jednom kad prsnem, oteraću sve u q i odseliću se u Saharu, da jedem urme, pijem čaj i jašim kamilu i bole mene. San mi je da odem u Pariz, ali kao čovek, na dovoljno dugo da vidim i osetim sve što treba videti i osetiti. Da i u toj gradini nađem "svoja" mesta. Bila sam jednom u nekoj službenoj varijanti, dva dana sa nezainteresovanim društvom, tj. društvom zainteresovanim samo za šoping i bolovala sam nakon toga dve nedelje.

 

[Earring]

ja volim i jedno i drugo
u skladu s budzetom, prvo se izdvoji za kulturno-istorijski deo, a nakon toga ako sta ostane za soping (sto je uglavnom malo za sve sto bih htela da kupim)
volim i da izadjem kad sam u inostranstvu, da sednem u neki lep kafic, restoran, poslasticarnicu, da osetim duh grada
sta znam, ne odricem se svega da bih videla sve znamenitosti, ali ako moram, prvo se odreknem sopinga, a ovog ostalog ne

 

[Earring]

Inace, na moju zalost, nisam previse putovala na prave turisticke ture obilazak prestonica, sto su po meni najlepsa putovanja
Posebno sam emotivno vezana za Rim, to mi je bilo najlepse putavenje u zivotu, i sto se tice tog duha i kulture ostala sam fascinirana vecno
Moj najveci zanos je bio kada sam uzivo videla Sikstinsku kapelu
Simbolika stvaranja Adama mi je ostala kao najjaci utisak

 

[macka vracarka]

Ja volim dobre hotele, oni su mi nekako fetis ako cemo iskreno.Kopam i cekam najbolji do zadnjeg momenta, a narocito sam srecna kada platimo manje od redovnog, to mi je posebno zadovoljstvo.
Volim to sto je topla voda nepotrosiva, sto se obroci sami od sebe stvaraju predamnom, a jos mogu i da izvoljevam, sto mogu da razbacujem stvari okolo i da se samo izvucem iz kreveta.Ja tada radim sve ono sto kod kuce ne radim, kao lose vaspitano dete. Dobro, ne dizem bas noge na sto, ne brisem zavesama obucu i ne bacam peskire na pod u kupatilu ali malo se raskalasnije vladam.
Medjutim, 2009 sam otkrila novi vid smestaja koji me je tek sasvim raspametio. Rentali smo app, tj. stanove.
Savrsen je osecaj da si u nekom stranom gradu, u zgradi gde ljudi zive, u kvartu besnom i velelepnom, u stanu kakav sam vidjala samo u Brava Casi ili Art&Decoration-u. Takav boravak daje osecaj nekakve asimilacije sa stanovnicima, i na drugaciji nacin docarava grad. U Rimu i Parisu je to savrsen dozivljaj. Ja se onda igram italijanske domacice pa pustim radio i spremam pastu svaki cas pogvirujuci na Trastevere, i srecna sam do neba.
Preporucujem.Narocito je isplativo ako putujete sa decom ili prijateljima.

 

[smokvicica]

ja u hotelu uvek bacim peskir na pod.desavalo mi se da ga sobarica ne zameni,pa mi na recepciji rekli da ga uvek ostavim na podu.

 

[greba]

Juče u novinama pročitah intervju sa onom malom plavušastom što peva u emisiji Ivana Ivanovića. I novinarka je u tekstu krupnim slovima istakla deo "u inostranstvu svi idu u muzeje a ja idem u šoping centre, pošto su cene tamo super!". I onda se mislim, e bem ti državu u kojoj preko grane idu guskice poput ove i jedini im gušt da kupe cipele. Mislim, volim i ja cipele ali valjda ćeš, kad si već u Parizu, da posetiš Ajfelov toranj i Luvr a odeću i obuću možeš kupiti bilo gde.

Sa druge strane, bolesnički mi i da se celo putovanje svede na galerije, muzeje i zamkove, bez da njušneš i po gradu, odeš negde na čaj, kolače, isprobaš lokalne specijalitete.

Pošto je retko ko toooliko bogat da ima neograničeni fond za troškarenje na putovanjima, zanima me kako se vi provodite tokom posete više ili manje poznatim turističkim destinacijama? Da li posetite baš svaku kulturnu lokaciju? Odvajate li bar jedan dan za šoping? Kupujete li suvenire? Jeste li od onih kojima je bitan smeštaj ili ti komfor smeštaja ili može i hotel sa 0 zvezdica samo da ste tu gde jeste?
Naravno, anegdote, fotke, priče sa putovanja su dobrodošle.
Može i lokacije za šoping
Ili zanimljive poslastičarnice i restorani koje bi preporučile.

Ovo nije turistička tema.
Ovo je tema o vama i vašem doživljaju putovanja.

Izvolite.

ja sam davno operisana od mode i od sopinga...cak i kad sam imala novaca.uvek sam bila jednostavna (sto ne znaci prosta )
bila sam tamo negde oko `90-te godine svugde negde...izmedju ostalog i u holandiji...
poseta hajneken pivari zacementirala je moju ljubav prema pivu...
i obidjoh trzne centre...detetu kupih neke stvarcice...
ali,osta mi u secanju,iako nisam ni poznavalac ni ljubitelj-van gogov muzej....fascinantno.posebno,zateki smo gospodju sa decom koja su sedela na podu i nemo je slusali (to je bila uciteljica,i to je cas umetnosti)...pa me fasciniralo....cuvar reda u muzeju,zena iz bg...
uf,a kakve tek impreisije nosim iz muzeja madam tisoue...

mozda i nisam ja za ovu temu,jer mene shoping ne usrecuje